"Danas satirična reč stoji bolje nego ikad zbog političara, jer su upravo političari postali najveći promoteri satirične reči. Ono što pričaju i rade je čista satira, a pritom su stalno prisutni u javnosti. S druge strane imamo satiričare koji su sve manje satirični, dok se kritička reč jedva nazire, a upravo kritika treba da bude glavni sastojak satire", rekao je Milenković u razgovoru sa novinarom magazina Buka.
Vladica Milenković za sebe voli da kaže da je nezavisni satričar i zaljubljenik u kulturu i umjetnost. Nezavisni je izdavač i zastupnik udruženja Književno-umetnička asocijacija „Artija” iz Paraćina, na koje se nadovezalo izdavaštvo pod nazivom „Nova Artija”. Objavio je četiri knjige aforizama i zastupljen je u više književnih zbornika i antologija. Povodom predstojećeg Svjetskoga dana šale 1. aprila novinar BUKE imao je odličan razlog da popriča sa Vladicom i sazna nešto više o stanju na balkanskoj satiričnoj sceni.
Kako stoji satirčina riječ danas na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije?
Danas satirična reč stoji bolje nego ikad zbog političara, jer su upravo političari postali najveći promoteri satirične reči. Ono što pričaju i rade je čista satira, a pritom su stalno prisutni u javnosti. S druge strane imamo satiričare koji su sve manje satirični, dok se kritička reč jedva nazire, a upravo kritika treba da bude glavni sastojak satire.
Da li je pisana riječ ovdašnjih autora satire i aforizama pomalo izgubila oštricu?
Satira se sve češće svodi na isprazan humor koji nikog ne pogađa, osim što služi da se neko nasmeje ako „upali fora”, što kažu mladi. Odgovor kako i zašto smo došli do toga da satirična reč bude otupljena i sterilna možemo tražiti u sve većoj ljudskoj povodljivosti za političkim strankama radi egzistencije ili jednostavno da se nekom ne zamere pa da im bude zelepljena etiketa „izdajnika” ili „stranog plaćenika”, jer i satiričari i aforističari su samo ljudi. E sad se tu postavlja pitanje kakvi su kao ljudi, sa karakterom ili bez njega, moralni ili nemoralni, što je ipak sve do pojedinca.
Postoje li tu možda i dvorski satiričari i pisci koji ne žele da se zamjere vlastodršcima?
Već sam dotakao toga u odgovoru na prethodno pitanje. U suštini ima pisaca koji su sami sebi cenzori, koji imaju tu kočnicu političke pripadnosti, simpatizerstva ili, daleko bilo, idolopoklonstva. Neki to rade svesno, neki nesvesno, povlađujući nekoj sili ili većini. Vrlo malo je onih koji su nezavisni ili se stvarno trude da to budu.
Postoje tu i neki aforistički i satirični krugovi. Da li su to oni krugovi u koje je teško ući, a kada napokon uđeš još teže izaći?
Ima i krugova i kružoka koji me podsećaju na političke stranke. Nekako sve funkcionišu po tom sistemu. Učlanjuju sve redom, kao da je važna samo broj članova, a uglavnom glavnu reč vode jedni te isti, ostali služe tu samo da popune broj i plate članarinu, i tako iz godine u godinu. Nisam želeo da budem deo svega toga, tih sistema „ja tebi – ti meni”, pa sam se povukao i nije mi bilo teško.
Šta je sa satiričirarima mlađe generacije? Ima li novih imena, a da imaju manje od četrdeset godina?
Iz generacije u generaciju sve manje ima satiričara. Nekako je društvo otupelo na sve što nam se dešava, pa se to prenosi i na generacije koje dolaze. Ko god od mladih da se pojavi samo je dobitak za satiru, jer bolje išta nego ništa. Uglavnom, kao i uvek i u svemu, vreme će pokazati ko vredi, a ne samozvani bogovi satire.
Kakva je saradnja satiričara u regionu? Postoje li neka književna druženja među vama?
Ima festivala na prostoru bivše Jugoslavije koji spajaju satiričare iz regiona, ali ja zbog svojih stavova na njima više ne učestvujem, što zbog toga što ne želim, što zbog toga što drugi ne žele, jer im po svemu sudeći smetaju moji stavovi i moja nezavisnost. Sarađujem samo s pojedinim satiričarima i oni dobro znaju s kim imaju posla, to jeste bar se nadam sa znaju.
Koliko pojam „politička korektnost” utiče na kritičku riječ i pisanje?
Evo i ja sam bio „politički korektan” u ovom intervjuu, ne pomenuvši nijedno ime, organizaciju ili festival, ali smatram da je i te kako bilo kritike zbog koje mnogima neće biti pravo. Ko nije u toku sa svim dešavanjima možda je bolje da veruje da su današnji satiričari ljudi na mestu. Mada možda i jesu, samo što ima raznih mesta.
Aforizmi Vladice Milenkovića
Savladao nas je san. Sanjali smo slobodu.
Pričaju šuplju priču. Više odjekuje.
Preko leševa gaze na prstima, da ne naruše grobnu tišinu.
Predstavnik opozicije je izgubio život. Zar hoćete takvi nesposobnjakovići da vas vode?!
Bila bi to razmena mišljenja da se ne odvija u jednoj glavi.
Sloboda kretanja nam je zagarantovana. Klizimo u ambis.
Mi bismo kao narod odavno izumrli, ali nas ubi radoznalost da vidimo šta će posle nas da se događa.
I ćutanje će biti zapisano.
