Ako su najbolji pisci ruskog realizma, kako je tvrdio Dostojevski, izašli „iz Gogoljeve kabanice“, neću pogriješiti ako kažem da su najbolje suvremene spisateljice na prostoru nekadašnje Jugoslavije izašle iz Dubravkine krojačnice. Štoviše, iz te su krojačnice izašli i mnogi čitatelji i čitateljice kojima su knjige Dubravke Ugrešić formativno odredile odnos prema literaturi
“Pa ti ‘ladno nećeš da potpišeš zbog Rusa, kakva crna Zajednica srpskih opština!” “Ne.” “Šta ne, bre?” “Lepo, ne - ne, znači ne!” “Nije zbog Rusa?” “Ne.” “Ne, u smislu nije ili ne, u smislu ne, neću da potpišem zbog Rusa?” “Lepo kažem ne, šta tu nije jasno.”
Sve dok mi se nije javila Ferida Duraković, sa vešću o smrti Dubravke Ugrešić. Sad se jedva diše, na škrge. Zagrcnula sam se na piću za dušu. Zašto nismo mogli odmah sesti u kola sa najglupljim poklonima i odšibati u Amsterdam, kad sam dobila poslednju njenu poruku, nedavno?
Ako je Vladi Republike Srpske stalo do Ustava Republike Srpske, javnog mnjenja i funkcionalnog medijskog prostora, povući će predloženi zakonik i pristupiti regulisanju širokog spektra medijskih usluga. Umjesto ogromnog koraka unazad, može da napravi veliki iskorak u budućnost.
Seksualno uznemiravanje u Crnoj Gori još uvek nije krivično delo (postoji nacrt zakona), ali u Srbiji jeste i u opisu dela doslovno stoji “neželjeno dodirivanje”. Zakon ne pravi razliku između svetskog mega cara i radnika na baušteli. Niti eksplicitno kaže: “Ako te Rambo uštine za dupe, to je super, ali ako to uradi Era Ojdanić, onda nije ok”
Platforme društvenih medija su izgrađene na slabim vezama. Na Tviteru-u možete slijediti (ili vas mogu slijediti) ljude koje možda nikad niste upoznali. Facebook je alatka za efikasno upravljanje poznanstvima, za održavanje veze sa ljudima sa kojima u suprotnom ne biste mogli ostati u vezi.