Ekonomija

Zbog neuspješne privatizacije radnici brojnih, nekada velikih i značajnih kompanija u BiH biju bitku za svoj status i golu egzistenciju. Bezbroj je takvih primjera jer je, prema procjenama sindikalnih organizacija, tek 15 posto privatizacije u BiH uspješno okončano. Svakog dana preko 100 radnika izgubi posao, a više desetina preduzeća je pod stečajem ili u štrajku.

Mogući pad eura, uzrokovan krizom svjetske ekonomske privrede, dovešće do pada konvertibilne marke, što će direktno uticati na porast rata na kredite u BiH, izjavio je ekonomski ekspert Nikola Grabovac.

Ukupan iznos stranih investicija u BiH u prvom polugodištu iznosio je 122,7 miliona eura, što je za 1,4 odsto više nego u istom periodu lani, preliminarne su procjene Agencije za unapređenje stranih investicija BiH (FIPA).

BiH bi mogla da ostane bez milijardu maraka međunarodne pomoći ako do kraja godine ne bude formiran Savjet ministara.

Teret nekontrolisanog rasta švajcarskog franka, koji je počeo da se preliva i na građane i preduzeća u Srpskoj sa kreditima izraženim u toj valuti, pokrenuo je i pitanje zakonitosti plasiranja ovih kredita.
Po mišljenju nekih ekonomista, banke su u BiH iskoristile valutnu klauzulu u švajcarskim francima da se lihvarski ponašaju na neuređenom tržištu, a da ih pritom agencije za bankarstvo nisu zaustavile.

U BiH je u prvom kvartalu ove godine, prema podacima Centralne banke BiH, iz dijaspore stiglo 799,8 miliona KM, što je za 55 miliona više nego u istom periodu prošle godine.

Sve veća dužnička kriza u Evropi i nestabilnost u SAD mogu označiti početak nove još produbljenije globalne recesije sa nesagledivim posljedicama po svjetsku ekonomiju, što bi se veoma negativno odrazilo i na BiH, tvrdi profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli Kadrija Hodžić.

Smanjenje vrhunskog kreditnog rejtinga SAD-a i strah od izbijanja nove recesije u američkj privredi izazvali su u ponedjeljak na Wall Streetu pad Dow Jones indeksa za više od 630 bodova, što je po bodovima njegov šesti najveći dnevni pad u istoriji

Postoji u  žargonu briselske birokratije termin „Musaka narod“ koji važi za nesolidne koji veruju da svojim ponosom, suverenitetom, tradicijom i sličnim patetikama mogu da prikriju neispunjavanje obaveza koje su prihvatili. Na čelu je Grčka, a slede Hrvatska i Srbija, pre svega zbog laganja i razvlačenja oko hapšenja ratnih zločinaca, a zatim zbog večitog cenjkanja, verovanja da će uspeti drugog da nadmudre, zbog neiskrenog odnosa prema evropskom opredeljenju.