Kultura i zabava

Jajce nije samo poznato po tome što je to stolni grad bosanskih kraljeva i što je u njemu rođena socijalistička Jugoslavija. Jajce je grad koji svake godine u ovo doba postane središtem kulture u Bosni i Hercegovini.

Istorija je kao biološki organizam, kao drvo čije grane rastu kako one žele. Ona ne sledi hegelovsku strelicu progresa, čak može da ima divlji razvoj u stvari, govori se o divljem kapitalizmu, invazivan, neujednačen, brutalan. U zemljama Istočne Evrope istorija je doživela efekat bonsaj, tj. ostala je tamo gde ju je zaledila Konferencija na Jalti. Ali Istorija je sačinjena od vremena, dakle, i vreme je ostalo nepomično.

Internacionalno izdanje CNN-a , CNN World Fiesta, pre nedjelju dana je u članku o muzičkim festivalima širom svieta, uvrstio Exit među devet najboljih festivala na svijetu! Exit se na ovaj način našao u prestižnom društvu muzičkih festivala kao što su britanski Glastonberi, danski Roskilde i japanski Fudži Rok.

Mlada književnica Tea Obreht, koja je odrasla u Beogradu, a od 1997. godine živi u SAD, dobila je Orindž nagradu za debitantski roman The Tiger’s Wife, čime je postala najmlađa dobitnica tog prestižnog britanskog priznanja za žene koje pišu na egleskom jeziku, vrednog 30.000 funti.

U okviru Teatar festa, koji se održava pod motom Nova drama - postdramsko pozorište boriće se šest predstava dok će predstava Otelo, u izvođenju Bitef teatra i Grad teatra Budva, biti prikazana u čast nagrađenih.

Konferencija pod nazivom Worldwide Developers Conference održava se od 1995. godine i predstavlja mesto na kome Apple prikazuje svoje softverske i hardverske novitete.

Nikad ne razmišljam o nečemu što je prošlo s nekim uzdahom, znao sam da će proći, ali neki miris, neka riječ, neka fotografija, vrate mi sliku koja nužno potakne nostalgiju. Skloniji sam ironiji i samoironiji, možda me to spašava od nekih teških nostalgija koje mogu biti itekako bolne.

Reditelja Olivera Frljića prati glas da nikad nikog ne ostavlja ravnodušnim govori o kukavičluku i hrabrosti, Jugoslaviji, Sterijinom pozorju, odgovornosti…

Ušće okeana prosto jeste jedna od boljih Aćinovih knjiga. Uhvativši dobru perspektivu, izoštrivši konačno sliku i napustivši neke od ambicija koje su ga krasile u prethodnim knjigama, on je uspeo da stvori niz prilično uspelih narativnih celina, u momentima čak grotesknih, poput priče Kako sačiniti priču u kojoj ljubavni jadi dežmekastog mesara i prevodioca dobijaju prilično jezovit rasplet.