Gospodine Ivanić, sat vremena
prije ovog intervjua razgovarali ste sa Miloradom Dodikom o rezultatima popisa
i zaštiti interesa srpskog naroda u BiH. Koji su to interesi koji se moraju
zaštiti?
Broj
vojnika. Jedno je ako imate 50 i nešto odsto Bošnjaka, a drugo ako imate manji
broj. Zakon je odredio da struktura Oružanih snaga odgovara po zadnjem popisu.
Sastav Vlade RS, broj ambasadora, broj zaposlenih u zajedničkim institucijama.
Mnogi se akti provode prema popisu, Ustav Republike Srpske i Ustav FBiH, zakon
o državnoj službi, zakon o državnim službenicima RS i drugi. Svi ti zahtjevi nisu došli na zahtjev srpske
strane, nego su oni formirani nakon priče o konstitutivnosti naroda i promjeni
Ustava, koja je bila zahtjev multietničkih, građanskih i bošnjačkih partija. I
kad je to već ugrađeno, licemjerstvo je danas vikati da ne treba da gledamo
nacionalnu strukturu. Zato je ovo bitna stvar, a mene dodatno iritira činjenica
da je prekršen princip dogovora. To što je jedno rečeno, pružena ruka,
postignut dogovor, a drugo urađeno.
Ali kako znate, bez objave
rezultata popisa, da će ovakva metodologija biti na štetu srpskog naroda?
Zato
što znamo i ja i Vi i svako ko hoće da zna da je većina od tih 196.000 popisnica iz reda bošnjačkog naroda. Jel’ ne znate?
To se samo može
pretpostaviti?
Pa
ja pretpostavljam, nemam ja tačan broj. Kako ću ja znati broj. Ali činjenica je
da samo jedna strana insistira da se to treba uraditi. Pazite, ja zaista mislim
da je to nepotrebno i ne zagovaram ja da ne treba, već da se treba dogovoriti i
da nema preglasavanja. Nećemo se dogovoriti dok god je preglasavanja. Ako treba,
stalno ćemo odgađati objavljivanje rezultata, dok se konačno ne postigne
saglasnost. Nemojte mene gurati u tu pojednostavljenu sliku ‘jedni su za, drugi
protiv’. Ovdje je pitanje principa i zar nije logično da oni koji znaju da imaju
najveću korist, prije svega bošnjačka politička struktura, sve to podržava?
Pa, kako onda doći do tog
kompromisa ako svi imaju stavove koje ne misle mijenjati?
Mi
smo itekako u Predsjedništvu imali razlika, pa smo znali ostaviti po strani
stvari, sačekati da dođe do kompromisa. Kad jedna strana osjeti da može, ili
vjeruje da može, onda nikad neće biti upućena na kompromis. Ali ako osjeti da
ne može, onda će se kompromis morati tražiti.
A zašto je postojala potreba
za sastankom sa Dodikom, šta je sad jasnije?
Pa
zato što i institucija BiH i RS imaju odgovornost. RS i, da kažem, intitucije
koje su pod političkim kišobranom gospodina Dodika u tome učestvuju. To je
Zavod za statistiku RS. Pa, morate odgovarati. Postoji Agencija za statistiku
BiH u kojoj su ljudi, hajde da kažem, kojima sam ja neka vrsta političkog
kišobrana. Postoje implikacije i na nivou BiH i RS. Ja to samo radim javno, za
razliku od činjenice da gospodin Izetbegović ima susrete sa Novalićem. Ne vidim
u tome problem. Mi ćemo to nastaviti da radimo, iako se nas dvojica politički
razlikujemo.
Ne kažem ja da je to
problem, ali Vam prigovaraju ljudi iz Saveza za promjene?
Savez
za promjene ne, možda dio SDS-a iz straha da je ovo pravljenje neke nove političke
koalicije. Ja sam jasno rekao „NE“, između nas su razlike kakve su i bile.
Ovdje je u pitanju interes RS i moja je obaveza da sjednem sa ljudima koji
predstavljaju RS. Mene raduje činjenica da me kritikuju i Savez za promjene i
Dodik i SNSD i Sarajevo. Ja samo imam jednak princip i čak pomalo i uživam u
toj vrsti pozicije u kojoj me svi pomalo kritikuju.
Neki dan ste bili i kod
Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića i prenijeli im stavove koje imate o
stanju u BiH. Koja je bila potreba tog sastanka i šta oni uopšte mogu da učine
po tom pitanju?
