Tarja Mitrović piše o Finskoj, zemlji u kojoj je odrasla, i vodi
uspješan blog Moja Finska. Za naš portal Tarja govori o ovom finansijskom ekperimentu,
o tome zašto je Finska pokrenula takvu stvar I šta to konkretno znači za
građane Finske…
Tarja, kako je došlo do ovog eksperimenta,
zašto je država odlučila da krene u ovakav projekat?
Kao
što ste već čuli, Finska je, kao prva zemlja u Evropi, 1. januara 2017. godine
uvela ovaj eksperiment o osnovnom prihodu. Naime, radi se o
eksperimentu na rok od dve godine, koji je uvela Vlada premijera Juhe Sipilä,
radi smanjenja državne birokratije i siromaštva, a za povećanje i promociju zapošljavanja.
Inače. Sipilä je pre premijerske
pozicije bio izuzetno uspešan biznismen, što je i bio njegov glavni adut na
parlamentarnim izborima 2015. godine, a njegova Partija centra (Suomen Keskusta), kao tradicionalno
agrarna stranka sa velikom podrškom, pobedom
je zatekla jako loše stanje, jer je finansijsko tržište doživelo tri
recesije od finansijske krize 2008. godine, pa je Sipilä i tada najavljivao
velike i teške reforme, kako bi značajno podigao ekonomiju. Još tada je, pored
svih mera najavljivao i testiranje univerzalnog osnovnog prihoda. Cilj je bio da
se proceni da li osnovni prihod može pomoći u pojednostavljenju sistema
socijalne zaštite i da li će stvoriti jače podsticaje za rad. Finska je,
složićete se, kao jedna od bogatijih zemlja EU, koja mnogo novca izdvaja za
socijalnu zaštitu, idealno mesto za testiranje najsavremenijih elsperimenata u
oblasti socijalne zaštite.
Kako izgleda taj ekperiment, ko je izabran i
slično?
Eksperiment je počeo tako, što je u
decembru 2016. godine, slučajno odabrano 2000 građana između 25 i 58 godina, koji
su već bili prijavljeni Zavodu za zapošljavanje, i koji će svakog meseca u
naredne dve godine dobijati po 560 evra kao univerzalni osnovni prihod, a da
pritom za to ne moraju ništa da rade. Naravno, svi uzorkovani građani su ili
oni koji su nezaposleni više od godinu dana, ili oni nezaposleni koji imaju
manje od 6 meseci radnog staža. Svi koji su bili odabrani 20. decembra, a o
tome bili obavešteni 28. decembra 2016. godine, nisu smeli da odbiju da budu
učesnici eksperimenta, jer bi to dovelo do neuspešnosti konačnih rezultata.
Od ovih 2000 slučajno izabranih
nezaposlenih osoba, za nekih 4% je više muškaraca, a što se godina tiče, preko
40% izabranih je starije od 45 godina. Kada su regioni u pitanju, a Kela
(Vladina agencija za socijalna pitanja) obuhvata pet regiona ( severni,
centralni, zapadni, južni i istočni), najviše je izabranih iz južne
oblasti…oko 40%, ali s obzirom na to da je južni region najnaseljeniji, nije
ni neočekivan ovaj procenat.
Inače, prosečna plata u Finskoj je oko
3500 evra mesečno, a problem je u tome što Finci neće i ne prihvataju nisko
plaćene poslove koji su nekada i oko 500 evra mesečno. Do sada je bilo da je,
ukoliko nezaposleni Finac prihvati posao za 500 evra mesečno, gubio pravo na
svaku vrstu socijalne pomoći, jer se vodio kao zaposlen, i onda mu se slabo
plaćen posao i nije isplatio zbog troškova odlaska i dolaska, oporezivanja
plate itd. Realno gledajući, ukoliko je socijalna pomoć nezaposlenima ista kao minimalno plaćen posao,
niko i ne želi da radi.
Na ovaj način se nezaposleni, dobijanjem
osnovnog prihoda od 560 evra mesečno, oni zapravo bodre da se zaposle i prihvate
i nisko plaćene poslove i tako smanji stopa nezaposlenosti u Finskoj. Na ovaj
način oni gube i strah od gubitka svake pomoći ako prihvate neki nisko plaćen
posao, jer će (za sada samo ovih 2000 ljudi, koji su izabrani da primaju 560
evra mesečno), taj novac dobijati i pošto se zaposle i rade za platu od 500
evra. Poenta je što se na ovaj osnovni prihod od 560 evra ne plaća porez, dok
se i na minimalnu platu plaća porez. Naravno, nakon ovog eksperimenta od dve
godine, videće se da li su nezaposleni ovim osnovnim prihodom “besplatnog novca”,
tako motivisani i ohrabreni da rade i nisko plaćene poslove ili će se ulenjiti
i sedeti kod kuce za 560 evra mesečno, znajući da će ih dobijati. Naravno, cilj
eksperimenta nije prisiljavanje ljudi da rade nisko plaćene poslove, već da im
omogući da, ako ipak i dobiju takav posao, mogu bolje da žive.
Iako ljudi misle da se ovaj novac
dobija bezuslovno, primaoci ove osnovne zarade, mogu da izgube pravo na to
ukoliko započnu služenje vojnog roka, počnu da primaju penziju ili odu u
inostranstvo na duže od 30 dana, s tim što bi se isplata nastavila čim se vrati
u Finsku.
Kakvi su prvi pokazatelji sa terena?
Od primanja prvog osnovnog prihoda, 9.
januara ove godine, pomno se prati kako on deluje na ponašanje izabranih osoba
u procesu pronalaženja posla, a istraživački tim je već izneo svoje zaključke
na osnovu prvih meseci prve faze eksperimenta, i sudeći po izjavama, već se
razmišlja o proširenju eksperimenta početkom 2018. godine, gde bi se, pored
ovih 2000 ljudi odabrao još veći broj uzoraka, pa i onih ispod 25 godina.
