Koja, frontmen grupe
Disciplin A Kitschme, bio je i ostao iskreni roker, a danas se uz još
nekolicinu svojih drugara sa kojim je početkom novotalasnih osamdesetih gradio
buntovničku beogradsku rok scenu, među koje spadaju Cane iz Partibrejkersa i
Gile iz Električnog orgazma, još uvijek trudi da rok ne izgubi na kvaliteti i
ostane na čvrstim nogama. Predugo se bavi muzikom da bi posustao, jer rokenrol
je njegov život, a može se reći da je njegov bend Disciplin A Kitschme energičniji
no ikada. Poruka jedne njegove pjesme je da “Neukusu treba reći ne!”
a najbolji način da se umjetnik izbori sa tom pošasti jeste stvaranje odličnih
pjesama i sviranje na što više koncerata. Koja će upravo na jednoj takvoj svirci
nastupiti 21. aprila u banjalučkom KSB-u. Povodom tog koncerta novinar BUKE
napravio je intervju sa ovim proslavljenim rokenrol muzičarom.
Kojo, ti nisi čovjek koji se previše pojavljuje u medijima, tu si samo kad imaš
šta da kažeš, to jest kada najavljuješ neki album ili koncert. Šta misliš o
muzičarima koji su postali eksperti za sve i svašta, a najmanje se bave
muzikom?
Ništa ne
mislim o pomenutim osobama, verovatno pokušavaju da skrenu pažnju na sebe na
drugi način, kad već to ne mogu svojom muzikom.
Osamdesetih godina, uporedo kada su nastajali brojni rnr bendovi koji će
kasnije ući i u legendu, svirale su se i neke novokomponovane pjesmice tipa
“Mile voli disko” i “Cvetak zanovetak”. Tada su se mnogi
smijali takvim izvođačima, ali su oni danas postali glavne zvjezde. Da li si
ikada vjerovao da će vas oni “preteći” i postati “ozbiljne
muzičke zvijezde” koje pune dvorane?
Uvek je to
ovde bilo tako, uvek je narodna muzika punila više nego rokenrol grupe. A one
“nazovi” rock grupe koje su takođe punile hale i stadione, teško da su i zaista
bile rokenrol, u stvari. Uvek mora da se čuje neki narodni motiv, to godi srcu
čoveka sa ovih prostora. Disciplin A Kitschme nije nikad punila sportske
dvorane ili stadione, niti će. Da nam je to bila ideja, svirali bi nešto drugo,
neke lažne ljubavne pesme sa malo etno-uticaja ili besmislenim vulgarnim
tekstovima.
Kakvo je tvoje mišljenje o rokerskim autorima tipa Bregovića, koji su u
rokenrol uveli folk teme i od svoje muzike napravili
brend za široke narodne mase? Cijeniš li tu muziku?
Mislim da
je izlišno postaviti ovakvo pitanje osobi koja je u svojoj pesmi jednom rekla
“nije dobro bijelo dugme.”
Misliš li da je taj i takav pristup rokenrolu doprinio njegovom srozavanju na
ovim prostorima?
Nedvojbeno
jeste, pored ostalih činilaca.
U međuvremenu rokenrol je nekako otišao u zapećak, rok bendovi su se povukli u
klubove gdje sviraju za par stotina ljudi. Koliko su rokeri krivi za to, da li
su mogli više da bore? Kao da su malo posustali.
Kako to
mislite “da se bore”? Da uzmu puške? Krivac za takvo stanje jeste rat i cepanje
zemlje, kada su sve vrednosti i merila doživela sunovrat, pa su posle medijima
zavladali diletanti, novopečeni kapitalisti. Te tako mene ljudi pitaju na ulici
– “Radite li još, nema vas nešto…” a ja im kažem -“ Nema nas na Pinku, niti
će nas biti, zato imate taj utisak…” I odgovor je – “Pa jeste…”, što sve
upravo objašnjava današnju situaciju.
Da li je došlo do devalvacije muzičara i muzike, i prezasićenja, jer doba je
tehnološkog razitka u kojem baš svako može da snimi i objavi pjesmu preko
internet kanala i slično. Tvoje mišljenje o tome.
Može svako
da objavi, da snimi, da napravi video, no, koliko to ljudi čuje i prati? Inače,
mogućnosti koje tehnološki napredak nudi treba pametno iskoristiti, to je oruđe
kojim treba ovladati. Nema ništa besmislenije od opiranja starijih generacija
upotrebi kompjutera ili interneta, zaista.
Osamdesete su godine kada je na ovim prostorima procvao rokenrol, a jedan si od
ljudi koji je poprilično zalijevao taj cvijet da bi on poprimio što ljepši
oblik. Misliš li da ti je rokenrol zauzvrat dovoljno vratio, ili si zakinut za
neku veću popularnost i materijalnu satisfakciju? Ukratko, da li si zadovoljan
svojim statusom?
Ne brinem
previše o zalivanju cveća, ali znam da smo svi mi ovde hendikepirani, ova
teritorija očigledno služi za raznorazna potkusurivanja moćnika. Ako se radi o
autorskim društvima – savezima kompozitora, naplati autorskih tantijema, tu su
izrazito mutna posla, kao dodatak na pomenuti hendikep. Ta društva mi sigurno
duguju mnoga novca. No, nisam nezadovoljan statusom, privilegija je danas
baviti se onim što voliš i biti taj koji jesi. I ima publike, kako stare, tako
i nove na koncertima, što nije presudno, ali je bitno.
