Višnja Vukajlović je studentkinja scenske arhitekture, tehnike i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Aktivistkinja je organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV).
“Mladi, ne samo danas, već decenijama unazad posežu za nenasilnim akcijama. Svesni posledica nasilja, nenasilno delanje nam se čini progresivnijim i efektnijim. Na taj način, dugom i kontinuiranom borbom, dobijamo značajnije i temeljnije promene. Dobar primer, primer na koji se danas često ugledamo, je petooktobarska ‘revolucija’. Na tom primeru možemo da vidimo da kompletna promena društva zahteva mnogo jači udarac” – kaže Vukajlović u razgovoru za BUKA magazin.
Postoji li danas studentska zajednica?
Zajednica će uvek postojati, samo je pitanje u kom kontekstu mislimo na zajednicu. Postoje studentske zajednice unutar fakulteta koje deluju samo u polju ustanove i vrlo često deluju u maniru koji odgovara istoj. Kada je u pitanju Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu postoji savez studenata koji liči na mini turističku agenciju, uglavnom organizuju iade i promovišu smerove i uspešne kolege na društvenim mrežama. Ne kažem da je ovo nužno loše, čak je i simpatično, ali se na primer oni retko izjašnjavaju kada su u pitanju problemi unutar institucije. Tu su da daju savet studentima ukoliko je to potrebno, ali iz razgovora sa njima znam da se kao organizacija ne izjašnjavaju kada je u pitanju politika.
Ako je u pitanju nezavisna zajednica studenata najviše sam upoznata sa radom OSA-e, to je Omladinsko studentska ogranizacija u Novom Sadu koja ažurno prati dešavanja na kampusu i van njega, pored njih postoji i nedavno osnovana nezavisna inicijativa STAV.
STAV (Studenti proTiv Autoritarne Vlasti) smo osnovali shvativši da je našem gradu potrebna nezavina grupa mladih građana koji bi aktivno učestovali u životu ovog grada. Težimo da podignemo političku svest mladih, da ih izlečimo od letargije koja je vrlo primetna u našem gradu. Jedan od ciljeva jeste održavanje fer izbora u Novom Sadu koji nas čekaju u junu, a uz to, nadamo se, i veća izlaznost na iste. Do ovih ciljeva planiramo da dođemo negovanjem vršnjačke edukacije, omladinske participacije, nenasilne borbe i mini akcijama na lokalu koje bi ukazivale na građanske probleme i učinile ovaj grad slobodniijim i bezbednijim mestom za sve nas.
Takođe imamo i gerilsko stvaranje efemernih studentskih zajednica u kriznim trenucima.
Da li šira društvena grupa pojedinaca i pojedinki koji/e studiraju ima mehanizme i metode organizovanja?
Ukoliko izuzmemo već napomenute organizacije i njihove metode, do sada je svaki vid studentskog protesta, akcije ili incijative bila ad hoc. Nažalost niko od nas ne učestvuje aktivno u svojim životima, a kamoli u suživotu u gradu. Činjenica jeste da je studentski život danas većini mnogo teži nego što je bio pre deset godina, a ovo bi trebalo da bude poziv studentima da urade nešto povodom toga, a ne da budu pasivni u svojim životima na kampusu.
Ovi ad hoc momenti se događaju u krajnjoj nuždi, a rezultat tih akcija je privremen. Smatram da treba aktivno da uočavamo i saniramo uzroke problema i otvoreno razgovaramo o njima. Da ne treba da se bojimo institucija i profesora, već njima da se obraćamo. Moramo im dati do znanja da postojimo i da njihova dela i nedela utiču na naše svakodnevne živote isto onoliko koliko i na njihove, a možda čak i više.
Ovim putem bih volela da pozovem studente, omladinu, svakog čoveka da obraća pažnju na svoje kretanje kroz svet i sa zajednicom koju ima oko sebe aktivno utiče na svoju okolinu.
Može li se pozicija studentske zajednice u društvu posmatrati kroz medijsku sliku studenata?
Itekako može. Tačno možemo da vidimo koga i na koji način zapravo zanimaju studentske inicijative bilo kakvog tipa, kao i način na koji društvo pojmi studente.
Studentske inicijative najviše i najtačnije prenose mediji koji se upravo i bave mladima. Oblakoder, Oradio, Zoomer i još nekoliko njih ažurno izveštavaju o nama u polju umetnosti, kulture, politike…
Ostali mediji izveštavaju samo kada ih pozovemo i retke su situacije kada naše inicijative predstave kao značajne, time umanjujući značaj studenata u svakodnevnom životu u ovoj zemlji.
Koje greške mediji najčešće prave kada izvještavaju o organizovanju studenata?
Pod broj jedan, javni servis Srbije ne izveštava o studentskim organizacijama i akcijama koje traže promene u društvu, a ukoliko se desi da to i urade u pitanju su ili lažna vest ili prilog od svega 10 do 15 sekundi.
Programi United media grupe ažurno prate studentske i omladinske akcije. Kada smo odlazili u Beograd iz Novog Sada da podržimo proteste mladih ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave mediji su nas pratili od polaska sa kampusa u Novom Sadu sve do lokacije protesta u Beogradu.
Kada govorimo o studentskoj zajednici, govorimo li o nužnom organizovanju u političkom ili egzistencijalnom smislu?
Smatram da mislimo na oba, jer u studentskom životu ne možemo da odvojimo aktivistički i egzistencijalni smisao. Studentski aktivizam jeste egzistencija i obrnuto, a egzistencijalno je direktno političko pitanje.
Koje se mogućnosti studenata i studentkinja u organizovanju zajedničke borbe mogu primijeniti danas?
Mladi, ne samo danas, već decenijama unazad posežu za nenasilnim akcijama. Svesni posledica nasilja, nenasilno delanje nam se čini progresivnijim i efektnijim. Na taj način, dugom i kontinuiranom borbom, dobijamo značajnije i temeljnije promene. Dobar primer, primer na koji se danas često ugledamo, je petooktobarska “revolucija”. Na tom primeru možemo da vidimo da kompletna promena društva zahteva mnogo jači udarac.
Ono čemu studenti još danas pribegavaju jeste borba znanjem. Svesni su da je znanje najmoćnije oružje koje je većini dostupno i apsolutno neuništivo.
Kako vidite budućnost studentskog organizovanja?
Studentske organizacije su kao pojam počele nešto da znače javnosti krajem 1960-ih godina, potom se devedesetih opet vraćaju Otporom na velika vrata. Trenutno imamo organizacije poput Borbe, Sviće i STAV-a koje svakodnevno rade na ulasku studenata, studentkinja i studentskih organizacija u javni prostor, a samim tim i daju legitimitet istima.