Olivera Kovačević je novinarka i kuma ovogodišnjeg beogradskog Prajda.
Zbog podrške studentima u blokadi i tužbe protiv Aleksandra Vučića, predsjednika Republike Srbije, smijenjena je s mjesta urednice “Pesme za Evroviziju”.
Za BUKA magazin govori o trenutnoj političkoj i društvenoj situaciji i doprinosu medija borbi za civilne slobode.
“Skupljanje otpada sa ulice se prenelo na srpske tabloide i tabloidne medije, tako da nijedna njihova informacija više nije tačna. Vrlo lako se činjenicama preokrene u svoju suprotnost” – ističe Kovačević.
Kako ocjenjujete trenutnu situaciju u Srbiji?
Društvena i politička situacija u Srbiji je zaoštrena, uzavrela.
Odgovor sudenata i ljudi na ulicama Srbije poslednjih deset meseci je odgovor na otrovni bršljan korupcije koji je obrastao u institucijama naše zemlje.
Kako vidite mogućnost razvoja dalje situacije, kada je u pitanju i sloboda okupljanja, organizovanja i mišljenja?
Svedoci smo policijske brutalnosti u brojnim slučajevima nad mladim ljudima u Srbiji, nešto što dugo nismo viđali. Međutim, okupljanja će se nastaviti i dalje, bar su takve najave studenata i građana. Svi najavljuju da će jesen biti u znaku protesta i mislim da će takva situacija biti do raspisivanja budućih izbora, da li parlamentarnih ili izbora na svim nivoima, to ćemo još videti.
Niko ne zna kakav je sve scenario moguć, ali mogućnost dijaloga između vlasti i pobunjenih građana nije minimalna nego nepostojeća. To je ono čemu svedočimo uprkos pozivima na dijalog koji dolaze od strane vlasti. Mislim da do toga neće doći jer je dijalog sistematski ukidan 13 godina. Prvo dijalog u medijima, potom dijalog u skupštini i u drugim institucijama. Nažalost, vreme dijaloga u Srbiji je prošlo. Kada nema razgovora, onda ni društveni ishodi ne slute na nešto dobro.
Prorežimski mediji, tabloidi, brojni sateliti aktuelnog režima konstantno proizvode sliku Srbije na ivici građanskog rata. Brojni analitičari kažu da je taj sukob nemoguć, da je moguć samo državni teror nad građanima.
Kako to Vas lično utiče?
Skupljanje otpada sa ulice se prenelo na srpske tabloide i tabloidne medije, tako da nijedna njihova informacija više nije tačna. Vrlo lako se činjenicama preokrene u svoju suprotnost. U Srbiji postoji medijski generalštab koji komanduje propagandnim glasilima, pa tako svi na jednu komandu prenose ono što je osmišljeno kao narativ u koji građani Srbije treba da poveruju. To je do te mere intenzivno sa nacionalnih medija, sa kablovskih kanala, da ljudi koji nemaju druge izvore informisanja u to i danas veruju. Štete koje su Srbiji i njenim građanima i našem društvu naneli upravo takvi mediji je nemerljiva i posledice te štete ćemo osećati godinama.
U takvim okolnostima organizuje se i ove godine beogradski Prajd. Kako Vi, kao kuma prajda i dugogodišnja medijska radnica, mislite da mediji da pomognu stvaranju klime za uvažavanje ljudskih prava i civilnih sloboda?
Posao medija jeste da stvore klimu u kojoj će ljudi moći da se bore za otvarivanje svojih ljudskih prava. Međutim, klima u Srbiji godinama unazad, da ne kažem decenijama, kada su u pitanju ljudske prava LGTBI zajednice, prilično je nepovoljna. Samo održavanje manifestacije beogradskog Prajda se dešavalo u proteklih godinama samo u situaciji kada su država i institucije vlasti želele da se održi Prajd. Kada im to nije odgovaralo i ko zna kojih političkih razloga Prajda nije bilo, on je zabranjivan. Ove godine verujem da će se Prajd održati zbog toga što je Prajd, u odnosu na sve što se dešavalo u proteklih deset meseci u našoj zemlji, samo još jedan od protesta koji ne ugrožava stabilnost. Skretanje pažnje na prava pripadnika LGBT zajednice je nešto što je neophodno i važno je podržati svakog našeg čoveka da se bori da ostvari svojs osnovna prava kakva imaju i drugi građani ove zemlje.
Postoji li način da se osigura jedna kontinuirana podrška ostvarivanju civilnih sloboda za koju se danas bori LGBT zajednica i veliki broj građana Srbije?
Borba za slobodu jednog čoveka je borba za slobodu svih nas.
Zbog toga je važno podržati i manjinske zajednice u odluci da zaštite svoja osnovna zakonska i ljudska prava. Zašto je to teško u našim društvima? Zbog toga što naša društva nisu društva razvijene demokratije. Mi demokratiju učimo, pa je gazimo, pa je obnavljamo, pa se trudimo, pa je unižavamo i tako decenijama protiče naš društveni život.
Rezultati nekada postoje, idemo korak napred pa se vraćamo dva, tri koraka nazad. To su tzv. nedovršena društva koje mi živimo i dan danas.
Koji su koraci izlaska iz takve opšte situacije?
Uvek je sve na građanima jedne zemlje, na odluci o tome koliko su građani jedne zemlje emancipovani i prepoznaju racionalno ono što je dobro za njih i za njihovu zajednicu. Građani su ti koji na izborima biraju ljude koji imaju demokratski potencijal. Treba birati ljude koji imaju demokratki potencijal i koji će biti u službi njihovih interesa. Izbori su preduslov kojim se dolazi do demokratskog društva. Preduslov za koji se u Srbiji bije bitka jesu slobodni izbori bez manipulacija i bez pritisaka.