Evropski džinovski proizvođač aviona "Erbas" isporučio je više letelica i dobio više porudžbina u prvoj polovini ove godine nego u istom periodu prošle , zadržavši vođstvo u odnosu na glavnog konkurenta, američku kompaniju "Boing."
"Erbas", koji proizvodi više komeracijalnih aviona svake godine od 2003, saopštio je da je do juna predao 258 poručenih aviona. To je osam puta više nego što je kompanija sa sedištem u Tuluzu, u Francuskoj, isporučila za šest meseci 2010.
"Boing" je u sedištu kompanije u Čikagu objavio da je isporučio 222 aviona u tom periodu, isto kao i minule godine, prenele su agencije.
"Erbas" je obezbedio 640 novih porudžbina u prvoj polovini godine, ne računajući 137 otkaza. Neto porudžbine "Boinga" pale su na 171, sa 177 u prošloj godini, nakon što su prevoznici "Etihad ervejz", "Er Pacifik" i "Golf er" otkazali ugovore za 20 aviona tipa "787 drimlajner."
Oba proizvođača aviona objavila su povećanje proizvodnje aviona ove godine.
"Erbas" je povećao porudžbine posle decembarske odluke da ponudi model A320 neo, novu verziju popularnog uskotrupnog aviona sa unapređenim motorima, koji bi trebalo da se nađe u saobraćaju u 2015. godini.
"Boing" još nije odlučio da li će nastaviti sa sličnim promenama njegovog najbolje prodavanog aviona 737 ili će razvijati kompletno novi avion do kraja ove decenije. Američka kompanija prošle godine najavila je da će pokušati da povrati poziciju najvećeg proizvođača aviona na svetu od evropskog rivala ove godine, kada njegovi novi avioni "787 drimlajner" i džambo model "b747-8", posle dužeg odlaganja, budu uključeni u saobraćaj. Oba aviona počeće da se isporučuju prvim kupcima do septembra.
"Boing" očekuje da ove godine isporuči između 485 do 500 aviona, u odnosu na 462 prošle godine. U drugom tromesečju 2011 kompanija je ispoučila 118 letelica, četiri više nego lane. Isporuke su u tom periodu povehane 3,4 odsto. Među prodatim avionima nalaze se i modeli 787 i 747-8 čija je isporuka dugo odlagana zbog problema u proizvodnji, kao i vojni avioni tipa F/A-18 i EA-18G i novi helikopteri "činok."
Otac američkog predsednika Obame nameravao je da ga da na usvajanje, otkrivaju nova dokumenta. Kada je njegova 18-godišnja supruga En Danam bila u petom mesecu trudnoće, Obama stariji saopštio je imigracionim vlastima da planiraju da daju dete Vojsci spasa.
U to vreme, Obamin otac je studirao na Univerzitetu Havaja i bio je pod istragom imigracionih organa zbog sumnje da je imao više žena i već je dobio opomenu zato što je “živeo kao plejboj”.
Vest stiže samo nekoliko meseci nakon što je predsednik Barak Obama objavio svoju krštenicu da bi dokazao da je Amerikanac.
U intervjuu prilikom obnavljanja vize 1961. godine Obamin otac, tada 24-godišnjak, tvrdio je da se razveo od svoje žene u Keniji pre nego što je sklopio brak sa En Danam, koja je tada bila u drugom stanju. Iz beleški sa tog razgovora saznaje se da je Obamin otac rekao službenicima imigracionog odseka da su on i njegova supruga već odlučili da će svoje nerođeno dete dati na usvajanje. U dokumentu se navodi da par ne živi zajedno iako su venčani i da En Danam pregovara sa Vojskom spasa o usvajanju.
Istorija je pokazala da su ipak zadržali dete, ali najnovije otkriće daje uvid u odnose predsednika Obame sa ocem, koji ga je jedva viđao u periodu njegovog odrastanja.
Kao 18-godišnja studentikanja udata za crnca u Americi 60-tih godina, vrlo je lako moguće da je En Danam bila izložena pritiscima da da dete na usvajanje.
To bi svakako bilo privlačno rešenje za njegovog oca. Iako je tvrdio da se razveo, još je bio u braku sa svojom prvom ženom, sa kojom je imao dvoje dece i koju je morao finansijski da pomaže.
Čarls Pejn, ujak En Danam, međutim, tvrdi da nikada nije čuo da se pominje usvajanje. “En je znala šta je uradila, da je to njeno dete i da će se brinuti o njemu”, kaže on.
Samo dve godine nakon što je Barak Obama rođen, njegov otac je napustio porodicu na Havajima i odselio se u Harvard, gde se oženio po treći put.
Predsednik medijske korporacije „News International” internešenel” Rupert Mardok odlučio je da obustavi izdavanje tabloida „News of the World” posle otkrića da je ovaj list prisluškivao privatne telefone da bi došao do informacija. U poslednjih nekoliko dana pojavile su se tvrdnje da je tabloid odobrio hakerske upade u mobilne telefone ubijene učenice Mili Dauler i porodice žrtava bombaških napada u Londonu 7. jula 2005. godine. Mardok je u poruci zaposlenima rekao da su dobre stvari koje je tabloid radio „ukaljane lošim postupcima”. „Ukoliko su nedavne optužbe tačne, to je nečovečno i ne može da bude deo naše kompanije”, rekao je Mardok.
On je dodao da će njegova kompanija u potpunosti sarađivati sa dve odvojene policijske istrage koje su u toku.
Britanski parlament održao je vanrednu sednicu o ovoj aferi, a velike svetske kompanije počele su da povlače svoje oglase iz tabloida posle izbijanja skandala. Mardok je saopštio da će prihod od prodaje poslednjeg izdanja ovog tabloida otići u dobrotvorne svrhe. U vikend izdanju neće biti reklama, a taj prostor biće ustupljen humanitarnim organizacijama.
