Kolumne

Prije nekoliko godina voditeljici ovdašnjeg televizijskog Dnevnika je izletio lapsus, pa je, umjesto da kaže da se nešto desilo u toliko i toliko sati...

U službenoj biografiji Borisa Budena piše: „Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Doktorirao u Berlinu na studiju kulturalnih znanosti na Humboldtu. Do 1990....

Među pi­smi­ma koja do­bi­jam po­vo­dom ovih ko­men­ta­ra ima i jed­no jav­no koje po­min­jem s od­vrat­nošću, iako će nam, po vol­ji iro­ničnog pa­ra­dok­sa, ono pomoći da iza­be­remo da­na­šnju temu i iz­ve­de­mo još jed­nu raz­li­ku između našeg i en­gle­skog ka­rak­te­ra.

Kad god se društveni ugovor neke zemlje raskine, sazrevaju uslovi za kruženje glasina i budalaština. Čak i kada su nečuvene i očigledno besmislene, one su izraz najdubljih strahova i predrasuda ljudi.

Kad čitate knjigu koju ste već čitali, njene rečenice budu iste, ali sad vam drugačije znače. I otkriju vam koliko ste se promenili. I to tokom ne mnogo godina

Bertrand Rasel (18. maj 1872 – 2. februar 1970) jedan je od najznačajnijih svetskih mislilaca, njegovi radovi su istovremeno i lucidni i prosvetljujući. Postoji nešto gotovo proročko u načinu na koji spaja bezvremenost s pravovremenošću kontemplativnih ideja koje se tiču modernog života u prethodnom veku – od toga kako dokonost čini sreću mogućom do toga zašto je nauka ključ za demokratiju. Ali nigde nije genijalniji nego u knjizi „U šta verujem“ (What I Belive).

Niko od onih koji su prigovarali opoziciji, a koje lično znam i među kojima se i sam nalazim, nije to radio da bi pomogao žvalavom monstrumu, već da bi pomogao svojoj sakatoj zemlji i ubogom narodu

Da nema Mostara, ni pola nas ne bi ostalo da živi ovdje

Saga o podizanju spomenika kralju Tvrtku I Kotromaniću i potrazi za adekvatnom lokacijom u centru Sarajeva traje duže od godinu dana. Grad Sarajevo je...