Ali ne postoji nikakvo opravdanje da se problemi moderne Nemačke, i povremene teškoće koje Evropa ima sa njom, tumače kroz prizmu Hitlera. To nije samo zato što je od njegove smrti proteklo 65 godina, već i zato što je Nemačka postala liberalna, demokratska zemlja i otvoreno drušvo.
Budući hroničari niske, nepoštene i isprazne predizborne kampanje iz 2010 – na mitingu Džona Stjuarta i Stivena Kolbera nije bilo nijedne duhovite parole, da ne spominjemo one ozbiljne, ali je zato nastupio olinjali pevač i ljubitelj fatve Jusuf Islam, glumeći biljku u saksiji – sigurno će se čuditi zašto je predsednik Barak Obama odbio da stane u sopstvenu odbranu na sredini svog mandata. Pošto je u klevetničkoj kampanji dovedeno u pitanje sve, od njegovog državljanstva, preko veroispovesti, pa do toga ko mu je otac (a kampanja nije bila ograničena na „ekstremiste“, već su je prećutno i otvoreno podržavali visoko rangirani republikanci poput Sare Pejlin i Njuta Gingriča), Obama je na trenutke delovao skoro mazohistički u svojoj nespremnosti da preuzme inicijativu i pokaže da klevetnici lažu. Iako i sam imam mnoge primedbe na predsednika, ipak bih ga u tome podržao, kao i mnogi moji prijatelji. Ali čovek ne može večito da se bori za nekoga ko nije spreman da se zauzme za sebe. I naravno, Obamina rezervisanost je na neki način potvrdila njegov imidž hladnog elitiste – čoveka koji se nerado spušta na pučki i prostački nivo.
Službeni ruski kalendar beleži 30. oktobar kao Dan sećanja na političke zarobljenike, ali ovaj dan još uvek nije naš. Ideja priznavanje zločina koje je počinila Sovjetska država još uvek u celosti nije prihvaćena od strane ruskog društva, a posebno političkog rukovodstva.
U Francuskoj je sezona štrajkova. Skoro svake godine u ovom vreme, počinju da se oglašavaju pištaljke, doboši i zvučnici koji ponavljaju: Pobedićemo! Pobedićemo! Da! Da!
U SAD će se 2. novembra održati izbori za Predstavnički dom američkog Kongresa i Senat. Nedovoljan privredni oporavak i visoka nezaposlenost promijenili raspoloženje birača u korist opozicionih republikanaca.
Za sve moje ispisnike, izraz prebrojavanje tela sa sobom nosi zadah koji se ne može rasterati. Odvratne fotografije vijetnamskih leševa, poređanih kao ustreljena divljač posle lova, briljantni izveštaji ljudi poput Kevina Baklija o krvavim operacijama kao što je Speedy Express (u kojoj je objavljeni broj ubijenih nadmašio navodno ukupan broj vijetkongovaca) – sve je to smestilo prebrojavanje tela u moralnu ravan sa kolateralnom štetom, koja označava pobijene civile, dakle - eufemistički termin za prljav posao.
Pitanje legalizacije marihuane u Nemačkoj je i dalje tema za političare. Postignut je dogovor da ljekari u Njemačkoj, bez izdavanja posebne dozvole, teškim bolesnicima mogu da prepišu lijekove koji sadrže kanabis.
Kad sam ja bila srednjoškolka samo jednom smo izašli na ulicu, tačnije rečeno – izveli su nas 1999. godine na proteste protiv NATO bombardovanja Srbije. Kasnije, na fakultetu, blokirali smo glavnu gradsku ulicu zahtijevajući da se ne povećavaju cijene školarina, a broj predmeta koji se smiju prenijeti u narednu školsku godinu poveća sa dva na tri. I to je to.
„Animalni duhovi“ koje je opisivao Kejnz vrebaju širom Sjedinjenih Država. Loše su raspoloženi. Oprezni su i nervozni. Korporacije i pojedinci trpaju novac u slamarice, kada ga imaju, jer ne veruju u priče o oporavku.