Kultura i zabava

Ova izložba živahnih boja završava iznenada u jednoj zatamnjenoj prostoriji sa sablasnim belim gipsanim figurama ljudi i životinja koje predstavljaju sve one koji su tog avgustovskog dana izgubili živote. Figure su izlivene iz otisaka u okamenjenom pepelu.

Stanovnici gradića se nadaju da će Kešova kuća postati atrakcija slična Elvisovom Gracelandu, koji je posle pevačeve smrti pretvoren u memorijalni centar.

Posetiocima se omogućava hronološki uvod u Kjubrikov raznovrstan opus, počev od prvih kratkih filmova do poslednjeg ostvarenja Širom zatvorenih očiju.

Izdavaštvo u BiH ima tradiciju jer su prve knjige štampane još 1529. godine u štampariji Sopotnica kod Goražda. Prema podacima iz 1997. godine, po međunarodnim standardima ISBN u BiH je bilo registrovano oko 300 izdavača, odnosno oko 600 naslova knjiga.

E, sad je vreme za film. Ukratko, našao se ruski producent za El Topovog sina, koji je naravno užasno okrenut komercijali pa traži filmske zvezde, a ja neću zvezde - kod mene uglavnom glumi familija, prijatelji. Onda mi ne daju da prikazujem nasilje u filmu. A kako da radim umetnost bez nasilja? To je nemoguće, ja to ne mogu, ne mogu da radim sladunjave stvari.

U razgovoru sa Ćosićem, na sajmu knjigau Lajpcigu, pokušavamo da rekonstruišemo taj bogati život, skriven iza rečenice: Rođen u Zagrebu, umro u Beogradu, odrastao u Berlinu, gde i danas živi. Može li se, posle sedam i po decenija, pisati precizno o vlastitom detinjstvu? Može, kaže. Detinjstvo u Agramu je skoro lirska knjiga, nema više ironije, prisutne u njegovim romanima, ukojima je to detinjstvo karnevalski opisao, dodaje.

Jadranka Stojaković će beogradski koncert koji je zakazan za 1. maj održati uprkos ozbiljnim problemima koje je zadobila nakon povrede na nastupu u Japanu pre dve godine.

Izlaz na Jadran je izuzetno hrabra knjiga. Uzevši u obzir okolnosti i državu u kojima nastaje, bez obzira što se ne radi o narativu-rugalici već o priči prepunoj ljubavi i tihe patnje, Ildiko Lovaš pokazuje kako se može biti dosledan i o svemu pisati bez dlake na jeziku, uprkos činjenici što vas mnogi smatraju prištem na telu nacije.

Albumu O Solitude Andreasa Scholla, koji je u cijelosti posvećen engleskom kompozitoru Henryju Purcellu, te je ostvaren u saradnji s veoma pouzdanim orkestrom Academia Bizantina i dirigentom Stefanom Montanarijem, teško se može šta zamjeriti.