Svi zu začuđeni otkud po ko zna koji put nacionalističke stranke da pobijede na izborima. A meni se čini kako čista matematika može biti dovoljna za objašnjenje.
Po uredbi Vlade, socijalna pomoć u Srbiji ubuduće “neće biti pomoć nego zarada”. Na prvi pogled, to ne izgleda tako strašno, pogotovo onima koji rade a ipak žive u bedi.
Često se uhvatim kako generaliziram kada razmišljam o nacionalizmima, narodima, patriotama i domoljubljima na Balkanu, ali jednostavno neke stvari ne mogu izreći bez generalizacije.
Istorija srpskog štampanog novinarstva imala je do danas mnogo odvratnih, nepristojnih, ogavnih, bljutavih, uvlakačkih, lažovskih, morbidnih, kažnjivih naslovnih strana. Takve strane smo navikli da gledamo u tabloidima. I zbog takvih strana su mnogo puta ove ili one medije nazivali „blatom“, „smećem“, „otpadom“, nečim što se „kupuje na trafici, a nisu novine“… Danas je ta neslavna istorija dobila novu stranicu. Stranicu Blica.
"Ateizam znači bezboštvo, dakle odgajanje bez Boga. Tvrde da je to izraz napretka. Iz iskustva najnovijih događanja znamo da se bez Boga i protiv Boga ne odgaja plemenite ljude, a vrlo često se odgaja takve koji su stvorili Oswiecim."
Moja majka i baka su za vreme borbi za Beograd spremile konopac: ako prvo dođu Nemci ili Rusi, bile su rešene da se obese, jer Nemci ubijaju a Rusi siluju. Prvo su došli partizani.
Nekada smo i mi hteli da budemo dobri, da imamo demokratiju, da ne uzimamo mito, da ne prelazimo ulicu na crveno – kao oni u Evropi. Ali sve se to pokazalo kao a) vrlo naporno i b) isuviše dosadno.
Kada čujem da ženama koje žive sa profesionalnim sportašem (neovisno o kojem je sportu riječ) teče med i mlijeko, te da one samo uživaju, putuju, sređuju nokte, ništa ne rade i peglaju kartice dođe mi da prasnem u smijeh; jer to, ne samo da je smiješno nego je urnebesno komično i nekoliko svjetlosnih milja daleko od istine!