Svim evropskim privredama će, sa malim izuzecima, osnovni problem u sledećoj godini biti kako krenuti putem oporavka ili bar stvoriti preduslove za oporavak u 2011. i sledećim godinama. Mada su prognoze sada bolje nego što su bile pre nekoliko meseci ili pogotovo prošlog proleća, postoji saglasnost da se od sledeće godine ne može očekivati mnogo više od stagnacije. No, i na srednji rok, nije jasno šta će podstaći privredni rast? To je, dakle, osnovno pitanje: kako do privrednog rasta?
U romanima Miodraga Bulatovića obitavaju zaista čudni junaci. Opisuje on svet istočnoevropske političke emigracije koji sanja o povratku kući nakon pada komunizma – to su ljudi sa četiri prsta. Svi su u tom svetu, i Hrvati, i Estonci, i Romi imali nekog svog kralja, ali Srbima nikako nije polazilo za rukom da nađu svog. Zato u naslovu jednog poglavlja piščevog romana stoji ova zagonetna fraza – Niko Srbljem neće kralj da bude. Nije da ga nisu imali, ali čim se nekako sporazumeju, brzo mu dođu glave, ako ne oni, onda neki čovek sa pet prstiju, iz svemoćne Titove Udbe.
Samo hapšenje haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića mogu da obezbede da kandidatura Srbije za članstvo u EU pre juna krene u proceduru i nađe se na stolu Saveta ministara dvadeset sedmorice, kao i da se odmrzne sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Glavni apel na naslovnoj stranici drugih najvažnijih hrvatskih novina: “Vratio se u politiku, a skrivio je smrt”. Ne, krivo ste pomislili, ne odnose se te riječi na Branimira Glavaša, jer Glavaš nije ni napuštao hrvatsku politiku. Onaj koji je “skrivio smrt”, a čijim se povratkom - sugeriraju nam novine - trebamo zgroziti je Radimir Čačić.
Tužba koju je Hrvatska podnela protiv Srbije optužujući je za genocid tokom ranih devedesetih, te protivtužba za isti zločin kojom je Srbija nedavno uzvratila, nisu dobar instrument za raščišćavanje odnosa između ove dve zemlje. U slučaju da nijedna od zemalja ne povuče svoje tužbe, konačna presuda Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu će izazvati talas nezadovoljstva u obe zemlje, dok istovremeno nijedna od njih neće moći da dokaže da je upravo ona druga organizovala ili podržala genocid.
Sastanak EU - Srbija u utorak u Briselu biće politički dijalog, a ne formalni sastanak i teško mi je da kažem hoće li biti zaključka o datumu stavljanja aplikacije Srbije za status kandidata pred Savet ministara - kaže za ”Novosti” Injigo de Palacio Espanja, ambasador Španije, trenutno predsedavajuće EU.
Hrvatska opet priprema grubu intervenciju u unutarnje stvari Bosne i Hercegovine. Ovoga puta, na pomolu je Deklaracija o potpori hrvatskom narodu u toj zemlji, za koju H-alterovu sugovornici kažu da joj ne manjka nacionalističkog naboja, političke nepromišljenosti, kontradiktornosti, lažiljovisti i sumnjivih namjera.
Bilo je to dve hiljade i pete, na desetogodišnjicu genocida u Srebrenici, kada je grupa nevladinih organizacija predložila „Deklaraciju o Srebrenici“, nakon čega je usledila skupštinska rasprava o jednoj, dve ili tri deklaracije, sa tendencijom da se osude svi zločini.