Maja Volk je svestrana žena. Odrastala je uz uspješne roditelje, poznatog scenaristu Petra Volka i poznatu glumicu Marijanu Kodžić, pa se nije ni čuditi što je i ona postala uspješna u svemu onome čega se dotakla. A dotakla se, moramo priznati, raznih ozbiljnih sfera i grana umjetnosti i zahtjevnih poslova vezanih za obrazovanje, kulturu i medije. Maja je doktorica nauka, univerzitetska profesorica, dramaturškinja, scenaristica, književnica, poliglota, muzičarka, odlično slika, a pored svega pobrojanog, veliki je propagator zdravog načina življenja, te je napisala nekoliko knjiga o zdravoj ishrani. Ona vodi mnoge programe koji se tiču zdravog života, pa je tako, ovoga puta, na predivnoj bosanskohercegovačkoj planini Jahorini, organizovan program diabetDetox koji je ona vodila. Na istom je prisustvovao i novinar BUKA magazina i tom prilikom razgovarao sa Majom Volk o zdravom načinu života, nasuprot nezdravim stvarima i navikama koje savremenog čovjeka unesrećuju.
Vaša biografija je bogata. Bavite se muzikom, dramaturgijom, pisanjem scenarija, tv voditeljstvom. Imate dva doktorata. Poliglota ste i još mnogo toga. Koje bi upute dali našim čitaocima koji se ne mogu pronaći, čak ni u jednom jedinom zanimanju?
Da biste savladali život i adaptirali se na sve ono što je nepredvidivo i što može da se desi, morate da razvijete uvek opciju A, opciju B i opciju C. Znači, najidealniju, najgoru i onu srednju opciju. I kao što je moja mama govorila kada mi je dala gitaru u ruke – “Ovo ti je drugi hleb u rukama!”. Dakle, trebate da imate mogućnost da budete nezavisni u svojoj egzistenciji tako što ćete svoje veštine da razvijete i od tih veština da živite. Ovo sve što ste nabrojali su veštine: jezik, muzika, sviranje i tako dalje, to su sati i sati vežbanja i ulaganja u sebe, ali, na kraju, to je bila dobitna kombinacija. Jer kada nisam mogla da pišem, jer sam bila na crnoj listi u Slobino vreme, ja sam se bavila drugim poslovima, a onda sam se vratila predavanjima na fakultetu, da bih danas živela od potpuno drugih stvari, a to je osvajanje zdravlja, širenje dobra ljudima. Znam da je to možda najvažnije i nemam tu gorčinu kad pomislim da me neće, eto, zapamtiti kao pisca, kao muzičara, ili kao slikara; ali da ću ostati zabeležena kao “žena sa blenderom” – ona što spasava ljude. I mislim da je to važnije i na višem nivou od svakog umetničkog dela, dodajući tu porodicu – kao broj jedan.
Šta Vam je najviše pomoglo da budete uspješni i šta je, po Vama, najveći uspjeh čovjeka?
Ja svoj život delim na dva dela, na život pre raka i život posle raka. U onom životu pre raka mi je bio važan taj uspeh, pošto sam potekla iz jedne jako uspešne porodice, gde su i otac i majka bili izuzetno uspešni u onom što su radili. Mama, Mirjana Kodžić, bila je velika umetnica; tata, Petar Volk, imao je dva doktorata i šezdeset i devet napisanih knjiga o filmu i pozorištu. Bio je pozorišni i filmski kritičar od koga su se svi tresli. Ali, kad pogledam, evo, na dugu stazu, oboje su umrli i niko više ne pamti ko su oni. Niko neće ponovo štampati šezdeset i devet knjiga moga oca, ili dvanaest romana moje majke; a možda će moje knjige, ili uspesi u ozdravljenju da se prenesu, i da ću moći da pomažem ljudima kroz to. Mislim da je uspeh dati ljudima nadu, ozdraviti ih, ukazati im da su oni sposobni sebe da ozdrave. To je pravi uspeh. I uspeh je, naravno, imati decu i unuke, jer jedino se kroz njih nastavljamo i jedino će nas oni pamtiti. Sve drugo je besmisleno.
Kako u današnje vrijeme savremeni čovjek da pronađe svoj mir?
Pronaći svoj mir danas zahteva veliku samodisciplinu i rad. Što znači, da se prvo ukinu neželjene informacije. Gotovo sve informacije treba ukinuti, jer je to veliko gubljenje vremena, a pritom nemate nikakav uticaj na sve to što čitate, i drndate preko mobitela. Bolje je da pročitate jednu knjigu nego da provedete dva sata na mobitelu, drndajući. Tu već dobijate neki mir. Čovek treba da se bavi sobom i da voli sebe. Kad kažem voleti sebe, podrazumevam da čovek treba da brine o sebi, kao dobra mama. A dobra mama jako vodi računa: kada se ide u krevet, s kim s družiš, šta jedeš i slično. Tako da ta briga o sebi i ta ljubav prema sebi, ono je što na dugu stazu čini zdravlje, čini dugovečnost, čini život vitalnim, lepim; kako bi ova druga polovina života bila nagrada za prethodni život. Naći svoj mir jedino možemo tako što ćemo se okrenuti sebi, ali ne u tom hedonističkom, egoističkom smislu – udovoljavati svojim željama, jer i narkomanu prija droga, pa to nije dobro za njega. Ovo je, dakle, uživanje u onome što činite sebi dobro.
