”Umetnici su umetnici, tamo i ovde, u jednoj ili drugoj državi, na jednom ili drugom kontinentu, bilo gde. Umetnici se ne pitaju međusobno odakle su, čiji su i kome pripada njihova umetnost. Umetnici sarađuju i njihova istinska saradnja nije opterećena mestom prebivališta, nacijom i daljim odrednicama i, ukoliko žele, oni će sarađivati. Niko im to ne može uskratiti”, rekao je Ivan Otašević u razgovoru sa novinarom Buka magazina.
Ivan Otašević profesor je na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, gdje je angažovan kao rukovodilac Katedre za gudačke instrumente. Jedan je od osnivača Banjalučke filarmonije i od njenog osnivanja, 2010. godine je angažovan kao umjetnički direktor i umjetnički rukovodilac. Rođen je u Beogradu, gdje završava osnovno i srednje muzičko obrazovanje, prvi ciklus studija, te magistarske studije u klasama prof. Uroša Pešića i prof. Marije Jokanović, sa najvišim uspjehom. Stručno se usavršava na majstorskim radionicama i seminarima renomiranih stranih i domaćih violinskih pedagoga: prof. Galina Turčaninove - Rusija, prof. Vili Mokacjan - Jermenija, prof. Ana Meljnik - Ukrajina, prof. Uroš Pešić - Srbija, prof. Dejan Mihajlović - Srbija. Svoje koncertne nastupe ostvaruje u značajnim koncertnim salama širom regiona i Evrope. Značajne solističke nastupe bilježi i sa Zrenjaninskim kamernim orkestrom, Crnogorskim gudačkim orkestrom, Beogradskim kamernim orkestrom „Pro musica“. Sa simfonijskim i gudačkim orkestrom Banjalučke filharmonije realizuje i nastupa u okviru više od 150 koncertnih nastupa u zemlji i inostranstvu. Član je Muzikološkog društva Republike Srpske, Udruženja muzičkih umjetnika Republike Srpske, Udruženja muzičkih i baletskih umetnika Srbije i Asocijacije gudača Srbije.
Uz gore pomenute uspjehe koje je profesor Otašević postigao u svojoj karijeri, ove godine dobio je i povelju zeničkog kluba ”Plava paleta”, što je bio sjajan razlog za intervju koji je cijenjeni umjetnik dao za Buka magazin.
Dobitnik ste povelje kluba ”Plava paleta”. Šta Vam znači ta povelja?
U okviru proslave jubileja 10 godina rada kluba „Plava paleta“, dodeljena mi je povelja za doprinos i posebne zasluge uspešnom radu ovog kluba. Zaista mi je velika čast i zadovoljstvo da sam se našao među tri dobitnika ove povelje i moram da, uz dozu humora, zaključim da u toku mog prisustva u Plavoj paleti, u društvu poeta – sjajnih pesnika iz čitavog sveta, nisam pročitao nijednu svoju pesmu iako učestvujem u radu kluba već više godina. Moje obraćanje slušaocima na poetskim večerima, festivalima i književno – poetskim večerima je isključivo muzičko, budući da su poezija i muzika segmenti iste slike umetnosti, ili kako bi se Emir izrazio – Kreacije. I svaki put kada učestvujem u ovim divnim događajima, osećam se kao da sam kod kuće i da je baš pravo mesto za mene to veče. Izvodeći kompozicije između čitanja poezije mogu da komuniciram sa slušaocima i vodeći tako svojevrsni dijalog sa prisutnom publikom, mogu da nastavim nit koja počinje da se odmotava u trenutku kada veče počne. Moje sviranje tada nikako nije način da se nametnem, suprotstavim ili pretpostavim pročitanim pesmama, već je logični i potrebni nastavak umetničkog toka vremena ili pritoka iste reke kojom svi zajedno plovimo te večeri u Starom pozorištu. Naravno, ima različitih autora, raznovrsnih pesama i nijedno pročitano delo nije isto, svaka pesma i autor je svet za sebe, i tako i kompozicije koje izvodim nisu iz istog muzičkog perioda i imam osećaj da ih biram i potom izvodim na način koji se javi na licu mesta, jačinom sviranja i bojom tonova, u sporijem ili bržem tempu u skladu sa prethodno pročitanim pesmama. Naravno, pesnici se odlično razumeju u muziku, melodiju i ritam, te sa istom pažnjom slušaju moje izvođenje muzike kao da slušaju čitanje poezije.
Zbog ovakvog odnosa od srca se zahvaljujem Emiru i njegovom pesničkom društvu na poklonjenoj pažnji i povelji, koja za mene predstavlja veliku čast i lični uspeh.
Kako je došlo do saradnje Vas i Sokolovića i na koji način se ona realizuje?
Do saradnje je došlo potpuno slučajno i preko zajedničkih muzičkih prijatelja, budući da se u Plavoj paleti predstavljaju muzičari od njenih i Emirovih početaka. Razumeli smo se Emir i ja odmah na početku potpuno i sa lakoćom za koju će se kasnije ispostaviti da je potpuno normalno i lako da primetim Emira, Grgu, Ermisa i Harisa u publici na mojem koncertu u Banjaluci ili Doboju. Naravno, prevalili su put samo da bi me slušali i posetili, na isti način na koji ja dođem da sviram u Starom pozorištu u Zenicu sa zadovoljstvom, srećan i ispunjen najboljim osećanjima. To je odnos koji, na sreću, nema ni trunku materijalnih očekivanja, iluzija i potraživanja u sebi. To je jedino pravo potsećanje na koji način umetnici treba da se međusobno vrednuju. Nažalost, danas je to umeće zaboravljeno i potpuno deplasirano. Prednost imaju, opet na nesreću umetnosti, međusobna očekivanja, dugovanja, zavist, koristoljubivi osmesi i odobravanja, razmena honorara, ćutanje, pristajanje i nepristajanje koje će se u kasnijem periodu dobro naplatiti tezgama, koncertima, honorarima i slično.
