Uoči posjete Ursule von der Leyen sredinom oktobra, srpski parlament ekspresno je uvrstio zakon o jedinstvenom biračkom spisku u proceduru. Iako postoji širi društveni konsenzus u vezi s promjenama izbornog mehanizma i izbornog procesa, preduslovima za slobodne i fer izbore, aktuelni srpski režim odbio je definisana rješenja koja je predložilo civilno društvo.
„Vlast je bezbroj puta pokazala neverovatnu “kreativnost” u podmetanju formalnog umesto suštinskog, dekorativnog umesto dubinskog, pa i u nepoštovanju zakona koje je sama predlagala i usvajala. Ceo problem vladavine prava i proizlazi iz tog krajnje neobavezujućeg odnosa vlasti prema zakonima. Nepoverenje demokratske javnosti prema ovoj vlasti s razlogom je ogromno i nema te savršene legislativne inicijative koja ga može brzo otkraviti“, kaže Vukosava Crnjanski, programska direktorica Centra za istraživanja, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Režim i dalje zahtijeva potpunu kontrolu nad procesom revizije biračkog spiska, a to se dešava u trenutku kada je skupština pod opsadom Ćacilenda koji se na najbesramniji mogući način, besmisleno i kontaminirajuće, ruga tragediji Dijane Hrke i cijelog srpskog društva, upozorava naša sagovornica. Govoriti o bilo čemu drugom, a ne spomenuti tu gnusnu pojavu je više nego deplasirano i neodgovorno, smatra Crnjanski.
„Sistemskom korupcijom izgrižena je konstrukcija države. Izjedene su, dakle, institucije na kojima država stoji u obliku koji joj je ustav namenio. Tako je i s institucijom slobodnih i poštenih izbora. Ova vlast je učinila sve da izbore pretvori u prazan ritual, u ukras koji stavlja na sebe kako bi simulirala demokratski legitimitet. Učinjeno je sve da izbori postanu samo večito ponavljanje istog, odnosno obnavljanje vlasti jedne ekipe“, kaže Crnjanski.
Podređujući državu partiji i javni interes partijskom, vlast je cijelu zemlju uhvatila u mrežu klijentelizma i pritisaka, obezbjeđujući dovoljnu masu ucijenjenih i potkupljenih za sopstvenu nesmjenjivost, kaže naša sagovornica. Ona smatra da se za potrebe ucjenjivanja i potkupljivanja nemilice koriste javni resursi koji se iz državne kase pretaču u partijske fondove.
„Čak i da građanin birač nije ucenjen radnim mestom, socijalnom pomoći ili jednokratnim iznosom od par hiljada dinara za koji razmenjuje svoj glas, kako taj birač može da donese informisanu odluku u uslovima u kojima je veći deo medija pretvoren u puku propagandnu mašineriju, a politički pluralizam je praktično proteran iz javnog prostora? Nezavisna tela koja bi trebalo da kontrolišu regularnost izbornog procesa, poput Agencije za sprečavanje korupcije i, posebno, REM-a, obesmišljena su. Tužilaštva po pravilu ne reaguju na slučajeve izborne korupcije. Građani su praktično ostavljeni bez elementarne zaštite biračkih prava. Tako dugotrajno i tako dubinski je rađeno na cementiranju ambijenta bez uslova za istinski demokratske izbore da će – paradoskalno – težak rad na ponovnom uspostavljanju neophodnih uslova zahtevati da se prvo dođe do promene vlasti“, kaže Crnjanski.
Pomenuti paradoks se više ne čini nemogućim poslije godinu dana uporne pobune građana, ocjenjuje naša sagovornica. Tragični događaj, kao ekstremna posljedica korumpiranosti i bezakonja, srušio je sve kulise kojima vlast više od decenije zaklanja stvarnost, a studentska hrabrost uspjela je da od straha oslobodi masu onih koji su u indukovanoj apatiji ćutali kao da ne vide da je car go, upozorava ona.
„Srbija je promenjena na način da se sada čini mogućim smeniti vlast i na izborima na kojima ona raspolaže celim spektrom nezakonitih prednosti. Prvi put otkako je preuzeo sve konce državne moći u svoje ruke, Vučić se našao u situaciji da ima vrlo ozbiljnog izazivača, u vidu studentske liste. Svestan je te činjenice i to je razlog zašto na sve načine izbegava da raspiše izbore iako se ranije rado i često, bez ikakvih smislenih razloga, odlučivao na vanredne izbore, makar čisto da mobiliše i uvežbava “trupe” svoje partije. Suštinski, moglo bi se reći da je funkcionerska kampanja stalno na vrhuncu. Do ovog trenutka izbrojali smo 338 Vučićevih “živih” medijskih nastupa od početka godine. Više Vučića nego preživljenih dana u 2025. U tim nastupima, predsednik koji bi trebalo da predstavlja jedinstvo građana, dosledan je samo u podeli na ‘nas’ i ‘njih’. Kada kaže ‘mi’, govori o onima koji grade – valjda se tu misli i na podizanje šatora u Ćacilendu – a ‘oni’ su oni koji ruše državu, uz mnoge još pežorativnije epitete. Jedan funkcioner je, znači, u neprestanoj, intenzivnoj kampanji polarizacije zemlje, a u cilju zaštite jednog pola, onog na kojem stoji on“, kaže Crnjanski.
S obzirom na situaciju, niko ne može garantovati da će Srbija imati slobodne i poštene izbore, kaže naša sagovornica. Građani Srbije će morati nevjerovatnom mobilizacijom da se bore za promjene uprkos uslovima koje vlast nameće. Ta mobilizacija ne znači samo ogroman odziv birača, nego i pripremu da se na biračkom mjestu brani svaki glas. Potrebno je, na primjer, više od 16 hiljada dobro obučenih članova biračkih odbora, tzv. kontrolora, za cielu Srbiju.
„Promenu koja se desila u društvenom tkivu Srbije predvodili su mladi ljudi. I to, kao što vidimo, ne samo studenti, nego i srednjoškolci. Generacije koje su olako obeležavane kao apolitične i nezainteresovane za društvenu stvarnost, upravo menjaju tu stvarnost neverovatnom odlučnošću i snagom. Zahvaljujući njima smo u ovoj novoj situaciji, u kojoj se ne podrazumeva ko pobeđuje na izborima“, kaže Crnjanski.
Posljednje istraživanje javnog mnjenja koje je provela CRTA sugeriše da u grupi ispitanika od 18 do 29 godina, koja obuhvata prvoglasače, 74 odsto ispitanih kaže da bi sigurno, a 17 odsto da bi vjerovatno izašlo na parlamentarne izbore. Samo 9 odsto najmlađih građana Srbije navodi da bi apstiniralo. Takav visok nivo spremnosti mladih na glasanje nije registrovan ranijih godina, opominje naša sagovornica. Više od polovine mladih do 29 godina, 58 odsto njih, kaže da bi glasalo za studentsku listu, a 18 odsto se opredjeljuje za partije vlasti, pokazuje istraživanje Crte.