Kod Malicka socijalni sloj priče uvijek ide pod ruku s kozmičkim i metafizičkim, pa je i ovdje tako. Stoga Drvo života uključuje i snimke vulkana, vodopada, pomrčina, pa čak i digitalno generirane dinosaure i udar meteora u zemlju, koji bi svi zajedno trebali služiti tome da podvuku temeljnu filozofsku potku filma.
Sevdah je jedna od onih turskih reči koje su se odomaćile u svim balkanskim jezicima, i koje imaju tako specifično značenje da se zapravo uopšte ne mogu prevesti – mogu se samo beležiti razlike u nijansama značenja od jezika do jezika.
U svom novom ciklusu fotografija pod nazivom d.veze, Grujić se vraća maniru koji ga je i ranije intrigirao: povezivanje različitih svjetova preko detalja.
Bojan Čizmić, programski menadžer Happynovisad Stage bine, tvrdi: i ove godine smo vrijedno radili da bismo tokom četiri festivalske večeri predstavili trenutno najuticajnije izvođače elektronske andergraund scene.
Ljubav prema filmu, pak ne jenjava, niti razočarava. Uvek sam govorio prijateljima da sam mislio kako sam u životu mnogo spavao, jeo, da sam vodio ljubav i još neke druge stvari. U stvari, ja sam išao u bioskop. Da se razumemo, sigurno osamdeset posto tih filmova su gluposti i ništa ne vrede, ali uopšte ne žalim.
Ovaj američki džez gitarista i kompozitor postigao je svetsku slavu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, a od tada je prodao više od dvadeset miliona primeraka svojih albuma.
Jedini film oko kojeg ovdje nema spora jest Dječak na biciklu belgijske braće Dardenne. Dio kritike - pogotovo francuske - jako je sklon Drvu života Terrencea Malicka.
Roman Nore Verde, ma ko se krio iza ovog pseudonima, lako se čita. Ako zanemarimo napomene o verodostojnosti onda bih ga mogao nazvati dobrim, posebno što ga prati doza potrebne, gotovo pankerske drskosti da se kaže i ono što možda nije tačno i što možda i ne bi trebalo.
Dubravka Stojanović, profesorica povijesti na Filozofskom fakultetu u Beogradu: Tumačenje istorije i dalje se razume kao presudno za kreiranje nacionalnog identiteta, a nastava se, bar u Jugoistočnoj Evropi, doživljava kao neka vrsta predvojničke obuke. Evropske integracije su se kočile i u 19. i u 20. veku, upravo da bi se lakše vladalo u zaostalom, slabo obrazovanom i autoritranom političkom kulturom zakovanom društvu.