Deset je godina prošlo od rušenja Slobodana Miloševića, dvadeset godina od njegova dolaska na vlast. Kolumnist tportala iz prve ruke bio je uključen u 'petooktobarsku revoluciju' te, uz prisjećanje na te dane, upozorava da će budućnost Srbije, po svemu sudeći, biti – velika koalicija pobjednika i poraženih Idući tjedan, u utorak valjda, pada jubilej od kojega bi se dalo očekivati da je značajan. Točno prije deset godina, dakle, srušen je nacionalsocijalistički nenarodni režim Slobodana Miloševića, njegovih fašističkih pomagača i kamarile domaćih izdajnika. Otpor koji je režim pružio bio je upadljivo mlitav i bezvoljan - trebalo je samo zatresti drvo i Slobo je opal. Dozrio je, naime.
Deset godina posle 5. oktobra, pretučen je Teofil Pančić, novinar „Vremena“, nisu otkrivene ubice Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantelića, kao ni inspiratori atentata na premijera Đinđića koji se desio u međuvremenu.
Kada je patrijarh Irinej juče u litiji ušao u manastirsku pećku crkvu, stameni mladić Aleksandar zaplakao je. „Plačem sam od sreće što ustoličavamo patrijarha u prepunoj Pećkoj patrijaršiji. Plačem jer će Patrijaršija sutra biti prazna.” Starica mu odgovara: „Biće prazna ako Patrijaršija ne bude u našoj duši. Ako bude u duši, uvek ćemo moći da je napunimo.”
Posle dva meseca pred poslanicima Skupštine Srbije je vanredna sednica na kojoj se raspravlja o dopuni skupštinskih odbora, među kojima je i Administrativni.
Koalicija protiv diskriminacije poziva sve državne organe da korišćenjem svojih zakonskih ovlašćenja u narednih 10 dana osiguraju da Parada ponosa najavljena za 10. oktobar 2010. godine protekne bez incidenata. Istovremeno, Koalicija smatra da je Parada ponosa idealna prilika da svoju čestu verbalnu podršku poštovanju ljudskih prava u Srbiji pokažu i u praksi.
Brisel želi da bude mesto dijaloga između Beograda i Prištine, a EU očekuje da sama, bez SAD, vodi pregovore. Amerika se za sada o svojoj ulozi u pregovorima nije izjasnila, ali se očekuje da će to biti jedna od tema za razgovor državne sekretarke Hilari Klinton i državnog vrha Srbije u oktobru. Bez SAD je nemoguće okončati proces, a to podrazumeva i da je Amerika uključena u ceo proces - kaže za “Blic” Danijel Server, direktor Balkanske inicijative za mir i stabilnost u vašingtonskom Institutu za mir, komentarišući najavljen dolazak Klintonove.
To da predstavnik manjine bude izabran od strane većine, to je nešto što je nezamislivo u našim krajevima, zar ne? Ali – uvijek to good old “ali” – što se zapravo promijenilo? Može li se išta promijeniti? Ovisi li išta o jednom čovjeku? Nije li ipak stvar u sistemu, u mašini, u kapitalu koji zapravo vlada ovom planetom? Obama se pred neko vrijeme pojavio na TV-u i rekao ravno u kameru: “I’m deeply disappointed.” Ja mu vjerujem.
Još samo nekoliko dana i navršiće se, evo, puna decenija od onog čuvenog petog oktobra dve hiljadite. Ta tzv. „poslednja revolucija u Evropi“ je nakon godina i godina manje ili više uzaludnih protesta – realizovanih zajedničkim nastojanjima političke opozicije, studentske omladine i građana Srbije raznoraznih fela i političkih opredeljenja – konačno doakala Slobodanu Miloševiću i tako, u poslednjem trenutku, označila kraj čitavog mračnog perioda koji nazivamo generičkim imenom: Devedesete.