U Tužilaštvu i SIPA i pored mnogobrojnih pokušaja nismo uspeli da dobijemo informaciju da li su na osnovu izveštaja parlamentarne komisije pokrenuli istrage u vezi s trošenjem i tokovima donatorskog novca u BiH.
Problem Srbije je strukturne prirode pre svega zbog tzv. tranzicionog deficita. Srbija je pala 1993. godine na 40 odsto bruto domaćeg proizvoda iz predtranzicione 1989, a danas se nalazi na oko 70 odsto. Mi smo jedinstvena tranziciona ekonomija. Prosek za druge zemlje u tranziciji je da se njihov bruto domaći proizvod nalazi na oko 155 odsto onog pre početka tranzicije.
Predložena Ekonomska politika će dovesti do daljnjeg povećanja siromaštva u Republici Srpskoj i još većeg stepena nelikvidnosti i bankrota u realnom sektoru.
Međutim, kada uđemo u prodavnice, cene su iste kao na početku godine, kada je evro vredeo čak 106,5 dinara. Saradnik u Institutu za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da su cene dokaz da je trenutni odnos dinar - evro nerealan.
Investitore odbijaju i simptomi nedovršene tranzicije, kao što su neefikasna javna uprava, manjkavi pravni sistemi, loša infrastruktura, nedovoljna transparentnost konkursa i slaba kupovna moć. No, ima i dobrih strana. Region je i dalje atraktivan kao mjesto proizvodnje, jer su troškovi proizvodnje niži nego u Njemačkoj.
Srbija sada prvi put ima fiskalnu regulativu. Razume se, uvek postoji rizik da fiskalni zakoni budu prekršeni. Ono što bismo mi želeli jeste da se shvati da su koristi od odgovornog i realnog pristupa javnoj potrošnji zaista višestruke. One bi Srbiji otvorile put da stvori predvidiv ekonomski ambijent, rekao je Bogdan Lisovolik.
SAD, koje imaju najveći broj glasova u MMF-u, izbjegle su da se javno opredijele. Nismo zauzeli stav ni prema jednom kandidatu, kaže Lejel Brejnard, zadužen za međunarodne odnose u američkom ministarstvu finansija.
Mada je GP Krajina privatna firma, i niko joj ne spori pravo da slobodno bira poslovne partnere, neki od domaćih drvoprerađivača ovaj Đurićev potez smatraju licemernim i nemoralnim.
Mnogi investitori smatraju kako Grčka ima male izglede za uspjeh jer magični scenario izlaza iz duga ne postoji. Njihove tanašne nade o izbjegavanju propasti oslanjaju se na ambiciozan, 50 milijardi eura težak program privatizacije i razvoja tržišta nekretnina do 2015. godine, s do sada obećanih 12 do 17 milijardi eura primitka do 2013. godine.