Kolumne

Premijer srpski, Aleksandar Vučić, obavestio je narod da se neće pojaviti na Paradi ponosa, da ima pametnija posla a i da nema takođe se ne bi pojavio.

Moj bi ti ujko glatko mogao konkurirati u ekipi najboljih likova koji su ikada postojali. Ona sorta dobrih koji su dobri do srži, dobri za svakoga, a najgori za sebe.

Konačno su hrvatske novine javile nešto iz kulture: u jednom kafiću u Pločama dubrovački je pjesnik Pero Vukasović zvani Peca brutalno pretukao devetnaestogodišnju konobaricu Anamariju.

Ne znam za ostale, ali meni ginekološki pregledi baš i nisu prijatni... Al' što se mora nije teško.

E sada, posle referenduma, kroz zluradost probija resentiman u vidu pitanja, ako može Škotska, što ne bi mogla i Republika Srpska?

Nažalost, fašizam je još prisutan i žalosno je što mladi padaju na ta sranja. Drago mi je da se hip-hop scena u Srbiji poprilično makla od toga, ali je fašizam dostupan u drugim porama

Ovo pišem jer me je zvanično saopštenje Srpske pravoslavne crkve „uznemirilo i podstaklo na agresivnost“ ili kraće rečeno – zgadilo mi se.

Svako ko je prošao obrazovanje iz humanističkih nauka poslednjih decenija verovatno se sreo sa komplikovanim teoretičarima iz kruga Instituta za društvena istraživanja, poznatijeg pod nazivom Frankfurtska škola. Njihovi preteći naslovi i priče o „negativnoj dijalektici“ i „jednodimenzionalnom čoveku“, nekada su se ponosno izlagali po studentskim policama, kao obeležja ozbiljnosti; danas uglavnom leže spakovani po kutijama u garažama, ako ih se vlasnici nisu već ratosiljali.

Prije nego što su ustala djeca popila sam Moklobemid (antidepresiv) da bi poboljšala raspoloženje i psihomotorna aktivnost.