Marko Mihailović direktor EuroPride: Šetamo zato što većina nas trpi nasilje

EuroPride biće održan 17. septembra, a od najave Pride-a u porastu je govor mržnje i nasilje prema LGBTIQ zajednici.

10. septembar 2022, 11:22

Foto: Miloš Nadaždin

“Nije mi ovoliko bilo teško što sam gej, sigurno od tinejdžerskog doba. Ovoliko mržnje, pretnji i negiranja mog prava da živim dostojanstven i ravnopravan život - nije bilo u javnosti baš dugo. Ja se sebe ne stidim, ali sam, posle 15 godina, zabrinut za moj život u ovoj zemlji…”, napisao je na Twitteru direktor EuroPride-a Marko Mihailović uoči održavanja “zabranjenog prajda.” Nakon što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da su pripadnici LGBTIQ članovi naše porodice, ali da će EuroPride biti otkazan ili prolongiran javnost nije bila sigurna da li će ova šetnja biti održana. No, organizatori su poslali poruku da će oni, sa ili bez zabrane, šetati, a oštru kritiku Srbiji poslali su brojni evropski političari i funkcioneri. U međuvremenu, u osudu Pride-a uključila se crkva i ekstremno desničarske partije Srbije. Kakva je atmosfera uoči Pride-a, je li pojačana mržnja prema LGBTIQ zajednici te zašto je bitan Pride, u BUKA intervjuu govori Marko Mihailović, direktor EuroPride-a.

BUKA: Predsjednik Srbije je rekao da će Europride biti otkazan ili odložen, nakon čega su organizatori na Twitteru objavili da će Pride biti održan. Možete li nam razriješiti enigmu: hoće li Pride biti održan?

Prajd, posebno Beograd Prajd, nije događaj čiji je prvenstveni cilj zabava - uvek nam je bio cilj da ukažemo na ozbiljne probleme koje LGBTI+ zajednica ima u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. To je i glavni razlog zašto smo se kandidovali da budemo domaćini EuroPride-a - želeli smo da ukažemo celoj Evropi koliko su duboki problemi sa kojima se suočavamo i koliko je ozbiljan nedostatak političke volje i spremnosti vlasti da se pozabave ovim problemima. Poslednje što smo očekivali je da će vlast istog dana kada je Ana Brnabić, autovana lezbejka, dobila treći mandat biti dan kada predsednik najavljuje zabranu Prajda. Ukoliko do zabrane dođe - mi ćemo svakako izaći na ulicu - ne možemo i nećemo odustati od borbe za naše dostojanstvo, ravnopravni položaj, a sada, izgleda i za prava koje nam Ustav garantuje a za koje postoji mogućnost da će nam biti oduzeta.

BUKA: Zabrana Prajda bilo bi kršenje Ustava, mislite li da je država spremna tako očito, pred svima, kršiti Ustav, ali i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima čija je zemlja potpisnica i Srbija?

Ne samo da je ovo potez koji je šokirao domaću javnost - već su na ovo regovali i svi zvaničnici iz zemalja zapadnog sveta, što je posebno poniženje - da strani zvaničnici treba da podsećaju naše da poštuju sopstveni Ustav. Beograd Prajd je bio zabranjivan 2009, 2011, 2012, 2013. i sve te zabrane je Ustavni Sud (najviši sud u našem sistemu) proglasio kao protivustavne. Ne mogu da razumem da zvaničnicI mogu na ovako brutalan i sraman način da najavljuju kršenje sopstvenog Ustava. Iskreno se nadam da će se situacije rešiti i da do zabrane neće doći. To bi bila velika sramota i krah pravne, demokratske države.

BUKA: Od 2014. do prošle godine održavanje Prajda nije bio problem, šta je onda sada problem – to što dolaze LGBTIQ osobe iz Evrope ili je problem što prajd služi za skretanje pažnje sa nečeg drugog?

Lično mislim da je ova vest iskorišćena da se skrene pažnja sa postizanja dogovora sa Kosovom oko ličnih dokumenata i graničnih prelaza - ta vest bi jako naštetila vlasti, posebno kod desno orijentisanih glasača koji su njima glavna baza. Ovim potezom, uspešno su uspeli da pažnju skrenu sa toga i da se javnost bavi EuroPride-om. Takođe, nedopustivo delovanje ekstremno-desničarskih stranaka (neke od njih su sada i parlamentarne stranke) i organizacija koje, bez ikakvih sankcija i rekacija, šire sumanute teorije zavere i dezinformacije u javnosti - dovelo je do eskalacije diskriminacije i mržnje prema LGBTI+ osobama. Da se zna, organizacija koja se bavi monitoringom zločina i govora mržnje, je u avgustu mesecu zabeležila više slučajeva govora i zločina iz mržnje prema LGBTI+ osobama, nego što su zabeležili u svim prethodnim mesecima ove godine zajedno.

BUKA: U određenim medijima i grupama i profilima na društvenim mrežama šire se štetni narativi, mislite li da će rasti animozitet prema LGBTIQ zajednici i da će njihov položaj u društvu privremeno unazaditi?

Apsolutno - već je vidljiv porast animoziteta, mržnje i porast nasilja, diskriminatornog i govora mržnje. Jedino što se nadam je da će ovako sumanuta situacija probuditi razumevanje i solidarnost kod ljudi koji do sada nisu izlazili na Prajd. Solidarnost i razumevanje su neophodni za rešavanje problema sa kojima se suočavamo.

