Kolumne

Jedino što u ovom trenutku može da uradi Kristijan Šmit, nakon današnjeg javnog debakla u Banjaluci i mizernih neuspješnih pokušaja da se sastane sa...

Da li je to promjena, koju sam ja prizivao? Definitivno nije.

Mi ćemo sa patriotskim pesmama na usnama pratiti NAŠE na prvenstva u fudbalu, košarci i šahu, zato što je patriotizam iznad svake srpske podele, iznad svakog „zla“ koje jedni drugima priređujemo.

Prije nekoliko godina voditeljici ovdašnjeg televizijskog Dnevnika je izletio lapsus, pa je, umjesto da kaže da se nešto desilo u toliko i toliko sati...

U službenoj biografiji Borisa Budena piše: „Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Doktorirao u Berlinu na studiju kulturalnih znanosti na Humboldtu. Do 1990....

Među pi­smi­ma koja do­bi­jam po­vo­dom ovih ko­men­ta­ra ima i jed­no jav­no koje po­min­jem s od­vrat­nošću, iako će nam, po vol­ji iro­ničnog pa­ra­dok­sa, ono pomoći da iza­be­remo da­na­šnju temu i iz­ve­de­mo još jed­nu raz­li­ku između našeg i en­gle­skog ka­rak­te­ra.

Kad god se društveni ugovor neke zemlje raskine, sazrevaju uslovi za kruženje glasina i budalaština. Čak i kada su nečuvene i očigledno besmislene, one su izraz najdubljih strahova i predrasuda ljudi.

Kad čitate knjigu koju ste već čitali, njene rečenice budu iste, ali sad vam drugačije znače. I otkriju vam koliko ste se promenili. I to tokom ne mnogo godina

Bertrand Rasel (18. maj 1872 – 2. februar 1970) jedan je od najznačajnijih svetskih mislilaca, njegovi radovi su istovremeno i lucidni i prosvetljujući. Postoji nešto gotovo proročko u načinu na koji spaja bezvremenost s pravovremenošću kontemplativnih ideja koje se tiču modernog života u prethodnom veku – od toga kako dokonost čini sreću mogućom do toga zašto je nauka ključ za demokratiju. Ali nigde nije genijalniji nego u knjizi „U šta verujem“ (What I Belive).