Pred bh. vlastima težak je zadatak očuvanja fiskalne stabilnosti u 2012. godini, a situacija u domaćoj ekonomiji ovisit će, prije svega, o ekonomskim prilikama u Evropskoj uniji, ocijenio je potpredsjednik Privredne komore Federacije BiH Jago Lasić.
Kriza neće nestati niti će biti većeg ekonomskog rasta, ali bi ova godina za BiH mogla biti bolja, jer je prošla godina "uigravanja" entitetskih vlada, a novo Vijeće ministara može se posvetiti reformskim procesima. Istakao je ovo Kemal Kozarić, guverner Centralne banke BiH, institucije koja je 2011. godinu završila sa 46 miliona KM dobiti od čega će 60 odsto otići u državni budžet.
Ekonomija. Rast. Blagostanje. Poruka koja svima treba da se ureže u pamćenje. Ako se neko pita kojoj Nemačkoj je upućena zahvalnost, ni to nije tajna. U uglu plakata je ključna oznaka, blještavi logo ministarstva ekonomije. Tako se ministar Filip Resler uzdiže do statusa hranitelja nacije.
Iako je bivši srpski ministar Božidar Đelić još pre devet godina “prognozirao” da će se širom sveta pričati o srpskom ekonomskom čudu, na privrednom vidiku Srbije ni 2012. godine ne vidi se ništa što obećava. Naprotiv, i privrednici i eksperti očekuju dalji pad ekonomskih performansi.
BiH ima vanjski dug od preko tri milijarde eura ili 6 milijardi KM. To su krediti za koje se zaduživala država, dva entiteta ili Brčko distrikt. Gotovo svake godine je rasla bh. zaduženost, tako da je samo prošle godine dug porastao za skoro 70 miliona KM . Dugovi stižu na naplatu, što će ionako tešku ekonomsku situaciju u BiH, ove godine, dodatno otežati.
Međunarodni monetarni fond (MMF) više ne vjeruje u to da Grčka može provesti neophodne reforme. Strpljene prema Atini gube i zemlje članice euro zone. Grcima iznova prijeti državni bankrot.
Stalno poskupljenje hrane u 2011. u Srpskoj dovelo je do toga da kupovna moć stanovnika padne na nivo iz 2005. godine, pokazala je analiza Pokreta potrošača RS.
Bogaćenje bankara, šefova korporacija, trgovaca u brzim elektronskim transakcijama i njima sličnih – jeste test dokle se može tolerisati nejednakost, piše Džon Plender (John) u “Fajnenšel tajmsu” (The Financial Times).