Na bijeljinskoj pijaci, među tezagama punim sezonskog voća, povrća i domaćih proizvoda, postoji jedna koja uvijek privuče pažnju. Ne toliko zbog mirisa kuvanog kukuruza koji se širi unaokolo, ni zbog bureta s kiselim kupusom koji izaziva nostalgiju na zimske dane, već zbog čovjeka koji iza ove tezge stoji. Na prvi pogled, mnogi zastanu, trepnu, pa se nasmiju: „Pa ovo je Paja iz “Kamiondžija”!
Prodavac, srednjih godina, s brkovima, krupnim crtama lica i onim poznatim, pomalo mrzovoljnim, ali toplim izrazom koji je krasio Pavla Vuisića, samo se nasmije. „Niste jedini koji to kažu“, uzvraća duhovito, dodajući kukuruz u lonac vrele vode.
Od te slučajne sličnosti ovaj Bijeljinac napravio je prepoznatljiv brend – „Pajin kuvani kukuruz“ i „Pajin kiseli kupus“. Njegova tezga okićena je slikama Pavla Vuisića i scenama iz kultne serije “Kamiondžije”. Na improvizovanim tablama stoji natpis:„Kukuruz kod Paje“, „Pajin kiseli kupus“ i još poneka šala koja prolaznicima izmami osmijeh.
„Ljudi su me godinama zvali Paja, jer, kažu, ličim na Vuisića. U početku sam se samo smijao, a onda sam pomislio što da ne? Kad već ličim, nek’ ima i moja tezga malo duha. I tako je sve počelo“, priča za BUKU Radan Jeftić- Paja, dok pažljivo okreće lonac na plinskom plameniku.
Kupci mu dolaze iz navike, ali i zbog atmosfere. Neki zastanu samo da se slikaju pored njegove tezge, drugi da prepričaju po koji vic iz serije, a treći da probaju kukuruz koji „ima dušu“. „Paja uvijek ima neku šalu“, kaže za BUKU Milovan Ilić, stariji prolaznik koji redovno dolazi. „Čovjek ti popravi dan. Kad ga vidiš, odmah se sjetiš onih starih vremena, kad su se ljudi više smijali, a manje žurili.“
Sličnost s legendarnim Pavlom Vuisićem, jednim od najvećih glumaca jugoslovenskog filma, nije samo spoljašnja. Ovaj prodavac ima i nešto od njegovog karaktera: jednostavnost, neposrednost i toplu narav.
„Znam da je Vuisić bio čovjek više od velikih djela, nego riječi. Ni ja ne pričam mnogo, ali volim kad ljudi zastanu, popričaju, nasmiju se. To mi je vrijednije od svake reklame“, dodaje za BUKU Jeftić.
Pored kukuruza i kupusa, njegova tezga često služi kao mala stanica za priču. Tu se komentarišu vijesti, prepričavaju dogodovštine s pijace i prisjećaju se kultnih scena i opaski Paje iz “Kamiondžija“.
Za mnoge Bijeljince „Paja s pijace“ postao je simbol vedrine i snalažljivosti, dokaz da nije potrebno mnogo da bi se istaklo, ako imaš dobru ideju i dobru volju. U moru tezgi i reklama, on je uspio da stvori svoj mali brend zasnovan na autentičnosti i humoru.
„Nekad dođu turisti, slikaju me i kažu da će pokazati prijateljima u Beogradu ili Zagrebu “Paju koji prodaje kukuruz”. To mi je najdraže, što ljudi odu nasmijani. Nema bolje reklame od toga“, priča za BUKU bijeljinski Paja.
Na kraju dana, kad pazar utihne, on skida tablu s natpisom „Kukuruz kod Paje“ i pažljivo sprema slike Pavla Vuisića u kutiju. Kaže da će ih čuvati dok god bude mogao da stoji za tezgom i da kuva kukuruz. „To sam ja – malo Paja, malo Bijeljinac, ali sve iz srca“, uz osmijeh zaključuje.