Izgleda da nam nije suđeno da nam istorija bude niz odlučujućih ideja koje se kroz vreme međusobno smenjuju. Pre će biti da je ona samo „niz etapa“, u kojima se svaka sledeća vlastna (kako danas vole da ih nazivaju) elita, ponekad samo u prenosnom a ponekad i u bukvalnom smislu te reči, naoružava novom autoritarnom leksikom i frazeologijom.
Cinično je i to što je cveće na spomenik poginulim radnicima RTS-a položio Miloševićev ministar informisanja i što je Miloševićev portparol Dačić, s puno dostojanstva i saosećanja položio cveće poginulim vojnicima na brdu Stražavica. Da li je svestan da je za njihovu smrt i on tako strašno odgovoran?
U velikom amfiteatru univerziteta u Freiburgu 26. jula 1967. godine Hannah Arendt održala je predavanje o Walteru Benjaminu. Neposredno prije nego što je počela govoriti, u amfiteatar je ušao Martin Heidegger, koji nikoga o tome prethodno nije obavijestio. U dvorani se začuo žamor. Iznenađena, Hannah Arendt je započela riječima:''Verehrter Martin Heidegger, poštovani Martine Heideggeru, dame i gospodo…''.
Ako su Amerikanci organizirali konferenciju na Brdu kod Kranja kako bi pokrpali rupe u svojoj kosovskoj politici, može li to biti opravdanje Evropskoj Uniji da ruši prvo poslijeratno sijelo ex-Yu zemalja? Što je Bruxelles ponudio u zamjenu? Ništa, samo neku drugu konferenciju, sada u Sarajevu, koja također može doživjeti fijasko.
Prošle nedjelje - 13. marta, Zeitgeist pokret, nizom predavanja, seminara, okruglih stolova, obilježio je svoj dan. Nisam pročitao niti u jednom oborskom mediju jedno jedino slovo o ovom događaju.
Ponovno pojavljivanje Rusije na Balkanu – zahvaljujući, jednim delom, finansijskoj pomoći, ulaganjima u energiju i obezbeđivanje infrastrukture za reagovanje u vanrednim situacijama – moglo bi ostaviti Srbiju u sred zagonetke jer region sve više postaje spornom tačkom u odnosima između Zapada i Rusije.
Sad preskočimo pokatoličavanje kojem su se ti isti Iliri opirali, dok su i kako su mogli. Tad je Bosna postala katolička. Preskočili smo i pravoslavizaciju, i ona je bila sporadična koliko i neumitna. Preskočimo i islamizaciju, i ona je... Hej, stanimo malo! Ne može. Ne može se u romanu preskočiti početak. Ne može se sa švedskog stola snabdjevenog ljudskim mesom sa smetljišta istorije preskočiti glavno jelo. Ne može se preskočiti dolazak islama, katoličanstva, pravoslavlja, ne može se tek tako preskočiti osnovno jelo naših nacionalnih i političkih kuhinja.
Revizori se bave istorijom. Glavešinama koji su za blagoutrobije, podvoz i kojekakve usluge potrošili neobično mnogo državnog novca - ne mogu revizori ništa, revizori su paleontolozi finansija, arheolozi morala. Svi koji se po službenoj dužnosti ili po vlastitom nahođenju bave prošlošću mogu jedino da je unekoliko shvate i rekonstruišu, ali nije im zadatak da bilo koju istorijsku ličnost oni odlikuju ili šalju na vešala.