Kosovo i Priština su nikada dalje od dogovora, a predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će tražiti slanje vojske Srbije na Kosovo, dok je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da su Srbija i Kosovo na rubu rata. Iako odnosi Kosova i Srbije nisu dobri od proglašenja kosovske nezavisnosti, dvije zemlje imale su i mirnije dane.
Situacija na sjeveru Kosova dobila je novu dimenziju nakon što su Srbi napustili institucije Kosova zbog odluke Prištine da kažnjava građane koji koriste stare tablice (KiM) umjesto registarskih oznaka RKS. Odluka je povučena nakon posredovanja Brisela, ali situacija se ne smiruje. Srbi na sjeveru Kosova tri dana blokiraju puteve, danas je obustavljena nastava, a nekoliko osoba je uhapšeno. Ko je kriv za krizu na Kosovu, koliko je ona opasna, šta radi Brisel, neka su od pitanja na koja odgovora Rada Trajković, srpska političarka sa Kosova.
BUKA: Čujemo ovih dana dosta izjava o tome kako su Srbija i Kosovo na ivici sukoba. Radi li se o huškanju i zaoštravanju odnosa kao u bezbroj slučajeva do sada ili je situacija zaista alarmantna?
Poslednja kriza na Kosovu počela je od bezazlenih stvari poput pitanja o promeni tablica. Kao da je neko hteo podići temperaturu u trenutku kada se pojavio francusko-nemački predlog o sporazumu Srbije i Kosova, i učinio da tablice postanu pitanje svih pitanja. Iako se sa tim tablicama ne može putovati nigde – čak ni do srpskih enklava ispod Ibra. Situacija je zaista alarmantna, jer je sada do kraja ogoljena i vidljiva realnost da se događanja na terenu nalaze u rukama mafije bliske režimu u Beogradu. Takav vaninstitucionalni uticaj je realnost, koja sa sobom nosi veliku dozu nepredvidivosti.
BUKA: Borell se nedavno pohvalio kako je postignut dogovor Beograda i Prištine, izgleda da je to bilo preoptimistično. Koliko zapadne sile odlučuje u rješavanju problema Beograda i Prištine i imaju li oni kod srbijanskih i kosovskih lidera dovoljno autoriteta?
Očigledno je da Brisel nema ni autoriteta, a ni konstantne politike na Kosovu. Jedno vreme su radili na projektu integracije, pa zatim na projektu podele u (neslavno) vreme Mogerini, i ta promenjivost i nesmotrenost je urušila poverenje i stvorila jednu dozu nelojalnost prema Briselu. Jedino Amerika kao najača zapadna sila, sa najvećim uticajem unutar NATO, i dalje ima autoritet i snagu da utiče na lokalne procese. Ona se jedno vreme bila isključila iz procesa, ali se sada vraća sa veoma ozbiljnim porukama.
BUKA: Ko je kriv za krizu na Kosovu, možemo li govoriti da se radi o podjednakoj odgovornosti obje strane ili?
I Kurti je svakako kriv za trenutnu situaciju, jer je ušao u kontinuitet oduzimanja prava Srbima, stečena kroz Ahtisaarijev plan, što je kod Srba izazvalo egzistencijalnu nesigurnost. Sa druge strane, Vučić je taj koji je izvršio kriminalizaciju naše zajednice tako što je predao kontrolu nad Srbima na Kosovu kriminogenim likovima pod međunarodnim sankcijama, poput potpredsednika Srpske liste Radoičića. Davanjem značajne uloge takvim ljudima, Vučić je krizi dao dodatnu, još opasniju dimenziju.
BUKA: Govori se o slanju vojske Srbije na Kosovo, znamo da bi to bio veliki incident sa nesagledivim posljedicama i da se to, vjerovatno, neće desiti. Čemu onda takve najave?
To su neodgovorne najave koje služe samo za unutrašnju političku upotrebu. Vučić dobro zna da te odluke u potpunosti zavise od komandanta KFOR. On takođe dobro zna da se srpska vojska na Kosovo može vratiti jedino kao članica NATO.
BUKA: Grupa Orlovi, iako smo ovih dana slušali da se radi o ruskoj ekstremisitčkoj grupi Wagner, na telegramu širi vrlo problematične objave, koliko ruske desničarske organizacije destabilizuju i ugrožavaju sigurnost građana. Može li i želi li vlast Srbije zaustaviti rad ekstremističkih organizacija?