Oni
ne mogu ništa da urade. Oni imaju svoje diplomatske kanale i mehanizme, a uz to
su zemlja garant dejtonskog sporazuma. Njihova je obaveza da prenesu u svojoj
komunikaciji politički osjećaj koji imaju srpski predstavnici u BiH. To
Hrvatska radi redovno i to niko ne postavlja pitanje. Pa, pogledajte koliko je
samo inicijativa hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu koje se odnose na
BiH.
A da li je potrebno da bilo
ko to radi? Kad god neki problem postoji u BiH, ide se tražiti pomoć u Beograd
ili Zagreb.
Ja
opet ponavljam, ja sam čovjek koji je najmanje išao. Pogledajte broj mojih
posjeta.
Ali ste sad to uradili.
Naravno
da jesam, jer je stanje ozbiljno. Ne tražim ja da oni nešto mijenjaju. Ovo ćemo
promijeniti mi u BiH ili nećemo. Ali hoću da informišem, posebno o svojim
pogledima, zato što je Srbija potpisnik dejtonskog sporazuma i hoću da zna da
će biti pitana. Ja vrlo dobro znam kako funkcioniše međunarodna diplomatija.
Jer mislite da njih neće pitati šta se ono tamo događa. I te kako hoće. Hoću da
znaju barem onoliko koliko sam ja rekao svojim kolegama u Sarajevu.
Pominjali ste i tu vrstu
prevare Vaših partnera u Sarajevu, zbog čega se i podigla ovolika buka. Koji će
biti Vaši dalji koraci da se probaju prevazići ovi problemi?
To
će i dalje ostati malo tajnovito. Svaki konkretni potez koji ćete vidjeti,
gledajte na njega u ovom kontekstu. Ja još uvijek vjerujem da ćemo se mi
vratiti normali i tražim da ono što smo imali zadnjih godinu i po dana, odnosno
dogovor, nastavi da funkcioniše. Ja ga nisam prekršio. Ako sam ga igdje
prekršio, neka javno kaže, ja ću vrlo jasno da napravim korak nazad. Kad sam bio
predsjedavajući, nikad nisam rekao stvar koja je neprihvatljiva za Bošnjake ili
Hrvate u ime BiH. Ne očekujem ni da to rade moje kolege. Sve odluke koje sam sam
donio, iza njih sam čvrsto stajao i nikad nisam popustio, ni pod pritiskom
Banjaluke. Nisam ja prekršio princip konsenzusa, moje kolege jesu. I ako se oni
ne vrate, ja ne mogu nastaviti da radim po principu konsenzusa. I te kako neću.
Pominjali ste te „balkanske prevare“ i taj način
komuniciranja, te da se i Vi možete spustiti na taj nivo. Šta ste
podrazumijevali pod tim?
Mogu
ako treba. Šta ću, nemam drugog izbora. Mi smo sjedili i dogovorili da neće
biti nametanja rezultata popisa, da ako je potrebno odgodićemo rok
objavljivanja dok god ne bude kompromisa. Pružili ruku i tri dana nakon toga
dobili ovo što se dobilo. I šta se sad od mene očekuje. Šta je to ako nije prevara. Naravno da ja nikad više neću imati
povjerenja, a imao sam ga. I ne mogu ja biti optužen nikako da sam dio tog
brloga.
Na koji način će sad
funkcionisati vlast na nivou BiH ako ne bude dogovora?
Ako
se ne vrati nazad, jako teško. Jako teško. I mi sad ulazimo u jednu vrlo
ozbiljnu fazu da ako tri čovjeka, Dragan Čović, Bakir Izetbegović, Mladen
Ivanić ne mogu napraviti dogovor sa tom
političkom snagom koju imaju, od kojih je njihova snaga još veća nego moja, ja
ne vidim ko to može u nekom brzom periodu. Ja hoću da to radimo, dao sam
doprinos, radio zadnjih godinu i po dana, vukao, bez obzira na kritike iz
Banjaluke, a oni imaju potpuno čistu političku scenu. Znate, pristati na prevaru
je linija preko koje ja apsolutno ne mogu ići.
Kada govorite o ovom
teškom periodu koji slijedi, kako će se to odraziti na građane BiH?
Jako
teško. To će biti jedan vrlo loš period za sve u BiH i zato ih pozivam još
jednom da dobro razmisle ima li razloga, a ja mislim da ima da se sve ponovo
vrati u mehanizam. Mislim da će se nakon ovog, ukoliko se želi povratak u
razgovore, doći do rješenja. Ako ne, ako
neko misli da je pobijedio, silno se vara.
