Šta je obilježilo 36-godišnju
političku karijeru Mila Đukanovića, je li ugrožen položaj Crne Gore u NATO
savezu, je li Rusija dobila novog pijuna, šta čega Crnu Goru u narednom periodu,
neke su od tema o kojima smo govorili sa političkim analitičarem iz Beograda
Dušanom Janjićem.
On u razgovoru za BUKU kaže da je sa
novim predsjednikom Milatovićem potpuno izvjesno da će se tek zaoštiriti borba za
stabilnost i bezbjednost Crne Gore.
“I za konačno odmeravanje snaga ko je
za Crnu Goru u NATO i Evropskoj uniji, a ko je samo za Crnu Goru u EU. Argument
za to je da je u ovoj pobedi, pored svih drugih stvari, izuzetno značajan
doprinos Milatovićevoj strani infrastruktura i svi drugi resursi Demokratskog
fronta. Drugi argument za to je da njegovo obećanje da će uvesti Crnu Goru za
njegovog mandata koji traje pet godina u EU. To nije realno s obzirom na to da mora
godinu, dve najmanje da potroši da ispravi ono što je vlada u kojoj je bio
ministar napravila. Da podsetim da je sa tom vladom Evropska unija prekinula
dalje pregovore oko proširenja. Dakle, samo obnoviti kancelarije, infrastrukturu,
to je već posao od par godina i to je težak zadatak”, rekao je Janjić.
Dodaje da je očigledno da je Rusija
imala svoje prste u crnogorskim izborima, ali da je to radila pametno, suptilno
i pažljivo, ne ostavljajući vidljive tragove.
“Što se tiče Moskve ja mislim da je
ona prisutna, da koristi resurse iz Srbije, ovaj put manje zvanične resurse
više nezvanične, ali proverene: Šešelj, SPC, tako da su oni radili vrlo mudro. Ta
politika otvara veliki prostor za dalje održavanje i jačanje uticaja Moskve. S
druge strane to tera Zapad na vrlo jasne odluke pre svega na dogovor Nemačke i
Amerike, da li oni žele slabu Crnu Goru sa tako jakim ruskim uticajem. Crna
Gora je front borbe protiv Moskve. Sve nam govori da će naredne godine biti godine
žestokog političkog, međunarodnog i unutrašnjeg obračunavanja.”
Janjić kaže da pobjedom Milatovića
Srbija nije ništa dobila, a da će se tek pokazati da li je i koliko bila
umiješana u crnogorske izbore. Direktne podrške Vučića Milatoviću nema, ali za
Janjića su vidljive indirektne veze.
“Indirektne veze naravno postoje, ta
Vlada Zdravka Krivokapića u kojoj je Milatović bio ministar je primenila nešto
što je bio specijalitet Srbije, a to je emitovanje novca od 700 miliona
obveznica. Izgleda da je propala koordinacija u otkupu obveznica jer su
dolazeći na konsultacije očekivali da će Srbija da ih otkupi, a Srbija nema
para ni za sebe.”
Janjić je komentarisao i navode da
Vučić podržava i druge “nove nade” na Balkanu poput Narodnog fronta Jelene
Trivić.
“Što se tiče Trivićke ja tu ne
isključujem da može dobiti pomoć od SNS-a . Jednostavno, šta se pokazalo, Dodik
je postao problem svima pa i Beogradu. Ogroman problem, a izgleda za Vučića i
teško rešiv problem, a u tom izbornom i postizbornom ciklusu najoperativnija i
najdoslednija se pokazala Trivićka. Osnivanje fronta jeste model da se ona u javnosti
promoviše kako predstavlja promene i vrlo jasno odnos prema Dodiku. Pokazalo se
da je gradonačelnik Banjaluke vrlo brzo pao na ruku Dodiku, on se ponaša kao i
Dodik, a bio je jedan od viđenijih iz PDP-a kao nasljednik budućih vođa Republike
Srpske samim tim i BiH.”