Uglavnom, ljudi koji primaju ovu osnovu su veoma zadovoljni.
Profesor Oli Kangas iz vladine
agencije za socijalna pitanja KELA, koja i izdvaja novac za ovaj eksperiment,
rekao je da bi kasnije taj eksperiment, ukoliko uspe naravno, mogao da
obuhvati i zaposlene s malim primanjima, honorarce, kao i zaposlene sa
skraćenim radnim vremenom. Krajem 2018. godine biće sprovedena evaluaciona
studija o uspehu eksperimenta, i to na način da će se upoređivati dve grupe: studijska
grupa od izabranih 2000 ljudi i kontrolna grupa od 173000 ljudi koji nisu izabrani.
Naime, upoređivaće se stope zaposlenosti, da se vidi da li je ovo primanje
osnovne zarade delovalo kao motivacioni momenat ili ne, odnosno, upoređivaće se
razlike u stopama zaposlenosti između onih koji primaju, i onih koji ne primaju
osnovni prihod. Sve informacije će se
čuvati u posebnom registru koji je kreirala Kela za potrebe eksperimenta.
Podaci prikupljeni u registru se smeju
koristiti samo za administrativne, statističke i istraživačke svrhe koji se
odnose specifično na eksperiment osnovnih prihoda.
O učesnicima se prikupljaju sledeće
vrste informacija: Ime, lični identifikacioni kod, informacije o dobijanju
subvencija na tržištu rada ili osnovnom dodatku za nezaposlenost od novembra
2016, informacije o osnovnom prihodu i informacije
o odlukama koje je izdala Kela.
Je li bilo
protivnika ovog projekta?
Mislim da nema zemlje na svetu u kojoj
se nešto izglasava jednoglasno, ali u ovom slučaju, ipak je mnogo više bilo
zagovornika, čim je eksperiment stupio na snagu. Oni malobrojni koji su bili
protiv eksperimenta, mogli su samo na osnovu pretpostavki i teoretisanja, mada i jakih mišljenja da
iznose svoj stav, ali bez dokaza,tako da, na kraju krajeva, praksa je jedino
što će na kraju pokazati da li je ovaj eksperiment imao smisla. Protivnici su
najviše zamerki imali na to, da plata treba da se zaradi, a ne da se poklanja,
kao i ta da će ovaj osnovni prihod od 560 evra biti sve, samo ne motivacija za
traženje posla.
Kako se Vama lično čini ovaj projekat?
Finska je definitivno privukla ogromnu
međunarodnu pažnju ovim eksperimentom i doprinela još pozitivnijoj slici o ovoj zemlji. Mnogi su
fascinirani a neki se i čude ovom poduhvatu. Članovi istraživačkog tima Finske
su održali ogroman broj prezentacija širom sveta, a svet i dalje, nikako bez
razloga, doživljava Finsku kao inovativnu zemlju koja ne okleva da isproba nove
i originalne politike, a sve zarad boljeg života svojih građana. Ne treba
zaboraviti da je Finska izuzetna zemlja koja zaista misli na svoje građane, ali
ne samo na papiru, već i u stvarnosti. Znate da je Finska zemlja odgovornih
ljudi, svetska laboratorija obrazovanja, jedna od najboljih kada je u pitanju
porodiljski paket i prvak u mnogo čemu kada je u bitanju dobrobit svih građana.Ja
ovo ne doživljavam kao neku donaciju, već zaista kao priliku za podsticanje
privrede i inspirisanje stanovništva na novi posao. Kao što su i sami Finci,
narod koji tri puta meri a jednom seče, kako u govoru, tako i u postupcima,
tako verujem i u dobre namere i u dobar ishod ovog eksperimenta, koji je prošao
silna istraživanja, pre nego što je stupio na snagu, jer Finci ništa ne rade
ishitreno. Ali, da se razumemo, ovaj eksperiment je najverovatnije i zbog mera
štednje, to je bar moje mišljenje, jer je Finska poslednjih godina, zbog
sankcija EU, prema Rusiji, najviše izgubila. Naime, kriza u susednoj Rusiji je
drastično smanjila finski izvoz, a
poslednjih godina Finska, zbog svega toga, kao i zbog opadanja papirne
industrije, skoro i da nema neki značajniji privredni rast. Iz tog razloga,
ovaj šok za radnike je ublažen, sveobuhvatnim sistemom socijalne zaštite, ali,
sama socijalna zaštita kao takva je umalo sprečila oživljavanje privrede, ohrabrivši
ljude da ne rade, jer im je bilo lakše da preživljavaju sa malo para (naknada
za nezaposlene je oko 700 evra), pa ako bi prihvatili neki nisko plaćen posao
od nekoliko stotina evra, dok se oporezuje, ostalo bi im manje od 700 evra
koliko su dobijali socijalu pre dobijanja posla, jer se naknada za nezaposlene, naravno, ne dobija više, kada
se osoba zaposli. Ovako, sa osnovnim prihodom, koji se ne oporezuje, može se,
bez ukidanja samog osnovnog prihoda, prihvatiti i slabo plaćen posao, jer će ukupna
zarada na mesečnom nivou biti svakako minimum 1000 evra. Ono što je bolje kod
osnovnog prihoda, nego kod naknade za nezaposlene, je ta što osnovni prihod,
kao takav, daje mnogo više slobode i alternativa, a na duže staze reformiše
socijalna davanja i smanjuje nezaposlenost. Iskreno, verujem u ovaj
elsperiment, ali, da li je moje verovanje i opravdano, saznaćemo krajem 2018.
godine.