Desetine vojnika KFOR-a i građana Kosova srpske nacionalnosti povrijeđeno je u opštini Zvečan na sjeveru Kosova nakon sukoba tamošnjih Srba sa kosovskom policijom i vojnicima međunarodnih snaga. Do eskalacije sukoba došlo je zbog pokušaja novoizabranih načelnika tri opštine na sjeveru Kosova da preuzmu vlast, a nakon izbora koje su Srbi bojkotovali iako su većina u tim opštinama. O trenutnoj političkoj i sigurnosnoj situaciji na Kosovu te činjenici da su Srbi napustili institucije u koje sada, izgleda, žele da se vrate razgovaramo sa političarkom sa Kosova i predsjednicom Evropskog pokreta Srba sa Kosova Radom Trajković.
BUKA: Nakon incidenata u kojima su povrijeđene desetine NATO vojnika, ali i srpskih mještana, kako ocijeniti sigurnosnu situaciju? Da li će ona voditi ka deeskalaciji ili smo u opasnosti od novih sukoba?
Pucnji u NATO vojnike donose jedan veliki izazov svima nama na Kosovu. Taj užasan napad na ljude koji bez pristrasnosti čuvaju stabilnost Kosova već 24. godinu mogao bi da izazove niz bezbednosnih i političkih komplikacija – iako i same zemlje učesnice KFOR-a o tome sada previše ne govore pre svega zbog javnog mnjenja u sopstvenim zemljama. Ali posledice ovoga što se dogodilo jesu neizbežne. Evroamerički vojnici koji su bili meta napada dobro znaju da Srbi koji su se na onako agresivan način ponašali prema KFOR-u za takvo ponašanje imaju uporište i inspiratora u Beogradu. A s obzirom da je sever Kosova brdsko-planinsko područje porozne granice, cirkulacija ljudi između centralne Srbije i severa Kosova je konstantna i netransparentna. Tako da na severu figuriraju šaroliki ljudi, šarolikih političkih motivacija. Nažalost, trenutno nema iskrene saradnje kosovskih i srpskih institucija, i njihovog snažnog opredeljenja da se taj potencijal za destabilizaciju iskontroliše, a region stabilizuje. Tako da se bojim dalje ozbiljnije komplikacije bezbednosne situacije.
Sa druge strane, ja nisam sigurna ni u posvećenost evroatlantskim vrednostima niti jedne niti druge strane sukobljene na severu Kosova. Simptomatično je da je skorašnju Erdoganovu pobedu slavio i Vučić i Bosna i Sandžak, ali i Kosovo. A znamo i da su kosovske bezbednosne strukture pod jakim uticajem Turske, koja ih je i obučavala. U takvoj atmosferi, sve mi je nejasnija Kurtijeva strategija, jer za razliku od svojih prethodnika on više nije jasno određen prema Americi kao ključnom savezniku i garantu bezbednosti Kosova. Tako da ne uspevam da pronađem jasan evroatlantski sentiment u novoj politici Kurtija, što me zabrinjava. A sa druge strane, u Beogradu, Vučić već neskriveno sprovodi politiku koja je više na liniji strateške saradnje Rusije i Turske, gde Vučić pokušava da bude nekakva njena balkanska imitacija. Situacija je poprilično zabrinjavajuća jer su trenutno najugroženiji upravo oni ljudi na političkoj sceni koju su jasno za evroatlantskih opciju. A u tu grupu ubrajam i sebe. Ti ljudi su izloženi dnevnim pretnjama po život i egzistenciju njihovih porodica. A čini mi se da je međunarodna zajednica – pre svega Amerika, Britanija i Nemačka – suviše kasno prepoznala da Vučić ima strategiju odstranjivanja tih jasnih prozapadnih glasova sa političke scene.
BUKA: Zašto se Srbi bune novoj vlasti na Sjeveru Kosova kada su je se svojevoljno odrekli?
Srbe na severu je, očigledno, Vučić preko mafije integrisao u kosovski sistem pre 11 godina, i ta integracija je trajala dok je njemu i toj mafiji to odgovarala. Tokom tog perioda, sever je funkcionisao kao poslovno-politički koridor pogodan za transnacionalni kriminal. Čim je funkcionisanje tog ‘koridora’ postalo otežano, mafija je po naređenju Vučića izvukla Srbe iz institucija i vratila ih na ulice. Tim potezom, stvorio se bezbednosni vaakum koji je Kurti, prirodno, iskoristio. Njegov pristup zauzimanju tog “otvorenog prostora” je takođe neumeren jer su agresivne akcije kosovskog ministra policije Sveclije često od strane lokalnih Srba percipirane kao neprofesionalne ili suviše nacionalno obojene. Mislim da je međunarodna zajednica napravila grešku što bezbednosni rizik nije umanjila na vreme momentalnim uslovljavanjem Vučića da mora vratiti srpske policajce u redove Kosovske policije. Adekvatno ispunjavanje tog bezbednosnig vaakuma nam je bilo puno potrebnije za stabilnost od lokalne samouprave ili bilo kog drugog političkih rešenja. Ali međunarodna zajednica i dalje prioritizira političke diskusije pre bezbednosnih, sto je loša odnosno naopaka strategija na trusnom području. Tako da sada imamo kontradiktornu situaciju gde Vučićeva Srpska lista i dalje drži mesta u Skupštini Kosova i održava vlast Kurtija u Prištini svojim glasovima dok istovremeno neučešćem u institucijama vladavine prava na severu podriva bezbednosnu situaciju.