Recite mi malo više o svom programu ishrane i koja hrana je najzdravija za organizam čovjeka?
Sirova hrana, živa biljna hrana, nešto je najprirodnije. Kada pogledate, nijedna vrsta života na planeti Zemlji ne obrađuje termički svoju hranu, jedino mi, to jest ljudi – a mi smo najbolesniji od svih. Tako da je ova ishrana, zapravo, jedna prirodna ishrana i ja jedem onako kako je rečeno i u knjizi Postanja u Bibliji. Otkako je sveta i veka, dato nam je da se jede voće, povrće, orašasti plodovi, hladno ceđena ulja, zeleno lisnato povrće, klice, mikrobilje, alge. Ovo je jako bogata, raznovrsna ishrana i ja se trudim samo da jedno pravilo ispoštujem, a to je da jedem u bojama. Ako vi svakog dana pojedete nešto žuto, nešto crveno, nešto zeleno, nešto belo, nešto ljubičasto, onda znate da ste sve prave nutriente uneli u svoj organizam. Moja ishrana je jednostavna, i kad bih sabrala, bilo bi tu nekih trideset namirnica dnevno. Dakle, radi se o pet vrsta povrća, pet vrsta voća, četiri vrste začinskih biljaka, tri ulja, i još povrća nekih pet, a tu su još i orašasti plodovi i semenke. Dakle, negde oko tridesetak različitih stvari. Ja sam već osamnaest godina na ovoj hrani. Nisam se razbolevala, ne idem lekaru, ne idem na kontrole, pritisak mi je odličan, šećer isto tako i nemam nikakvih tegoba. Imam više snage nego pre dvadeset godina i idem u osvajanje sve bolje kondicije i sve boljeg zdravlja.
Šta je, po Vama, najveće zlo savremenog svijeta?
Najveće zlo savremenog sveta je to što su ljudi zaspali, uspavali se i ne razmišljaju. Ne obrađuju, niti imaju vremena, da obrade neku informaciju i da razmišljaju o tome. Uzimaju sve zdravo za gotovo. Gledam ih tako uspavane, kako hodaju kao neka mehanička bića, i to mi je mnogo žao. Kad ih vidim u samoposluzi, kako krkaju šećere i ubacuju industrijsku hranu u svoja kolica, stvarno mi nije dobro. Ne mogu da verujem da roditelji to rade svojoj deci, da im kupuju koka-kole i pepsi-kole, čipseve i sve te prazne kalorije. Zapravo, to je najveće zlo. Najveće zlo današnjice su prazne kalorije, jedan autokratni režim, koji važi gotovo u celom svetu, gde moraju da se poštuju ta neka grozna pravila. Kad kažem autokratija, tu prvenstveno mislim na medicinu koja odlučuje o mnogim stvarima. Evo, tek ćete danas negde sitno napisano pročitati da vakcine protiv kovida mogu imati nus pojave. Tog trenutka, kad se davala vakcina, to nisi smeo da izgovoriš; odmah bi te spalili na lomači. Drugo zlo je kad ti udare etiketu. Naprimer, da si antivakser, ili da si anti ovo, ili anti ono, i tu više ne može da te opere ni Sava ni Dunav. Dakle, to su te manipulacije medijima i nesloboda koja očigledno postoji svugde u svetu. Jedini spas je biti zdrav, sačuvati svoj razum i povući se u svoja – ne četiri zida; nego u svoj svet, i tu nekako opstati sa svojom decom, svojim unucima, svojim radom, a da ne zavisite od svih tih zlih ljudi koji su oko nas. Zla su vremena definitivno, ali mi imamo načina da se izborimo s tim. Recimo, moja spasonosna glasi – Sve ću vas ja nadživeti!
Ima li šanse da savremeni čovjek bude bolji i krene pravim putem?
To je ono čime se bave filozofi već hiljadama godina. Ono što čovek može da učini, to je da promeni sebe. Kada promeni sebe, promeniće sve oko sebe. Tako da smo mi najmoćniji jer smo posledni u tom lancu. Ako mi ne uđemo u McDonalds i ne kupimo one burgere, oni će bankrotirati. Ako mi odlučimo da ne kupujemo gluposti, oni će bankrotirati. Mi smo ti koji odlučujemo o životu na planeti Zemlji. Samo je problem što smo uspavani i ljudi ne vole više da se eksponiraju, zastrašeni su, uplašeni su, ali način da postanete bolji jedino je rad na sebi.