Bivši guverner američke države Ilinois Rod Blagojević (54) proglašen je u ponedeljak krivim po 17 od 20 tačaka optužnice - za korupciju zbog pokušaja da proda senatorsko mesto koje je ostalo upražnjeno 2008. kad se Barak Obama kandidovao za predsednika SAD, kao i za zloupotrebu položaja da bi izvukao finansijsku korist za sebe, porodicu i svoju kampanju.
Jedanaest žena i jedan muškarac doneli su presudu 10. dana većanja posle drugog suđenja započetog 20. aprila. Dok su je čitali, Blagojević se okrenuo ka supruzi Pati, koja se srušila na stolicu.
Rod Blagojević je peti guverner države Ilinois optužen za korupciju, a četvrti koji je proglašen krivim.
- Vilijam Straton, guverner iz 1950-ih, oslobođen optužbe za utaju poreza; - Oto Kerner, demokratski guverner iz 1960-ih, osuđen na tri godine zbog primanja mita i utaje poreza, ali pušten ranije zbog bolesti; - Den Voker, demokrata s jednim mandatom iz 1970-ih, osuđen je za bankarske malverzacije; osuđen na sedam godina federalnog zatvora; - Džordž Rajan, republikanac i Blagojevićev prethodnik, osuđen na sedam i po godina zatvora zbog zloupotrebe položaja radi ličnog bogaćenja.
Glavni dokazni materijal tužioca bile su trake sa snimljenim telefonskim razgovorima u kojima Blagojević kaže da ima zlatnu priliku da kao guverner koji imenuje novog senatora izvuče iz toga i nešto za sebe. Kazna bi trebalo da mu bude izrečena 1. avgusta, a svaka tačka optužnice povlači za sobom kaznu od 20 godina zatvora.
- Iskreno rečeno, zapanjen sam. Nema tu šta da se kaže osim da želimo što pre da se vratimo kući i objasnimo situaciju našim devojčicama i onda pokušamo da se saberemo - rekao je izlazeći iz sudnice sa suprugom.
Ćerke su stare 11 i 14 godina. Ovo je drugo suđenje bivšem guverneru; na prvom, u avgustu prošle godine, proglašen je krivim po samo jednoj od 24 tačke optužnice - za laganje federalnim agentima - pa je odlučeno da se postupak obnovi.
Ričard Kling, profesor prava sa Pravnog fakulteta Čikago-Kent, predviđa da će Blagojević dobiti između šest i 11 godina zatvora.
- Do te računice se dolazi pomoću matematičke formule u koju morate da ubacite i to ko je on i šta je uradio - ocenio je Kling.
Rumunija je juče odložila plan o teritorijalnoj reorganizaciji 41 okruga u osam velikih oblasti čemu se protivila mađarska manjina, pošto je Demokratska unija Mađara (UDMR), inače član vladajuće koalicije, zapretila da će napustiti vladu.
Predlog o prekomponvanje postojećeg 41 okruga u osam velikih oblasti omogućio bi prema rečima predsednika Trajana Baseskua uštedu od 100 miliona evra u budžetu zahvaljujući smanjenju administracije na nivou okruga. Međutim, okruzi u kojima žive manjine, uključujući i mađarsku, time bi se našli unutar većih razvojno-administrativnih jedinica što bi po mišljenu UDMR oslabilo njen uticaj. "Koalicija je odlučila da formira odbor koji će naći formulu koja bi šve zadovoljila, saopštio je Sever Voinesku, potpredsednik Liberalno-demokratske stranke premijera Emila Boka. Vladajuća koalicija liberaldemokrata, UDMR i nezavisnih kandidata ima krhku parlamentarnu većinu i gubljenje podrške mađarske stranke bi izazvalo političku krizu koja bi vladi onemogućila da donese mere štednje.
Kina je blokirala sporazum "Hong Kong erlajns" i koncerna "Erbas" o isporuci deset aviona A380, piše "Fajnenšl tajms" pozivajući se na rukovodstvo evropskog koncerna.
Peking je na ovaj način izrazio svoje neslaganje sa planovima evropske vlade da od 2012. godine pokreme sistem trgovanja kvotama za emisije gasova sa efektom staklene bašte za strane aviokompanije koje koriste evropski vazdušni prostor.
Sklapanje ugovora vrednog 3,8 milijardi dolara trebalo je zvanično da se objavi ubrzo po otvaranju aerokosmičkog aviosalona u francuskom Le Buržeu, ali je uoči toga rukovodstvo Erbasa dobilo informaciju da kineska strana blokira transakciju.
- Iako odustajanje od ugovora neće ozbiljno uticati na zaradu "Erbasa" koji je u Le Buržeu obezbedio ugovore za više od 730 aviona, takav ozbiljan korak može da podstakne i druge zemlje na aktivno protivljenje planovima evropske vlade.