A što se lokalnog stanovništva na severu tiče, ja se bojim da oni i dalje imaju projekat podele u glavi i da misle da im je izlazak iz kosovskih institucija otvorio jedinstvenu priliku da budu dao srpskog sistema. Tu iluziju među njima hranio je sam Vučić, i on će morati i da je ugasi.
BUKA: Nove predsjednike opština Aleksandar Vučić zove Kurtijevim ličnim načelnicima. Je li ovo licemjerno budući da je upravo Vučić pozvao na povlačenje Srba iz institucija na Sjeveru Kosova?
Da, mislim da jeste licemerno jer su izbori na severu dva puta bili odlagani i čekala se dobra volja Srba sa severa da na njima učestvuju. Kada do toga nije došlo, Vlada Kosova je htela da pokaže da poštuje svoje zakonodavstvo i svoj Ustav, i raspisala je izbore. Tu smo, normalno, dobili neke gradonačelnike koji imaju legalitet ali ne i legitimitet. I ta sadašnja situacija me pomalo podseća na vreme kada su Albanci devedesetih bojkotovali izbore a Milošević poslao funkcionera SPS-a Veljka Odalovića da bude gradonačelnik u Kačaniku koji je etnički čista albanska sredina. Razlika je što su Albanci sebi tada mogli priuštiti vaninstitucionalnu borbu jer su brojčano snažniji, dok je broj Srba na Kosovu već na donjoj granici. Mi vremena ni snage za dugotrajnu vaninstitucionalnu borbu nemamo, a i u daleko boljoj smo situaciji od one u kojoj su bili Albanci 90-ih jer je međunarodna zajednica ovde već prisutna da nadgleda procese. Neizlaskom na izbore – kao i manje ili više voljnim glasanjem za samo jednu političku opciju, Srpsku listu – mi sami sebi namećemo neslobodu.
BUKA: Može li se o svemu govoriti kao o dogovorenom incidentu i kome bi to odgovaralo, vidimo i navode da je Vučić za svoj miting dobio od Kurtija autobuse za transport pristalica u Beograd?
Sigurno je da Kosovo ima mehanizme da spreči – ili makar oteža – organizovani prevoz ljudi na političke mitinge u centralnoj Srbiji. U ovom slučaju, ne verujem da je ovde bila u pitanju neka velika teorija zavere. Ljudi tj. kosovski autoprevoznici su uzeli pare od Srpske liste i odradili svoj posao. Tako da je ovo bila samo jedna finansijska transakcija dubioznog moralnog kvaliteta. Ipak, činjenica je da mnoge ljude na Kosovu ne interesuje demokratizacija Srbije i da oni ne razmišljaju o tome kako pomoći srpskoj opoziciji da oslobodi zarobljenu državu. Bojim se da se obe strane lepo “hrane” tenzijama i uvredama koje su korisnije za dnevnu politiku od saradnje. U tim smislu, komandant KFOR-a Ristuća je lepo rekao u skorašnjem saopštenju da obe strane moraju preuzeti odgovornost za situaciju na terenu i prestati da se kriju iza lažnih narativa. Vreme je da se pokaže više zrelosti i posvećenosti stabilnosti regiona.
BUKA: Kako komentarišete sankcije koje SAD-a uvode Kosovu zbog poteza Kosova i kritika na račun premijera Kurtija?
Rekla bih sa se Kurti malo preračunao u svojoj računici. On je očigledno mislio da je Kosovu američka podrška zagarantovana kako god se on ponašao. I tu se opet vraćam na odgovor koji sam Vam dala ranije da ja nisam u potpunosti sigurna u dubinu Kurtijeve posvećenosti evroatlantskoj ideji i ocuvanju američkog uticaja na Balkanu.
Sa velikom podrškom Amerike Kosovu uvek dolazi i velika odgovornost. Amerika može da toleriše kada joj neko ko joj nije tradicionalni saveznik “pravi probleme”. Ali ako to radi neko kome se oduvek veruje i od koga se to ne očekuje, onda se sankcije prema njemu puno brže sprovode i čak su i oštrije. Očigledno da je Kurti to prevideo i nesmotreno ugrozio privilegovani status koje je Kosovo uživalo u američkoj spoljnoj politici na Balkanu.