Ko je tvoj muzički uzor?
Dosta sam
se naslušao raznorazne muzike, ali manje-više sve objedinjuje Jimi Hendrix.
Zašto si se odlučio baš za bas gitaru?
Nisam nikad imao sve žice na akustičnoj gitari u
detinjstvu, uvek su one najtanje pucale. Šalim se. Mislim da posle Hendrixa i
tri Kinga, BB, Freddie i Albert, a posle i new wave gitare kao pandana tome,
gitara malo šta novog ima da odsvira. Bas-gitara je vrlo mističan i uzbudljiv
instrument, pogotovo kad se propusti kroz pedale i sviraju akordi na njoj. Ali
volim i punky hard blues gitaru, kakvu inače sviram u ad-hoc postavi
Trese.Lupa.Udara.
Kako si uspio sve ove godine da ostaneš isti i ne uprljaš svoje ime i minuli
rad?
Eto desilo
se, iznenada. Mene greje iskonska ljubav prema rock muzici, sve ostalo mi je u
drugom planu.
Da li je teško vremenom ne gubiti na kvaliteti i držati se nekih etičkih
muzičkih normi za koje mnogi naročito i ne mare?
Ma ne,
pošto ja drugačije i ne znam. A i nemamo ovde diktat muzičke industrije, poput
onog danas u Engleskoj ili Americi, gde su stvari preozbiljne, muzička
industrija je vrlo unosna industrija, gde timovi ljudi kreiraju imidže i
muzičke trendove.
Na koji način omladina može da se odbrani od neukusa, u vremenima kada je
neukus postao trend?
Omladina
bi trebalo da sluša Disciplinu kičme.
Da li rokenrol može povratiti onaj stari sjaj i snagu kakvu je imao prije 30
godina?
Samo da ga
puste na medije.
Šta je po tebi najveća ljudska vrlina?
Šta je
ovo, neki upitnik, leksikon? “Istorijska ličnost Tito, naučnik Tesla” Ok,
recimo – poštenje.
Da li muzičari mogu da promjene građansku svijest i utiču na neke društvene
promjene?
Teško,
budimo iskreni. A ne znam ni zašto bi trebalo to da bude ideja vodilja sviranja
i pravljenja pesama.
Da li žališ za prošlim vremenima kada je vladao sasvim drugi sistem
vrijednosti?
Ne, nema
svrhe žaliti, samo gledati napred u datoj situaciji.
Da li te nova generacija muzičara ikada pita za neki savjet i koliko uopšte
mladi muzičari, rokeri, poštuju svoje starije kolege?
Ne nudim
savete naokolo, mladi su osetljivi na to, što je razumljivo, no, neki put treba
čuti i druga iskustva, pogotovo iz svog esnafa. Grupe su zadovoljne svojim demo
snimcima, to okače na soundcloud ili bandcamp, verujući da su formirani i da ne
treba dalje stvar da se razvija. A to, naravno, nije istina.
Da li si jugonostalgičar?
No. Nisam
ni evroskeptik.
Jedno vrijeme si boravio u Londonu. Šta si i da li si išta tamo naučio vezano
za pristup muzici?
Taj je
boravak bio isforsiran ratom u Jugoslaviji, a Disciplina kičme je već imala 7
diskografskih javljanja iza sebe u tom trenutku. Pristup muzici manje-više, no,
pristup biznisu je bilo zanimljivo i potrebno iskustvo. Takođe, dosta sam
usavršio sviranje rhythm & bluz gitare, npr., svirajući po pabovima par godina.
Zašto nisi tamo nastavio muzičku karijeru nego si ipak odlučio da nastaviš tamo
gdje si stao, mada na ovdašnjem terenu i nisu baš neka sjajna vremena za
rokenrol?
Mi imamo
tri albuma snimljena u Engleskoj, od kojih dva objavljena na britanskom tržištu,
ne znam da li znate za to? Nismo nikad stali, uvek se band muzički i textualno
pomera, bez brige, teritorija na kojoj grupa deluje nije bitna. Inače, u
Engleskoj mi je postalo zamorna ta neizvesna igra čekanja potpisivanja ugovora
sa nekom od većih diskografskih kuća, a uvek bi uz to išlo neko uslovljavanje.
Npr. u
devedesetim je bilo skoro obavezno za rock grupu da svoju pesmu da nekom od
aktuelnih DJ-eva, ne bi li on napravio svoj dance-mix. Na to nisam mogao da
pristanem. Nekim grupama je to možda pomoglo i deo je biznisa, ali Disciplin A
Kitschme je uvek znala kako želi da zvuči i ovaj izraz ne bi istrpeo drugačije
viđenje.
Poznat je refren jedne tvoje pjesme gdje kažeš da je buka u modi. Šta je po
tebi danas u modi i misliš li da dolaze bolji ili lošiji dani za rokenrol?
Otada je prošlo više od 25 godina, ali da, kod nas
je buka u modi zauvek, što se i u pesmi kaže. Poslednji album Disciplin A Kitschme po imenu “Opet.” ima više pesama
koje se odnose na sadašnjicu, “Zaboravili rokenrol (i otišli u šoping mol)”,
“Biti imun (na ovaj nemar)”, “Nepokolebljivost pokaži ti, uz neophodnu dozu
neozbiljnosti. Mislim da se tu može naći i deo odgovora na vaše pitanje.
Razgovarao Ernest Bučinski