Intervju

Prema njenoj ocjeni, BiH danas nema snage da se suoči političkim sredstvima sa onim što je ratno naslijeđe.

Treba reći da su naše političke elite otpaci jednog sistema koji je bio na našim prostorima, onaj korov koji je ostao. Oni nisu spremni na razumijevanje drugačijeg mišljenja, jer uopšte naša svijest nije spremna na to.

Ljudska priroda nije potpuno fiksirana, ali u nekom realnom okviru, evolutivni procesi su suviše spori da bi je promenili. Kod jezika, na primer, imamo prilično čvrste dokaze da u poslednjih 50.000 godina nije bilo evolucije. To se zasniva na činjenici da naše osnovne sposobnosti nisu evoluirale.

Banjalučki biskup Franjo Komarica u razgovoru za agenciju Fena nedostatak političke volje označava kao glavni uzrok slabim rezultatima procesa povratka Hrvata u prijeratna mjesta življenja.

kod nas da taj progresivni odnosno pozitivni uticaj medija zapravo nije moguć. Nije moguć zbog tih strukturalnih , društvenih problema nezavisnih od političke ili lične volje jednog, drugo ili trećeg kolektiviteta, naroda ili pojedinca. To je po meni taj ključni problem u Bosni i Hercegovini. A kako iskoračiti iz tog problema, je možda najteže pitanje koje postoji

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}Danijela Majstorović je završila studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci,...

Stalno imamo neke faze kulturne krize, a zašto? Verovatno zbog niskog kvaliteta obrazovanja. Nije kultura pala na niske grane, nego ljudi i društvo. Samo, lepše je kod nas uvek bilo reći da je nešto drugo krivo nego mi sami.

Teme koje su aktuelne već dugi niz godina – situacija u društvu, medijima, obrazovanju – profesor Živanović uvijek secira na originalan način, pri tom bez zadrške prema nekome ili nečemu.

„Novinari su u strahu da će izgubiti posao koji je ionako loše plaćen, mnogi novinari rade u lošim uslovima, a sami pribjegavaju autocenzuri, dakle ne objavljuju nešto što će ih dovesti u sukob sa politikom, vlasnikom ili urednikom“, kaže u intervjuu za BUKU Tanja Topić, politička analitičarka iz Fondacije Fridrich Ebert Stiftung.