U Srbiji su te i takve organizacije krilo režima koje Vučić u potpunosti kontroliše. One mogu destabilizovati situaciju onoliko koliko im to Vučić dozvoli.
BUKA: Kosovske vlasti su odgodile primjenu odredbi po kojima je planirano da se kažnjavaju građani koji su imali registarske oznake KiM. To se činilo kao pobjeda Srbije. Do koje mjere su vlasti Kosova spremne da “popuštaju” pred zahtjevima Beograda?
To su manje ustupci Srbiji, a više stvar političke kalkulacije kosovskih vlasti. Ukoliko ima signala iz Amerike, koja i dalje dosta utiče na političku scenu na Kosovu kao i na održivost svake političke opcije na vlasti, onda se ti signali poštuju. Činjenica je da Amerika, koja je istorijski dobro zadužila Kosovo, i dalje ima moć i snagu da utiče na odluke svake kosovske vlasti.
BUKA: Je li propao Briselski sporazum? I da li bi njegova primjena mogla relaksirati odnose?
Mislim da nije. Odredbe Briselskog sporazuma su u dobroj meri već implementirane. Izvršna, zakonodavna i sudska vlast su u potpunosti predate Kosovu, a i pitanje statusa Srba na Kosovu je postalo unutrašnje pitanje o kome sada odlučuje Kosovo, a ne Srbija. To se najbolje vidi u sporosti implementacije dogovora o Zajednici srpskih opština, čije se formiranje stalno prolongira. Takođe, nemamo još uvek ni poštovanje odluke Ustavnog suda Kosova o vlasništvu zemlje u posedu Manastira Dečani. Konačna implementacija tih odluka i spremnost na kostruktivna rešenja od strane kosovskih Vlasti bi svakako doprinela relaksiranju odnosa.
BUKA: Dio Srba sa Kosova je napustio institucije Kosova, je li to dobra i trajna odluka?
Mišljenja sam da bezbednosni sistem, odnosno sistem za podršku vladavini prava kao što su policija i sudstvo, nikako nije smeo biti napušten. Bojkot institucija od strane političkih predstavnika je nešto drugo, i to se dešava i drugde u svetu. Iako sam i tu mišljenja da na lokalnom nivou ni politički predstavnici nisu trebali da napuste svoje pozicije, jer je njihova uloga važna za dnevno, praktično funkcionisanje građana. Činjenica je da je vlast u Prištini – premijer i predsednik – izglasana glasovima Srpske liste, tako da je pitanje za Srpsku listu zašto su tada glasali za izbor institucija, a da nisu dobili garancije za zajednicu koju navodno predstavljaju. Valjda su i oni imali neke uslove kod tog izglasavanja.
Nažalost, izlaskom Srba iz Policije Kosova otvorila se mogućnost za javno delovanje kriminalnih grupa, poput pljački i napada na imovinu, čemu sada svedočimo. Ne verujem da ova odluka može biti trajna jer je suviše štetna. Makar policija se mora vratiti na posao. Iako neki u Prištini sada tvrde da su svi srpski policajci koji su napustili posao bliski kriminalnim grupama na severu, ja u to ne verujem. Zaista, ne mogu se svi svrstati u tu kategoriju, jer tu ima puno profesionalaca koji odgovorno rade svoj posao.
BUKA: Ipak premijer Kosova je imenovao Nenada Rašića za ministra, a Vas za njegovu savjetnicu. Mogu li Srbi sa Kosova imati druge predstavnike osim onih kojima upravlja Aleksandar Vučić?
Vučić je autokrata i apsolutista. Njemu je najvažnije da preko Srpske liste izdejstvuje da samo oni koji njega doživljavaju kao čoveka koji odlučuje o svemu mogu predstavljati Srbe na Kosovu. Mislim da je on ovom odlukom premijera Kurtija potpuno destabilizovan. Čovek koji, protivno Ustavu Srbije, u Beogradu odlučuje ko će biti svaki od 28 ministara Vlade Srbije, sada ne može da toleriše situaciju gde on ne odlučuje o tome ko će biti taj jedan ministar iz srpske zajednice u Vladi Kosova. Činjenica da mu je taj proces sada izmakao kontroli izazvala je erupciju njegovih primitivnih napada na ministra Rašića i na mene kao njegovog savetnika. Ali oslobađanje srpske zajednice na Kosovu je započeto, i taj proces je, verujem, nepovratan.