Očuha moje majke, oficira jugoslovenske kraljevske vojske, Drugi svetski rat je zatekao na službi u Nevesinju. Stanovao je u paviljonu za oficire u neposrednoj blizini kasarne sa suprugom, mojom bakom, mladom udovicom čiji je prvi muž tragično izgubio život, i njenom ćerkom, mojom majkom, koju je prihvatio kao da mu je rođena. Godinu dana pred rat rodila se i moja tetka, majčina polusestra.
Sarajevske brucoše dočekao je info-paket: fascikla sa flajerima i brošurama. Nema razumnog objašnjenja zašto je neko na to trošio vrijeme i novac. Ili se želio stvoriti privid papirno-galanterijskog blagostanja?
Umro je Sergio Bonelli. Posredstvom Zlatne serije i Lunov magnus stripa, tih kultnih izdanja novosadskog Dnevnika, ostavio je važan trag na svakodnevicu i kulturno nasljeđe nekoliko generacija na jugoslavenskom prostoru.
Budući da se neprestano ponavlja kako Rezolucija 1244 garantuje Srbiji suverenitet i teritorijalni integritet, možda ima smisla ukazati na činjenicu da ni o kakvoj garanciji ne može biti reči.
U školi se, onako usput, dok se sjedi u klupama, dok se, kao, uči školsko gradivo, uče zapravo neke druge važne stvari. Uči se kako funkcionisati izvan zabrana nuklearne porodice, izvan staklenog zvona privilegovanosti. Uči se socijalizacija. Uči se život u stvarnom svijetu
Lepo sam ja i blagovremeno govorio: preambula će pojesti Ustav, a odsutno Kosovo će uništiti Srbiju. Sa tim, cenjeni publikume, Vatikan, Kominterna, Brisel i Vašington nemaju nikakve veze. Druge stvari su u pitanju. Pa ću – koliko mi skromne moći dopuštaju – pokušati to da objasnim. U jednoj od nedavnih kolumni citirao sam kinesku izreku koja kaže da ispravna sredstva u rukama pogrešnih ljudi daju loše rezultate.
Evropska kriza je direktna posledica kraha iz 2008. Kad je Lehman Brothers bankrotirao, čitav finansijski sistem počeo je da se urušava, i morao je biti stavljen na veštačke aparate za održavanje života. To je urađeno tako što su bankarski i drugi krizni krediti zamenjeni državnim kreditima. Na jednom upečatljivom sastanku evropskih ministara finansija u novembru 2008, učesnici su se složili da se ne sme dozvoliti propast finansijskih institucija značajnih za funkcionisanje finansijskog sistema, a njihov primer sledile su i Sjedinjene Američke Države.
Postoji nešto zavodljivo u gnušanju. Odabereš predmet svog gnušanja, po mogućnosti nekog ili nešto što je neodbranjivo, i onda se istreseš do kraja. Ponavljanje je naročito poželjno. Stereotip se održava stereotipnim ponašanjem. Ponekad se i umoriš od inače dragog gnušanja, ali onako preko jezika izmrmljaš redovitu porciju u svakoj prilici, čisto da potvrdiš da se stereotipi uglavnom ne razbijaju.
Rat je uništio industriju, nestalo je socijalizma, pa je drveće prolistalo, a garež više ne prekriva travu. Bosna je nakon rata postala zemlja jednobojnih cjelina, u kojoj više ništa, osim ćilima, nije šareno. Tako su se i ovdje prorijedili moji rođaci – nešto je poumiralo, nešto je izbjeglo u Kanadu – a, paradoksalno, više je šarenila, više kolorita, bilo u zeničkoj i kakanjskoj predratnoj sivoj, nego u poslijeratnoj, probeharanoj, zelenoj.