“Danas satirična reč stoji bolje nego ikad zbog političara, jer su
upravo političari postali najveći promoteri satirične reči. Ono što pričaju i
rade je čista satira, a pritom su stalno prisutni u javnosti. S druge strane
imamo satiričare koji su sve manje satirični, dok se kritička reč jedva nazire,
a upravo kritika treba da bude glavni sastojak satire”, rekao je Milenković
u razgovoru sa novinarom magazina Buka.
Vladica Milenković za sebe voli da kaže da je nezavisni satričar i zaljubljenik
u kulturu i umjetnost. Nezavisni je izdavač i zastupnik
udruženja Književno-umetnička asocijacija „Artija” iz Paraćina, na koje se nadovezalo
izdavaštvo pod nazivom „Nova Artija”. Objavio je četiri knjige aforizama
i zastupljen je u više književnih zbornika i antologija. Povodom predstojećeg
Svjetskoga dana šale 1. aprila novinar BUKE imao je odličan razlog da popriča
sa Vladicom i sazna nešto više o stanju na balkanskoj satiričnoj sceni.
Kako stoji satirčina riječ danas na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije?
Danas
satirična reč stoji bolje nego ikad zbog političara, jer su upravo političari
postali najveći promoteri satirične reči. Ono što pričaju i rade je čista
satira, a pritom su stalno prisutni u javnosti. S druge strane imamo satiričare
koji su sve manje satirični, dok se kritička reč jedva nazire, a upravo kritika
treba da bude glavni sastojak satire.
Da li je pisana riječ ovdašnjih autora satire i aforizama pomalo izgubila
oštricu?
Satira se sve češće svodi na isprazan humor koji nikog ne pogađa, osim
što služi da se neko nasmeje ako „upali fora”, što kažu mladi. Odgovor kako i
zašto smo došli do toga da satirična reč bude otupljena i sterilna možemo
tražiti u sve većoj ljudskoj povodljivosti za političkim strankama radi
egzistencije ili jednostavno da se nekom ne zamere pa da im bude zelepljena
etiketa „izdajnika” ili „stranog plaćenika”, jer i satiričari i aforističari su
samo ljudi. E sad se tu postavlja pitanje kakvi su kao ljudi, sa
karakterom ili bez njega, moralni ili nemoralni, što je ipak sve
do
pojedinca.
Postoje li tu možda i dvorski satiričari i pisci koji ne žele da se zamjere
vlastodršcima?
Već
sam dotakao toga u odgovoru na prethodno pitanje. U suštini ima pisaca koji su sami
sebi cenzori, koji imaju tu kočnicu političke
pripadnosti, simpatizerstva ili, daleko bilo, idolopoklonstva. Neki to rade
svesno, neki nesvesno, povlađujući nekoj sili ili većini. Vrlo malo je onih
koji su nezavisni ili se stvarno trude da to budu.
Postoje tu i neki aforistički i satirični krugovi. Da li su to oni krugovi u
koje je teško ući, a kada napokon uđeš još teže izaći?
Ima i krugova i kružoka koji me podsećaju na političke stranke. Nekako sve
funkcionišu po tom sistemu. Učlanjuju sve redom, kao da je važna samo broj
članova, a uglavnom glavnu reč vode jedni te isti, ostali služe tu samo da
popune broj i plate članarinu, i tako iz godine u godinu. Nisam želeo da budem
deo svega toga, tih sistema „ja tebi – ti meni”, pa sam se povukao i nije mi
bilo teško.
Šta je sa satiričirarima mlađe generacije? Ima li novih imena, a da imaju
manje od četrdeset godina?
Iz generacije u generaciju sve manje ima
satiričara. Nekako je društvo otupelo na sve što nam se dešava, pa se to
prenosi i na generacije koje dolaze. Ko god od mladih da se pojavi samo je
dobitak za satiru, jer bolje išta nego ništa. Uglavnom, kao i uvek i u svemu,
vreme će pokazati ko vredi, a ne samozvani bogovi satire.
Kakva je saradnja satiričara u regionu? Postoje li neka književna druženja
među vama?
Ima festivala na prostoru bivše Jugoslavije koji spajaju satiričare iz regiona,
ali ja zbog svojih stavova na njima više ne učestvujem, što zbog toga što ne
želim, što zbog toga što drugi ne žele, jer im po svemu sudeći smetaju moji
stavovi i moja nezavisnost. Sarađujem samo s pojedinim satiričarima i oni dobro
znaju s kim imaju posla, to jeste bar se nadam sa znaju.
Koliko pojam „politička korektnost” utiče na
kritičku riječ i pisanje?
Evo i ja sam bio „politički korektan” u ovom intervjuu, ne
pomenuvši nijedno ime, organizaciju ili festival, ali smatram da je i te kako
bilo kritike zbog koje mnogima neće biti pravo. Ko nije u toku sa svim dešavanjima
možda je bolje da veruje da su današnji satiričari ljudi na mestu. Mada možda i
jesu, samo što ima raznih mesta.
Aforizmi Vladice Milenkovića
Savladao nas je san. Sanjali smo
slobodu.
Pričaju šuplju priču. Više odjekuje.
Preko leševa gaze na prstima, da ne naruše grobnu tišinu.
Predstavnik opozicije je izgubio život. Zar hoćete takvi nesposobnjakovići da
vas vode?!
Bila bi to razmena mišljenja da se ne odvija u jednoj glavi.
Sloboda kretanja nam je zagarantovana. Klizimo u ambis.
Mi bismo kao narod odavno izumrli, ali nas ubi radoznalost da vidimo šta će
posle nas da se događa.
I ćutanje će biti zapisano.