Kolumne

U službenoj biografiji Borisa Budena piše: „Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Doktorirao u Berlinu na studiju kulturalnih znanosti na Humboldtu. Do 1990....

Među pi­smi­ma koja do­bi­jam po­vo­dom ovih ko­men­ta­ra ima i jed­no jav­no koje po­min­jem s od­vrat­nošću, iako će nam, po vol­ji iro­ničnog pa­ra­dok­sa, ono pomoći da iza­be­remo da­na­šnju temu i iz­ve­de­mo još jed­nu raz­li­ku između našeg i en­gle­skog ka­rak­te­ra.

Kad god se društveni ugovor neke zemlje raskine, sazrevaju uslovi za kruženje glasina i budalaština. Čak i kada su nečuvene i očigledno besmislene, one su izraz najdubljih strahova i predrasuda ljudi.

Kad čitate knjigu koju ste već čitali, njene rečenice budu iste, ali sad vam drugačije znače. I otkriju vam koliko ste se promenili. I to tokom ne mnogo godina

Bertrand Rasel (18. maj 1872 – 2. februar 1970) jedan je od najznačajnijih svetskih mislilaca, njegovi radovi su istovremeno i lucidni i prosvetljujući. Postoji nešto gotovo proročko u načinu na koji spaja bezvremenost s pravovremenošću kontemplativnih ideja koje se tiču modernog života u prethodnom veku – od toga kako dokonost čini sreću mogućom do toga zašto je nauka ključ za demokratiju. Ali nigde nije genijalniji nego u knjizi „U šta verujem“ (What I Belive).

Niko od onih koji su prigovarali opoziciji, a koje lično znam i među kojima se i sam nalazim, nije to radio da bi pomogao žvalavom monstrumu, već da bi pomogao svojoj sakatoj zemlji i ubogom narodu

Da nema Mostara, ni pola nas ne bi ostalo da živi ovdje

Saga o podizanju spomenika kralju Tvrtku I Kotromaniću i potrazi za adekvatnom lokacijom u centru Sarajeva traje duže od godinu dana. Grad Sarajevo je...

Svako ko danas misli da je levičar treba da prouči pesmu „Bogataši severno od Ričmonda“ Olivera Entonija. Za samo nekoliko dana, ovaj lament nad radničkom klasom...