Zaposleni u javnom sektoru Republike Srpske uskoro bi mogli da osjete povećanje plata, i to za 10 odsto, dok će policijski službenici, pored toga, dobiti i dodatnu naknadu od 30 procenata osnovne plate.
Ovaj set zakona, koji definiše nova primanja, naći će se pred narodnim poslanicima 24. marta na redovnoj sjednici Narodne skupštine RS.
Međutim, dok je povećanje plata dočekano pozitivno, istovremeno su otvorena brojna pitanja o uskraćivanju prava na topli obrok i regres, što je izazvalo oštre reakcije dijela opozicije i sindikata.
Zaposleni u javnom sektoru Republike Srpske dobiće povećanje plata za 10 posto, a policija i dodatnu naknadu koja će iznositi 30 posto osnovne plate.
Utvrđen je set zakona koji se odnose na povećanja plata u javnom sektoru.
Veću platu od 1. aprila tako će dobiti radnici u Ministarstvu unutrašnjih poslova, javnim službama, zatim zaposleni u javnim ustanovama u oblasti zdravstva, zaposleni u oblasti kulture radnici u osnovnim i srednjim školama i đačkim domovima u RS. Veću platu mogu očekivati i radnici u oblasti visokog obrazovanja i studentskog standarda RS kao i zaposleni u institucijama pravosuđa RS te zaposleni u organima uprave RS.
“Platni koeficijenti se u skladu s odredbama zakona uvećavaju u procentu od 10 odsto za sve zaposlene u navedenim oblastima”, naveli su iz Vlade RS u saopštenju.
Pored gore navedenog, policijskim službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova se Zakonom o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske, po hitnom postupku utvrđuje pravo na naknadu za težinu, prirodu posla i posebne uslove rada u visini od 30 odsto od osnovne plate.
“Predmetna naknada se uvodi s obzirom na obavezu policijskih službenika da rade u posebnim uslovima kada su takvi uslovi neophodni za izvršenje poslova i zadataka Ministarstva unutrašnjih poslova”, saopštila je Vlada Republike Srpske.
Poslanik PDP-a Bojan Kresojević tvrdi da se zaposlenima u republičkim institucijama neustavno uskraćuje pravo na topli obrok i regres.
„Cilj donošenja ovih zakona je povećanje plata, što svakako podržavam. Međutim, problem je što se ovim prijedlozima eksplicitno zabranjuje izdvajanje toplog obroka i regresa iz osnovne plate. Ako je osnovna plata sa toplim obrokom i regresom jednaka osnovnoj plati bez ovih dodataka, jasno je da su zaposleni oštećeni“, istakao je Kresojević.
On je najavio da će predložiti amandmane kako bi se zaposlenima omogućilo pravo na ove dodatke, a ukoliko oni ne budu prihvaćeni, pokrenuće inicijativu pred Ustavnim sudom Republike Srpske za ocjenu ustavnosti ovih zakonskih rješenja.
„Očigledno je da se ovim zakonima smanjuju prava zaposlenih u republičkim institucijama u odnosu na sve ostale zaposlene u Srpskoj. Takva praksa je diskriminatorna i suprotna Ustavu“, dodao je on.
Kresojević je ukazao i na to da se plate u kulturi, prosvjeti, pravosuđu i republičkim organima uprave povećavaju kroz izmjene postojećih zakona, ali da su i ti zakoni suprotni Ustavu Republike Srpske jer ne predviđaju topli obrok i regres.
„Čak su i sudije, uključujući sudije Ustavnog suda Republike Srpske, neustavno uskraćene za topli obrok i regres. Vjerujem da će Ustavni sud, po mojoj inicijativi, staviti van snage ovu zabranu i time vratiti prava više od 50.000 zaposlenih u Republici Srpskoj, pa i sebi samima“, zaključio je Kresojević.
Božo Marić, predsjednik Sindikata uprave Republike Srpske se ne slaže sa konstatacijom da je ovo “neustavno” i poziva poslanike da čitaju ustav Republike Srpske, na osnovu kojeg oni djeluju.
U Ustavu RS je definisano da se plata uređuje na osnovu zakona o platama ili kolektivnog ugovora u Republici Srpskoj. Oni su pratili našu borbu kojoj smo mi pričali.
On kaže da plata i topli obrok i jedna dvanaestina regresa ne čine najniže primanje onako kako bi trebalo da izgleda u Republici Srpskoj.
“Mi sad imamo s druge strane jednu situaciju gdje se podiže plata, odnosno podižu se primanja zaposlenih, iako i dalje iznos toplog obroka i najniže plate neće činiti najniže primanje čistačice. Znači o tome se radi. Znači nema tu kršenja ustava. Ja to otvoreno govorim zato što sam ja 3-4 puta pisao inicijativu Ustavnom sudu i Ustavni sud mi je svaki put odgovarao da na osnovu Ustava Republike Srpske plata se uređuje ili zakonom ili kolektivnim ugovorom. A oni u samu materiju zakona ne ulaze. E sad, ono što je nama sindikatima uvijek bio problem je upravo taj da čistačica neće u najnižem primanju imati ono što bi imala čistačica u realnom sektoru” rekao je za BUKU Božo Marić.
On je pri tome naveo i jedan konkretan primjer.
“Dakle, čistačica koja čisti kabinet Radovana Viškovića ili Milorada Dodika ili bilo kojeg ministra, bilo koga na budžetu, ima daleko manju od najniže zagarantovane plate kao plate. Jer razlika između plate i primanja je što u primanja osim plate za osnovni rad ulaze i naknade po osnovu rada. I tu je vječni problem o onom o kojem smo mi pričali da čistačica nema platu, nema topli obrok i jednu dvanaestinu regresa što treba da čini njeno najniže početno primanje” zaključuje Marić za BUKU.
Iako najavljeno povećanje plata u javnom sektoru predstavlja pozitivan iskorak ka poboljšanju materijalnog statusa zaposlenih, ostaje otvoreno pitanje prava na topli obrok i regres. Stavovi o tome podijelili su poslanike i sindikate – jedni upozoravaju na neustavnost novih zakonskih rješenja, dok drugi tvrde da se sve odvija u skladu sa važećim zakonima i Ustavom Republike Srpske. Kako će sve završiti, zavisiće od rasprave pred narodnim poslanicima.