Ako demonstranti stvarno svrgnu svog predsjednika u ime borbe za slobodu, ispuniće polovinu svog plana. Tu drugu, uspostavu demokratije, izgleda, još nisu smislili. U zemlji ne postoji nikakva demokratska vlada u sjeni, koja bi bila spremna svojim kompleksnim planom izvršiti promjenu zemlje. Jedini, koji su spremni i dobro organizovani, su islamisti iz Muslimanskog bratstva
Ako na Bliskom istoku ne započne demokratska tranzicija, prevrat će iskoristiti ekstremisti i zloupotrijebiti potrebu za promjenom, slično kao što je u nekim bivšim komunističkim zemljama umjesto građanske demokracije i slobodnog tržišta prevladao nacionalizam, upozorava Vuk Perišić u svom komentaru
Kada je saznao za teroristički akt na aerodromu Domodedovo, predsednik Dmitrij Medvedev je u jednoj od svojih predseničkih rezidencija sazvao hitno savetovanje. Na taj sastanak je pozvao troje ljudi: glavnog načelnika Istražnog komiteta Aleksandra Bastrikina, vrhovnog tužioca Jurija Čajku i ministra transporta Igora Levitina.
Teroristički napadi na aerodromu Domodedovo izazvali su pravu lavinu pitanja: nemar aerodromskog obezbeđenja; nesposobnost tajnih službi da se infiltritaju u terorističke mreže; ruska politika na Severnom Kavkazu; međunarodna i lokalna priroda terorizma; čečenski predsednik Ramzan Kadirov i kremaljski ideolog Vladislav Surkov; dobri doktori i hirurzi; užasni taksisti koji su iskoristili priliku da podignu cene; dobri ljudi koji su otišli na Domodedovo da pomognu u evakuaciji putnika i dobri železničari koji su dozvolili ljudima da se voze besplatno; ne tako dobri gradonačelnik Sobjanin, koji je odbio da razgovara s novinarima; dobri Medvedev, koji je obećao istragu o napadu; zli Putin, koji je obećao da će se obračunati s teroristima, a to nije uradio.
Stvarnoj demokratiji je potrebna nezavisna štampa. Pokretu otpora je to poznato, to i zahteva braneći pritom slobodu štampe, čast i nezavisnost u odnosu na državu, na moć novca i na strane uticaje. To potvrđuju i zakoni o štampi već od 1944. godine. No, baš to je danas u opasnosti.
Pre tri godine, tokom posete Tunisu, mislio sam da je poprilično lako uočiti šta je glavni problem u ovoj zemlji. Zvanično, država je bila posvećena modernizmu, sekularizmu i razvoju – nečemu što se, u davnim vremenima, nazivalo „zapadnjaštvom“ – ali, u isto vreme, nije imala dovoljno poverenja u svoje građane kao odrasle ljude.
Opraštajući se pre dve godine sa Argentinom, čudesnom zemljom neprevaziđenih prirodnih lepota i gordih ljudi osobenog temperamenta, turbulentne istorije i konglomeratom kultura, koja mami da je otkrivate i doživljavate, prisetila sam se svoje davnašnje čežnje za susretom sa lepotama glečerske oblasti na jugu Patagonije i istog trena rešila da to pretvorim u stvarnost.
Columbine, Virginia, a nedavno i Tucson. S obzirom na osobni arsenal od u prosjeku tri ubojite cijevi po glavi, kojim Jenkiji raspolažu zahvaljujući drugom amandmanu na Ustav, istini za volju treba reći da se zapravo ponašaju vrlo umjereno – tek jedan masovni pokolj svake dvije-tri godine