Da li ste imali konkretne
reakcije na Vaše riječi?
Čekam
prvi ozbiljni razgovor. Nemam namjeru da komuniciram bilo kakvim telefonima i
sličnim stvarima, čekam prvo sjedanje da vidim hoćemo li se vratiti na normalno
sjedanje ili neće.
Usljed svih ovih dešavanja,
opet je nacionalna retorika poprimila ozbiljne razmjere.
Opet
je to počelo mimo RS. Počelo je sa pismom kardinala Puljića patrijarhu Irineju.
Pa stavljanje u poređenje Banjaluke i Blajburga, gdje se upotrebljavaju
političke žrtve i teškoće svih naroda, a posebno hrvatskog. Bilo je tu problema,
ali sigurno ne za poređenje Blajburga i Banjaluke. Nastavilo se vrlo lošim
stavom, koji nije dobio osudu iz građanskog dijela Sarajeva, nema nijednog političara
koji se ogradio od takve retorike, naprotiv, to je ohrabrilo reisa, pa je juče
održao još jedno predavanje srpskim političarima, koje mu nije trebalo. Ja bih
potpuno prihvatio da je reis rekao ‘ne treba Ivanić da ide u Beograd, kao što ni
Bakir ne treba da ide u Ankaru. Trebao bi Ivanić da bude gdje su bošnjačke
žrtve, kao što bi Bakir trebao da bude gdje su srpske.’ Ivanić je bio gdje su
bile bošnjačke žrtve, Bakir nije još ni jednom gdje su srpske. I kad on takav
drži meni predavanje, onda je to više nego jasno da je u pitanju politička
strategija i osjećaj da imaju pravo na takve stavove.
Ali ne možete baš reći
‘ovaj je počeo, mi nismo’. Pa, imate godspodina Dodika koji stalno ima nacionalno
zapaljive izjave, a nigdje nema reakcije u RS.
Kako
nema reakcije?
Pa, gdje su?
Zar
ono što sam ja radio sav ovaj period nije bio jasan stav da postoji drugačija
politička opcija, konsenzusa i dogovora? Zar nije osporavanje načina
referenduma o Sudu dovoljno. Navedite mi jednu takvu stvar koja se desila u
Federaciji?
Ali stiče se utisak da ste
i Vi poklekli pred tom nacionalnom politikom.
Nije
tačno. Pred čime?
Pa, samo ako pogledamo protest
Saveza za promjene, vidimo da ste se odvojili od svoje standardne politike i
okrenuli nacionalnoj retorici?
To
je moguće Vaš stav, ali nađite mi jednu nacionalističku izjavu na tom protestu.
Moju, gospodina Bosića, gospodina Borenovića, gospodina Čavića.
Ali ne možete reći da nije
bilo povišenih nacionalnih tonova pri pokušaju da dokažete da niste izdajnici.
Nisam
ni rekao da nije bilo povišenih nacionalnih tonova. Zato što je stvoren
ambijent da smo mi ovdje rušitelji RS. Naravno da ćete morati reći ‘nismo’. Ali
koja je to nacionalistička izjava koja zaslužuje osudu? To je lažni imidž koji
se napravio, u kome se neko ljuti iz Sarajeva, pa i iz Banjaluke, govoreći ‘mi
smo očekivali nešto drugačije’. Svi zahtjevi su vezani za socijalu. Većina
govornika je vezana za socijalu. Bilo je dovoljno nacionalnog, ali ne i
nacionalističkog.
U redu, ali šta je onda sa
onom politikom i obećanjima sa početka mandata? Gdje su sve one afere koje su
se obećavale istražiti i epilog istih?
Sve
ovo što se desilo sa popisom je najveću korist dalo gospodinu Dodiku. Mi smo na
protestu pokazali da smo u stanju da okupimo ljude, skinuli strah kod ljudi,
stvorili politički ambijent, i onda kao neko umjesto da pomogne toj strani,
otvori ovo što se sad dešava. Ali partija u kojoj sam ja počasni predstavnik je
nastavila da objavljuje afere ove vlasti i nastaviće da govori o tim stvarima.
To jeste preduslov, ali ja moram riješiti suštinske principe funkcionisanja BiH.
Nemojte podcijeniti ovo. Kad se jednom desi varijanta preglasavanja, ako nemate
reakciju, onda je gotovo. To ćete imati stalno. Ja neću da budem dio takve BiH.
Kažete da sad nema
povjerenja i kompromisa, kojeg je navodno bilo do sada.
