Petnaest godina nakon “Bljeska” malobrojna srpska populacija u Okučanima i dalje čeka da netko nadležan napokon pokrene postupak ekshumacije posmrtnih ostataka iz zajedničkih grobnica na tom području.
U Srbiji je političko stanje redovno: svi piju, a poneko i plaća. Obično plate oni koji su popili najmanje. Naravno, politička elita nikada nije u toj kategoriji.
U rat, početkom devedesetih, gurnule su nas šovinističke ideje, ofarbane nacionalnim bojama. Sitne duše su krupnim rečima potpirivale netrpeljivost i mržnju, lansiranjem laži otimale i ono malo pameti i razuma, (para)religijskim ekstremizmom isticale “različitost” i “uzvišenost” (svako svoje) religije (a što je podrazumevalo, naravno, i nacije). Rat je sobom odneo sve što je vredelo. Došlo je vreme bede. Materijalne, moralne, ljudske. Pogaženi su sistemi vrednosti, a svakome se, odjednom, na čelu utisnulo isto. Nacija
Gdje me nađe?! Baš kada je puklo ovo s posjetom Ive Josipovića Bosni i Hercegovini, ponovno sam prelistavao “Stenograme o podjeli Bosne”, knjižurinu od preko hiljadu stranica koju su prije pet godina zajednički izdali “Feral” i sarajevski “Dani”. Što je u knjizi? Ne znam što nije.
Šestorica navijača Partizana, koji su optuženi zbog ugrožavanja sigurnosti Brankice Stanković, autorke emisije „Insajder“ na TV B92 na fudbalskoj utakmici Partizan-Šahtjor prošlog decembra, juče su pušteni iz pritvora nakon što je sudsko veće na glavnom pretresu odbacilo optužnicu, oslobodilo ih odgovornosti i novinarku uputilo na privatnu krivičnu tužbu.
Da nije sekretara Predsedništva Srbije koji je u naglom prosvetljenju prišao Srpskoj naprednoj stranci ne bih ni znao da još uvek imamo Predsedništvo, čuo sam da poneko pomene zgradu Predsedništva, ali to sam shvatao kao ostatak prošlog: ni sad ne znam ko su članovi Predsedništva, kako se biraju i kako provode radno vreme, i kako će oni sad bez sekretara o kome nam je Vučić poverio da kao pravnik nema premca u našem govornom području; svepostižući potpredsednik DSS-a Nenad Popović postao je i zvanično prijatelj Rusije, Dinkić je postao prijatelj Maje Gojković, i dok druzhba svestranog Popovića sa Rusijom potiče od iskona, soiuz nerushimiy između G17 i bivše radikalke nov je, ali je od početka postavljen na zdrave noge: G17 se raspita ko je u regionu najjači i već overenoj sili samo pridoda svoju enormnu stručnost.
Sloboda štampe u Srbiji ugrožena je iz tri pravca. Prvi je ulazak medijskih multinacionalnih korporacija koje ne zanima novinarstvo - pa samim tim ni sloboda štampe - nego „infotainment“, „proizvodnja sadržaja“ (Viktor Ivančić) od kojih se očekuje da bolje prodaju novine i da privuku oglašivače.
Katin i Jasenovac, još jednom: dugo i sustavno prešućivanje sovjetskog zločina nad poljskim časnicima slično je ustrajnom pumpanju broja žrtava ustaškog logora smrti, no neki noviji politički istupi pokazuju da ipak ima nade – na lažima o Drugom svjetskom ratu se neće moći inzistirati vječno
Ko je čitao ozbiljne evropske knjige – one na kojima stoji evropska kultura i civilizacija – neće se čuditi pomalo patetičnom naslovu ovoga zapisa. Jednu od tih knjiga napisao je blaženi Augustin i ona se zove Cofessionum libri XIII. U tok knjizi (VIII-8) mogu se pročitati reči koje je ovaj veliki Evropljanin napisao gledajući kako milioni ljudi, dok propada Rimska imperija, idu za onim mladim pobunjenim robom Isusom, koga prati njegova bosonoga lepotica Marija iz Magdale – krenuli su ti ljudi da menjaju svet da on bude bez mržnje, da u njemu bude ravnopravnosti, da nema roba ni gospodara.