Naš odnos i saradnja je lišena bilo kakvih očekivanja, osim umetničkih. To je nešto što treba čuvati i negovati!
Vaša saradnja pokazuje da je saradnja između umjetnika Federacije BiH i Republike Srpske moguća, međutim, da li dovoljno sarađuju umjetnici iz ova dva entiteta?
Umetnici su umetnici, tamo i ovde, u jednoj ili drugoj državi, na jednom ili drugom kontinentu, bilo gde. Umetnici se ne pitaju međusobno odakle su, čiji su i kome pripada njihova umetnost. Umetnici sarađuju i njihova istinska saradnja nije opterećena mestom prebivališta, nacijom i daljim odrednicama i ukoliko žele oni će sarađivati. Niko im to ne može uskratiti.
Da li ste zadovoljni kuturnim dešavanjima u Banja Luci?
Kulturna scena Banja Luke kuca snažnijim bilom poslednjih desetak godina. Imamo sreću da smo dovoljno mali da bi mogli da se nametnemo publici umetničkim programom i iskrenim emocijama u programima. Umetničke kuće koje nose umetnički život Banjaluke, poput Kulturnog centra Banski dvor, Narodnog pozorišta Republike Srpske, Gradskog pozorišta Jazavac, Studentskog pozorišta i da ne nabrajam, Banjalučke filharmonije... pokazuju odlike pravog umetničkog dokazivanja, pa čak i samodokazivanja, i zahvaljujući njima imamo zadovoljstvo da prisustvujemo značajnom broju kvalitetnih umetničkih programa koje građani Banjaluke rado prate. Ono što je za muzičare najveći uspeh je koncert, pa je tako i za mene potreba za učestalijim koncertima presudna i neophodna.
Da li nam fali još jedna koncertna dvorana u kojoj bi se dešavale muzičke manifestacije?
Ozbiljna koncertna dvorana je logičan sled težnji bana Svetislava Tise Milosavljevića, koji je pre skoro stotinu godina postavio Kulturni centar Banski dvor, Narodno pozorište Republike Srpske i dobar broj današnjih javnih ustanova kao osnovne stubove tadašnje prestonice Vrbaske banovine sa stanovništvom koje je tada brojilo par desetina hiljada stanovnika, u odnosu na današnjih dve stotine hiljada. Nova koncertna dvorana nakon skoro stotinu godina će svakako označiti kulturološki pomak i veliki napredak naše kulturne scene, kao i mogućnost i priliku za stanovnike Banjaluke da uživaju u većem broju kvalitetnih sadržaja.
Kako napreduje rad banjalučkog simfonijskog orkestra?
Od svog osnivanja 2010. godine, Banjalučka filharmonija je realizovala preko 150 ozbiljnih koncerata sa jedinim ciljem za institucionalizaciju simfonijskog orkestra i muzičke umetnosti uopšte u Republici Srpskoj. Protekle, 2021. godine se, na sreću svih muzičkih umetnika i kulturnih poslanika, to desilo i na sednici Vlade Republike Srpske usvojena je inicijativa Banjalučke filharmonije za osnivanje simfonijskog orkestra u okviru Narodnog pozorišta Republike Srpske. Orkestar je najzad osnovan i mladi muzički umetnici u Republici Srpskoj imaju priliku da vide svoje buduće radno mesto kao priliku da zaokruže svoj ciklus petnaestogodišnjeg muzičkog školovanja, bez dotadašnje činjenice da su prinuđeni da napuste Republiku Srpsku da bi se bavili svojim poslom. Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske je obavio proces konkursne audicije na određen način, te su muzičari našli svoja radna mesta. Razvoj orkestra isključivo zavisi od sposobnosti Uprave Narodnog pozorišta Republike Srpske da projektuje program, sastav i aktivnosti orkestra u skladu da potrebama građana Banja Luke i muzičkih umetnika u Republici Srpskoj, i ja se iskreno nadam da će se orkestar razvijati u skladu sa tim smernicama budući da predstavlja važan kulturni identitet Banja Luke i Republike Srpske.
Kakvo je stanje na muzičkoj akademiji? Imamo li kvalitetne studente i koji su Vaši budući planovi?
Akademija umjetnosti Univerziteta u Banjaluci školuje i stvara mlade muzičke umjetnike, koji zahvaljujući profesionalnoj Upravi, profesorima, predavačima i ostalom nastavnom osoblju imaju kapacitet da se nađu i istoj ravni sa kolegama, muzičkim umetnicima iz regiona, Evrope i sveta. U prilog ovoj tvrdnji govori nedavno održani koncert “Tri dive“, održan u Kulturnom centru Banski dvor, na kojem su nastupile svetske operske dive, poreklom sa ovih prostora, Dunja Simić – sopran, Snežana Savičić Sekulić – sopran, i Nataša Jović Trivić – meco sopran, tri vrhunska svetska glasa koja su osvajale i još uvek osvajaju evropske i svetske pozornice uz pratnju u publici, njihove čuvene profesorke i svetski poznate operske pevačice Radmile Smiljanić. Ovaj koncert najbolje govori o umetničkim kapacitetima i mogućnostima ove sredine. Akademija umjetnosti univerziteta u Banja Luci oblikuje buduće muzičke umetnike na najbolji mogući način pružajući im dovoljnoznanja i stručnosti da u potpunosti iskoriste svoje umetničke kapacitete.