Da.
Pa, šta je sa svim onim
obećanjima datim kad se formirala vlast na državnom nivou, a koja nisu ispunjena
uprkos toj dobroj saradnji i kompromisu? Govorilo se o napretku ka EU, uzletu na
tom putu i šta je uostalom sa obećanjima iz dokumenta o saradnji, koji ste i Vi
potpisali?
Urađeno
je dosta do dva mjeseca unazad. Najviše sam ja uradio na evropskim
integracijama dok sam bio predsjedavajući. Banjaluka je kritikovala
Predsjedništvo, a mi smo izgurali izjavu predsjedništva i dobili sporazum o
Stabilizaciji i pridruživanju koji nije važio i stvorili uslove da možemo
predati aplikaciju. Gurali i dogurali do aplikacije. Bilo je tu poteza i onda
se desio ovaj događaj.
A šta je sa javnom
potrošnjom, oporavkom privrede i zapošljavanjem, efikasnom borbom protiv
korupcije, i da ne navodim dalje? Većina tih stvari je bez pomaka, a to su bili
principi na kojima je uspostavljena vlast.
Naravno,
slažem se sa Vama. Ali, nije došlo ni do jačanja javnog sektora. Mi danas
govorimo o desetinama, a ne stotinama novozaposlenih. Budžet BiH nije
dramatično povećan i nije došlo do širenja budžetske potrošnje.
Ali nije ni do smanjenja.
Pa,
nije, ja bih volio da dođe, ali vi imate pregovore u kojima svi ne razmišljaju
isto. Neki misle da se budžetom mjeri snaga institucija. Moj prijedlog je bio
da smanjimo oružane snage, a da se bolje opreme, ali neke kolege ne žele da se
o tome razgovara. Dakle, nije tu sveopšta saglasnost i odgovornost je i na
jednim i na drugim. Svi smo mogli više. Ipak, kad uđete u takve razgovore, onda vam
se dese ovakve stvari koje vas odvedu u potpuno drugu stranu.
Da se malo vratimo na RS i
proteste kojih smo se dotakli. SZP je Vladi ispostavio zahtjeve 14. maja. Šta
će biti ako se oni ne uvaže i ispune u roku od mjesec dana, koliki ste dali rok?
Onda
ide nastavak protesta.
Očekujete da ćete imati
snage da ponovo izvedete narod na ulicu?
Ne
vidim razlog zašto ne bi uspjeli. Ja mislim da se to može očekivati, a sve je
na političkim liderima. Ako mene budu pitali, moj stav će biti, ukoliko ne bude
pozitivnog odgovora na dijalog, ja sam za to da proteste nastavimo.
A zašto je, gospodine
Ivaniću, trebalo opoziciji toliko vremena da se probudi iz tog nekog sna, da
uradi nešto konkretno?
Moglo
je biti više, ali nije baš da se nije ništa radilo. Bilo je tu nekih
aktivnosti, ali nisu dobile dovoljno pažnje. Evo, recimo, naša priča iz PDP-a o
150 afera vlasti nije baš bezazlena.
Pa, dobro, to su sve afere o
kojima su mediji pisali, prežvakali ih i onda ste se vi toga opet sjetili.
Eto,
recimo, neka to nije dovoljno. Mi smo predlagali konkretne zakone koji nisu
dobili podršku. Išli sa inicijativama u NSRS koje nemaju podršku.
Ali odavno su svi shvatili
da su te stvari bez podrške i da nemaju smisla.
Pa,
eto, očito da je trebalo više vremena da se shvati da se trebalo izaći na
proteste.
Ali problem je što ste se
u tom vremenu, u učima naroda, sveli na isti nivo sa ljudima iz vlasti. Za mnoge
ste svi postali isti.
Pa,
ako narod tako misli, onda će to biti njegov izbor. Ja ne mislim da sam isti kao
Dodik.
U čemu je razlika?
Ogromna
je razlika. U demokratskom poimanju stvari. Ja nisam autokrata. Ja njega ne
optužujem da je kriminalac i lopov kao što on mene optužuje da sam izdajnik. Ja
sam čovjek koji je spreman da radi kompromise, ne odlučujem o tenderima i
sličnim stvarima. Dakle, nismo isti. Ako Vi mislite da smo isti, nema problema.
Ne kažem da ja mislim, što
je nebitno, već je takav stav kod većine građana.
Ko
god da misli da smo isti, to je njegova odluka i neka misli tako. Ja kažem da nismo.
Razgovarao Milovan Matić