Povlačenje ugovora je jak argument u sporu Kine s evropskom vladom, koja želi da strane aviokompanije koje koriste vazdušni prostor Evrope, primora na plaćanje za emisiju štetnih gasova u atmosferu. Neslaganje sa planovima Brisela ranije je objavila i vlada Sjedinjenih Američkih Država.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i Evropski komesar za klimatske promene Koni Hedegord su stavili do znanja da čak i opasnost od gubitka kineskog tržišta ne može da utiče na odluke evropske vlade. Koni Hedegord je istakla da bi ustupci Kini bili neželjeni presedan i stavili pod sumnju nezavisnost evropske vlade.
Sistem trgovanja kvotama emisije štetnih gasova pokrenut 2005. godine odnosi se na kompanije locirane u Evropi, čije je poslovanje povezano sa značajnim zagađenjem životne sredine. Odluka da će aviokompanije od 2012. takođe plaćati za zagađenje doneta je još pre nekoliko godina.
Pretres u Evropskom sudu povodom tužbe američkih aviokompanija, koje osporavaju zakonitost te odluke zakazan je za 5. juli 2011.
Danska je ponovo uvela graničnu kontrolu, uz populističko opravdanje kontrole kriminala. Ovim potezom, zemlja koja je nekad bila uzor demokratije, tolerancije i socijalne pravde, stala je na čelo Evrope po strahu i ksenofobiji.
Libijske vlasti odbacile su odluku Međunarodnog krivičnog suda (MKS) da izda nalog za hapšenje Muamera al Gadafija i saopštile da MKS za to nije nadležan.
"Libija ne prihvata odluku MKS, koji je sredstvo zapadnog sveta za procesuiranje lidera iz Trećeg sveta", izjavio je ministar pravde Muhamed el-Kamudi na konferenciji za novinare u Tripoliju, preneo je sinoć Rojters.
"Lider revolucije i njegov sin nemaju nikakvu zvaničnu funkciju u libijskoj vladi i stoga oni nemaju veze sa optužbama MKS protiv njih", rekao je on.
Kamudi je rekao i da je odluka MKS "izgovor za NATO koji još pokušava da ubije Gadafija", preneo je Frans pres.
Haški sud izdao je juče nalog za hapšenje Gadafija (69), njegovog sina Saifa al-Islama (39) i šefa libijske obaveštajne službe Abdulaha al-Senusija (62), po optužbama za zločine protiv čovečnosti.
Odluka je doneta nakon 100-tog dana vazdušnih operacija NATO u Libiji, koje su, kako ocenjuje francuska agencija, uticale na slabljenje pritiska Gadafijevih snaga na gradove pod kontrolom pobunjenika.
Dvanaest talibana ubijeno je juče kada su iz američkih bespilotnih letilica ispaljena dva projektila na talibanski kamp za obuku na severozapadu Pakistana, saopštili su predstavnici pakistanskih vlasti.
Prema izveštaju agencije AP, predstavnici pakistanskih obaveštajnih služzbi su izjavili da postoji sumnja da su projektili ispaljeni iz američkih bespilotnih letilica.
Jedan predstavnik pakistanskih bezbednosnih službi iz Pašavara, koji nije želeo da mu se objavi ime, rekao je das u dva projektila u potpunosti uništila jedan talibanski kamp za obuku koji se nalazi blizu granice sa Avganistanom. On je potvrdio da je tada je poginulo 12 talibana.
Grčki aerodromi biće zatvoreni danas i u sredu na nekoliko časova, najavili su grčki avioprevoznici, u sklopu 48-očasovnog generalnog štrajka radnika širom zemlje.
Zvaničnik sindikata grčkih avioprevoznika Anguelos Sotiropulos kazao ja francuskoj agenciji Frans pres da će aerodromi biti zatvoreni na četiri časa ujutru i potom opet uveče i u utorak i u sredu.
Grčke aviokompanije "Olimpik er" i "Egen" saopštile su juče da je nekoliko desetina letova, uglavnom domaćih, otkazano.
U Grčkoj je danas najavljen početak 48-očasovnog generalnog štrajka, tokom kojeg će biti zatvorene banke, bolnice će raditi sa smanjenim kapacitetima, a u štrajk će stupiti i novinari po pet sati i u utorak i u sredu.
Vozači tramvaja i autobusa će takođe danas štrajkovati, dok će radnici metroa u Atini raditi kako bi omogućili gradjanima da dodju na najavljene proteste u prestonici.
Grčki poslanici otvorili su raspravu o strogim merama štednje koje bi u narednih pet godina podrazumevale drastično smanjenje potrošnje, povećanje poreza i prodaju državne imovine, kako bi se zemlja izbavila iz teške dužničke krize.
Bivši guverner američke savezne države Ilinois Rod Blagojević proglašen je krivim zbog pokušaja prodaje upražnjenog mjesta u Senatu nakon odlaska Baraka Obame na funkciju predsednika Amerike.