BUKA: Oglasila se i crkva, ona se protivi Prajdu. Zanimljivo je da se crkva ne oglašava kada je u pitanju pedofilija unutar njenih redova, ne oglašava se kada njeni službenici podržavaju ratne zločince, itd. Treba li crkva uopšte da se miješa u ta pitanja?

Apsolutno da ne treba - Srbija je, bar na papiru, sekularna država. Crkva je uradila suprotno svojoj verskoj doktrini i umesto da propagira mir i razumevanje, odabrala je da stane na stranu ekstremnih desničara i da podrži zlo i nasilje. Od svih organizacija koje su stale protiv Prajda - crkva nije smela da dozvoli sebi da stane na stranu onih koji propagiraju nasilje i da ostane nema na slučaj episkopa Nikanora koji je pozvao na korišćenje oružja kako bi se Prajd zaustavio. Ne bih da ulazim u teme pedofilije - to je posebna sramota za ckrvu i za državu koja te slučajeve nije procesuirala na adekvatan način, već je jedan od ljudi iz crkve, koji je vrlo javno bio umešan u te afere, došao i primio orden predsenika Vučića u ime jednog manastira.

BUKA: Ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić stidljivo i rijetko govori o Prajdu, posljednji put kada se oglasila navela je kako je stav Vlade, njen stav. Koliko je porazno za društvo da ima takvu ministarku za manjinska prava, te koliko je možda najveći problem štetnih narativa o prajdu rezultat što masa nema svoj već preuzima stav političara?

Ministarka Čomić i ministarstvo koje ona vodi nisu uradili apsolutno ništa kako bi popravili katastrofalno loše stanje u vezi sa poštovanjem ljudskih prava, položaja manjina i nedostataka društvenog dijaloga. Nedopustivo je što je ona nestala kada je situacija sa EuroPride-om krenula da ide ovim tokom i nije uradila svoju dužnost a najskandaloznije je kada je rekla da je stav vlade i njen stav - a stav vlade je da nam treba oduzeti ne samo ljudska (koja već nemamo) nego i ustavom garantovana prava. Da ima ikakvu vrstu odgovornosti i ljudskosti - trebalo bi da da ostavku.

BUKA: Premijerka Srbije je LGBTIQ osoba, živi u istospolnoj zajednici, ima dijete sa partnerkom što, očito je, ne podržavaju ni vlast ni crkva kao centar moći. Da li položaj LGBTIQ osoba u Srbiji zavisi od položaja, moći i finansijskim prilikama?

Ne samo u Srbiji - u svakoj zemlji osobe sa privilegovanom pozicijom ne pate od istih problema kao i “običan narod”. Osim što je svojom seksualnošću inherentno podigla vidljivost - Ana Brnabić je propustila da za vreme svoja dva prethodna mandata donese konkretne korake koji bi rešili neke od problema sa kojima se LGBTI+ građani i građanke suočavaju i na koje ukazuju već tri decenije. Osim konkretnih koraka, propustila je i priliku da iskoristi svoju situaciju da doprinese normalizaciji postojanja LGBTI+ osoba u društvu i ukaže na ozbiljne prepreke sa kojima se svakodnevno suočavamo.

BUKA: Predsjednik pokreta Dveri Boško Obradović najavio je da će ako MUP ne zabrani održavanje EuroPride-a biti održana porodična šetnja kojoj će prisustvovati 100.000 ljudi. Može li to biti sigurnosna prijetnja i da li desničarske grupe i stranke imaju prećutnu podršku države?

Boško Obradović je politički nepismena osooba koja, uprkos argumentima i naučnim činjenicama, nastavlja da širi zablude i da truje narod Srbije sumanutim teorijama zavere i neistinama kojima ugrožava živote LGBTI+ ljudi. Mislim da neregovanje institucija na govor mržnje i diskriminaciju koju on (i njemu slični) šire nije nikakva “prećutna” već vrlo jasna podrška države.

BUKA: Vjerujem da Vam ovo pitanje možda izgleda nepotrebno, ali zbog onih koji deklarativno nisu za oduzimanje prava za LGBTIQ zajednicu, ali su protiv Prajda uz opravdanje “zašto šetaju, ne šetaju ni str8 osobe”, možete li nam sažeti razloge zbog kojih je Pride bitan i zašto je on borba za prava, a ne šetnja iz hira?

Od svih “argumenata” - najjadniji mi je onaj koji kaže “ni strejt parovi ne šetaju” - kada strejt parove neko prebije jer se drže za ruke, kada str8 par neko izbaci iz stana jer su par, kada strejt osobe ne budu mogli da pravno regulišu svoje odnose, itd - onda postoji razlog za “strejt prajd”. Šetamo zato što većina nas trpi nasilje od detinjstva, šetamo zato što na govor mržnje, diskriminaciju i pretnje koje dobijamo NIKO od državnih insitucija ne reaguje, šetamo jer nemamo osnovne mogućnosti administrativne i pravne regulacije naših odnosa (istopolne zajednice), šetamo jer ne možemo svoje partnere da posetimo u bolnici, šetamo jer je za neke od nas Prajd jedini dan kada mogu bezbrižno da šetaju, šetamo jer nam pričaju da treba da se stidimo i da krijemo naše postojanje, šetamo jer nas porede sa pedofilima, šetamo i za sve one sa čijim problemima se solidarišemo, šetamo za budućnost mira, tolerancije i ravnopravnosti, šetamo jer je država slepa, gluva, nema i nereaktivna na probeleme na koje ukazujemo 3 decenije, šetamo jer je to naše ustavom garantovano pravo.