Region

Pre sat vremena sam doživeo kulturni šok. Slušajuci vesti dok sam spremao večeru, među ostalim informacijama čujem i da je u gradu u 3 sata popodne u pucnjavi ranjen mladić. U sred bela dana u beogradskom naselju Braća Jerković na čoveka su iz kola koja su stajala na semaforu pucale plaćene ubice ili šta već. 2 od 4 ispaljena metka su završila u njegovom telu. Pošto je još uvek bio pri svesti kada je došla hitna pomoć po njega on je izjavio da su mu dvojica napadača prišla dok je ležao okrvavljen i rekli mu: Izvini, greška!

Razočarana do srži, u svrhu opuštanja živaca otvaram časopis u kome se radoznalo građanstvo obaveštava kako se popularna pevačica Svetlana Ražnjatović provela za dan zaljubljenih u svojoj vili na Kipru u društvu mladog ljubavnika. Kaže da su se jako lepo proveli i da je mali fasciniran njenim dekoraterskim ukusom. Onaj kome pada na pamet da razmišlja od kojih para je pevačica podigla vilu i koliko u Srbiji može da traje istraga o krađi milona evra, neće nikad moći da kupi ni poštene cipele, a kamoli slobodu

Odmah je jasno da tu nešto ne klapa: mirni i kao curica povučeni Ivo Josipović, koji se usto pojavio s miroljubivim obećanjem da će biti most između dvije Hrvatske, izazvao je već na početku tako burna i uzbuđena reagiranja kao da je King Kong prošetao Zagrebom. Davor Butković njegov inauguracijski govor opisuje kao superiorni istup “kakav smo očekivali godinama”. Predsjednikov zaposlenik Drago Pilsel svoje još veće oduševljenje sažima u riječima “Obama na hrvatski način”. A Milan Ivkošić ga, naprotiv, žestoko napada da je svoj ured napunio s toliko ljevičara da tu još fale samo, božemiprosti, feralovci.

Da nije bilo te šačice uličnih propalica i vucibatina, i njihovog spektakularnog zatvaranja u kaveze i vezivanja lancima, protupravna bi radnja postala realnom rupetinom, koju više nitko, ni u ime bilo kakvih opravdanih žalbi, ne bi išao zatrpavati (jesmo za pravnu državu, ali nemojmo pretjerivati).

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner razgovarao je u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima, predsednikom Borisom Tadićem, potpredsednikom Vlade za evropske integracije Božidarom Đelićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem.

Niti ćemo mi priznati Kosovo, niti će oni to od nas tražiti, ukoliko se nađe formula održivog rešenja, smatra Predrag Simić

Mora da je vladajućoj koaliciji, naročito Demokratskoj stranci, jako prigustilo čim šef države Boris Tadić, posle duže pauze i, valjda, uobičajenog ispipavanja pulsa javnosti, političkih i nacionalističko-intelektualnih krugova, ponovo „apeluje“ na poslanike da izglasaju rezoluciju o Srebrenici.

Ševiš li se ti? – navodno je pitala Ida Prester urednika Informativnog programa Hrvatske televizije Velimira Đuretića. Pošto se radilo o privatnome razgovoru, ne znamo kakav je odgovor uslijedio, ali da je diskusija kojim slučajem bila javna, sigurno je da bi znatan dio publike bio voljan posvjedočiti kako gospodin Đuretić možda jest samozatajan, ali nije seksualno neaktivan: pa taj nas “ševi” svaki dan, i to u više navrata, i to u zdrav mozak, i to u sklopu svojeg uredničkog angažmana, pa mu je pružanje te vrste usluga takoreći u opisu radnoga mjesta.

Iste godine kada je prestao izlaziti Feral Tribune, Jurgen Habermas napisao je tekst-apel u kojem se zalaže da države preuzmu sufinanciranje sve ugroženijih nezavisnih medija u Evropi. Jer ako država brine za fizičko zdravlje svojih građana, onda mora ulagati i u njihovo duhovno zdravlje. Uskoro, kada nestanu i zadnji patrljci nezavisnog novinstva u Hrvata, i ovdje će netko možda sjesti i razmisliti o tome. Rekoh, možda!