Na ovom mestu Zemlja još uvek nije završila magiju stvaranja. Ovo mesto se zove Galapagoska ostrva. To je uvek otvorena knjiga postanka, evolucije i modela opstanka svega na Zemlji – od kamena do čoveka. Njena poslednja stranica još nije napisana. Hefesova kovačnica ovde radi punom parom u 3 smene bez praznika i crvenog slova.
Sve do ovih uzbudljivih dana, izgledalo je da je demokratija zarazna svuda osim na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Dok druge zemlje u razvoju čine krupne korake prema demokratiji, naročito u južnoj Americi i Aziji, ovaj veliki region ostaje zaglibljen u nasilju, izbornim prevarama, uskraćivanju građanskih sloboda i veoma lošem stanju ljudskih prava.
Ako demonstranti stvarno svrgnu svog predsjednika u ime borbe za slobodu, ispuniće polovinu svog plana. Tu drugu, uspostavu demokratije, izgleda, još nisu smislili. U zemlji ne postoji nikakva demokratska vlada u sjeni, koja bi bila spremna svojim kompleksnim planom izvršiti promjenu zemlje. Jedini, koji su spremni i dobro organizovani, su islamisti iz Muslimanskog bratstva
Ako na Bliskom istoku ne započne demokratska tranzicija, prevrat će iskoristiti ekstremisti i zloupotrijebiti potrebu za promjenom, slično kao što je u nekim bivšim komunističkim zemljama umjesto građanske demokracije i slobodnog tržišta prevladao nacionalizam, upozorava Vuk Perišić u svom komentaru
Kada je saznao za teroristički akt na aerodromu Domodedovo, predsednik Dmitrij Medvedev je u jednoj od svojih predseničkih rezidencija sazvao hitno savetovanje. Na taj sastanak je pozvao troje ljudi: glavnog načelnika Istražnog komiteta Aleksandra Bastrikina, vrhovnog tužioca Jurija Čajku i ministra transporta Igora Levitina.
Teroristički napadi na aerodromu Domodedovo izazvali su pravu lavinu pitanja: nemar aerodromskog obezbeđenja; nesposobnost tajnih službi da se infiltritaju u terorističke mreže; ruska politika na Severnom Kavkazu; međunarodna i lokalna priroda terorizma; čečenski predsednik Ramzan Kadirov i kremaljski ideolog Vladislav Surkov; dobri doktori i hirurzi; užasni taksisti koji su iskoristili priliku da podignu cene; dobri ljudi koji su otišli na Domodedovo da pomognu u evakuaciji putnika i dobri železničari koji su dozvolili ljudima da se voze besplatno; ne tako dobri gradonačelnik Sobjanin, koji je odbio da razgovara s novinarima; dobri Medvedev, koji je obećao istragu o napadu; zli Putin, koji je obećao da će se obračunati s teroristima, a to nije uradio.
Stvarnoj demokratiji je potrebna nezavisna štampa. Pokretu otpora je to poznato, to i zahteva braneći pritom slobodu štampe, čast i nezavisnost u odnosu na državu, na moć novca i na strane uticaje. To potvrđuju i zakoni o štampi već od 1944. godine. No, baš to je danas u opasnosti.
Pre tri godine, tokom posete Tunisu, mislio sam da je poprilično lako uočiti šta je glavni problem u ovoj zemlji. Zvanično, država je bila posvećena modernizmu, sekularizmu i razvoju – nečemu što se, u davnim vremenima, nazivalo „zapadnjaštvom“ – ali, u isto vreme, nije imala dovoljno poverenja u svoje građane kao odrasle ljude.