„News of the World” su najprodavaniji britanski list, a objavljuju se već 168 godina. U aprilu ove godine prosečan tiraž je bio 2.606.937 primeraka.
Snažan zemljotres potresao je večeras Korziku a osetio se i na jugu Francuske, ali nije izazvao nikavu štetu, saopštile su spasilačke službe.
Zemljotres jačine 5,2 stepena po Rihteru potresao je Korziku u 21.21. Epicentar je bio 95 kilometara zapadno od Ajačia, u Mediteranskom moru, naveo je lokalni spasilački centar.
Zemljotres nije izazvao štete niti je iko povređen, navode u korzikanskim službama spasavanja, uz podatak da su tokom večeri primili 1.200 telefonskih poziva.
Potres se osetio i u južnom francuskom gradu Marsej, čija predgrađa na obali su najviše pogođena. Stotinu građana zvalo je spasioce-vatrogasce i ni tu nisu zabeležene materijalna šteta ili žrtve.
Poslаnici u аmeričkom Predstаvničkom domu glаsаli su protiv dа Pentаgon nаoružаvа, obučаvа ili pružа sаvete libijskim pobunjenicimа.
Donji dom аmeričkog Kongresа glаsаo je protiv odobrenjа finаnsijа zа direktnu pomoć pobunjenicimа, dok je odbijen prijedlog okončаnjа učešćа SAD u udаrimа iz vаzduhа predvođenim NATO.
Anаlitičаri nаvode dа u Kongresu postoji snаžаn otpor аmeričkom učešću u sukobu u Libiji.
Poslаnici su sа 225 glаsovа "zа" i 201 "protiv" odbаcili priedlog zа pružаnje pomoći pobunjenicimа u borbi zа svrgаvаnje libijskog liderа Muаmerа Gаdаfijа.
Dа bi ovа merа bilа usvojenа potrebno je dа bude odobrenа i u Senаtu, nаkon čegа ide nа potpis predsedniku Bаrаku Obаmi.
Grčka je relativno mala zemlja, ali je tokom prošle godine prouzrokovala vrlo velike potrese u Evropi. Opterećena je visokim državnim dugom koji bi je mogao dovesti u situaciju da ne može da izmiruje svoje obaveze (što bi evropski bankarski sistem oteralo u sunovrat).
Američke vlasti upozorile su domaće i strane aviokompanije da teroristi razmatraju mogućnost da hirurškim putem u ljudsko telo postave eksplozivne implante, kako bi izveli napade, javlja AP.
Pored prolaska kroz nove skenere putnici će biti podvrgnuti detaljnim kontrolama
Iako nema obaveštajnih podataka o konkretnoj zaveri te vrste, vlasti su prošle nedelje takvu informaciju prenele šefovima aviokompanija.
Prema američkoj administraciji za bezbednost u saobraćaju, to znači da će putnici koji idu za Sjedinjene Američke Države možda biti podvrgnuti dodatnim kontrolama.
Te mere su tako zamišljene da budu nepredvidljive, kako putnici ne bi mogli da očekuju iste aktivnosti na svakom međunarodnom aerodromu, izjavio je portparol administracije Nik Kimbol.
Implantacija eksploziva u ljudsko telo kako bi se izbegle kontrole nije nova ideja, ali sada postoji obnovljeni interes za nju, prenosi AP pozivajući se na zvaničnike obaveštajnih agencija.
Bivši ministar finansija i mogući kandidat socijaldemokrata za kancelara na izborima 2013. godine Per Štajnbrik žestoko je kritikovao kancelarku Angelu Merkel, tvrdeći da je izneverila očekivanja u grčkoj krizi i da je Nemačka zrela za nove izbore.
"Ja sam razočaran njenim kriznim menadžmentom'', rekao je Štajnbrik današnjem magazinu "Štern", naglasivši da se Merkelova nalazi u pravoj krizi vođstva, da je prekoračila svoj zenit i da se zemljom loše vlada.
Ova izjava, ali i još neke, pokazuju da su disikusije o kancelarskim kandidatima i o tome ko će 2013. godine "izaći na megdan" kancelarki Merkel, već počele, iako do saveznih nemačkih izbora ima još dve godine.
Štajnbrik u poslednje vreme šalje signale o svojoj spremnosti za kancelarskog kandidata socijaldemokrata, a za svoje ambicije je dobio, između ostalog, podršku i bivšeg kancelara Gerharda Šredera, u čijoj vladi je bio ministar.
Štajnbrik nije dobio podršku samo Šredera, već i, kako prenose mediji, nekadašnjeg kancelarskog kandidata socijaldemokrata i bivšeg šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera.
Petoro dece i tri odrasle osobe su povređene u Bugarskoj kada se ukrajinski autobus koji je prevozio decu, iz za sada nepoznatih razloga prevrnuo.
Autobus, u kome je bilo 40 putnika prevozio je decu iz Burgasa za Varnu, a nezgoda se dogodila na oko tri kilometara od Varne, saopštila je bugarska policija.
Svi povređeni su sa lakšim ozledama, osim jedne 35-godišnje žene, koja je sa težim povredama prebačena u bolnicu.
Načelnik Policijske uprave u Varni Dimitar Dimitrov izjavio je da se uzroci nesreće ispituju i da se radi o više verzija, uključujući i tehnicku neisrpavnost autobusa. Prema njegovim rečima, autobus je izleteo sa kolovoza i upao u kanal pored puta, mada je put bio prav, a kolovoz suv.
Kretanje na tom delu puta je obustavljeno, a očekuje se dizalica za izvlačenje autobusa.