Kada stignu u moj život, heroji često budu obrnuti. Kao onaj obešenjak u tarot kartama. Obrnuti svom izvornom biću. Pitaju se šta nije u redu sa njima. I osećaju se loše. Čini im se da traže preko leba pogače
Zamisli da su gradske fasade u Hrvatskoj išarane petokrakim zvijezdama i grafitima ‘Živjela sovjetska Hrvatska!’ i ‘Smrt buržoaziji!’ Zamisli da su svi spomenici Domovinskog rata minirani i devastirani, išarani srpovima i čekićima, a štandovi na tržnicama puni, štajaznam, dresova Čehoslovačke, SSSR-a i DDR-a…
Europa je mrtva! – grafit na polurazrušenoj garaži, negdje u nigdini, blizu entitetske granice, na putu prema Trebinju. Pomišljam da bi to bila sjajna tema za kolumnu Umberta Eca, i da je šteta što se Eco ne vozi ovim krajevima, i nije u prigodi da dešifrira znakove na rubu Europe.
Mali HVO-ovci, dakako, u pratnji roditelja, nastavnika i direktora, ponosno su plastičnim pištoljima i strojnicima, pokazali kako se voli rat i ratovanje.
Mama je rekla: „Jebate irud, ćaću će mi lustrirat!“ Tata je rekao: „Molim?“ Mama je pokazala rukom prema novinama i rekla je: „Viš da donose zakon o lustraciji! Stoposto će mi čaku lustrirat!“
Tvorac pop-art kulture, Endi Vorhol, ostavio je neizbrisiv trag u modernoj umetnosti, a svojim privatnim životom, ovaj umetnik slovačke krvi koji je uspeo da ostvari američki san i danas intrigira svoje biografe