Crnogorski
izbori imaće posljedice i u odnosima u regionu, a već su prisutne različite
reakcije u zemljama regije. Dok su Milatoviću čestitale vlasti Republike Srpske
i Srbije u drugim zemljama je obrnuta situacija.
“Na
primer na Kosovu u Albaniji, pa evo i u
Bosni i Hecegovini gdje se prepoznaje ta rusko-srpska ruka i na tom se
insistira. To znači da će se zapravo kolateralno dalje širiti nepoverenje prema
Srbiji i prema regionalnim integracijama
koje su inače nužne. Kod Đukanovića je bilo jasno da neće prema Open Balkanu,
iznosio je i neke argumente, ali imamo sada ove koji hoće u Open Balkan i za
njih se vezuje da hoće da na mala vrata možda da naprave veliku Srbiju i veliku Albaniju. Tako da
imaćemo s jedne strane negativne posledice i širenje tog nepoverenja, ne samo
među zemljama i nacijama nego i unutar pojedinih nacija u regiona. S druge
strane ono što je najvažnije ponovno ta Avet Moskva se uzdiže i to na najgori mogući način kako treba zapadnjačkoj
propagandi – rat samo što nije izbio.”
Janjić dodaje da će Đukanović u
karijeri dugoj 36 godina ostati upamćen kao neko ko je prošao brojne faze u
političkom životu. Jednu je počeo 1991. proglašenjem Crne Gore za ekološku
državu.
“On je tada okupio mlade Crne Gore i
nakačio se na onaj talas rušenja
jugoslovinskog komunizam i federacija.
Tajna uspeha je priključiti se onima koje je već pobedio, znači
Miloševiću. On se odlučio za
priključivanje Miloševiću sa mantrom mladi, lepi i naravno sa zelenom državom
kao agendom, ekološkom državom. Potom je
nastavio odličan korak odvajanja od Miloševića pre odvajanja Crne Gore.
On je bukvalno predvodio taj deo političkog
spektra u Crnoj Gori koji je prekinuo rat, napustio ratište
Hercegovačko, Dubrovačko, a zatim priznao ratnu suodgovornost barem za ove
bošnjačke izbjegljice koje su isporučivali
paravojskama takozvanih četničkih
jedinica u sadašnjoj Republici Srpskoj”, dodaje Janjić.
Đukanović je igrao i veliku ulogu u
otvaranju prozora u Jugoslaviji, koja je bila pod sankcijama, prema Zapadu.
“Tu je došlo do sukoba i razlaza s
Miloševićem. On već tada definiše tu svoju platformu povratak državnosti Crne Gore, povratio je
državnost preko referenduma koji je podržalo 55% garađana. Onda je sa svojim
DPS-om i sa drugima uveo Crnu Goru u NATO. To je takvo bogohuljenje sa stanovišta Moskve i srpskog
nacionalzma da je to ono glavno zbog čega mu nisu nikada oprostili. Korupcija
je samo bila dodatak za diskreditaciju. Naravno, na kraju pod DPS ovom vladom
su otvorena mnoga pregovaračka poglavlja i mnoga su zatvorena, ali on je
pravio mnogo grešaka. U stvari nije
naučio lekciju zašto se raspala
Jugoslavija. Jugoslavija se raspala zato što nije bio razlike između države i
partije. Kad ti spojiš partiju i državu, što je sad pretnja u Srbiji sa SNS-om,
onda raspad jednog ili drugoga povlači ono drugo”, govori Janjić o političkom
putu Mila Đukanovića koji je nekoliko puta neuspješno pokušavao transformaciju
DPS-a.
Odlaskom Mila Đukanovića stranke DF,
Demokrate, URA, Evropa sad izgubile su alibi da traže krivca u lošem radu, ali
je sada pitanje koliko će pokret Jakova Milatovića osvojiti glasova i hoće li
moći biti nezavisan od proruskog DF-a. Janjić ocjenjuje da Rusi ne dopuštaju
strankama koje kontrolišu koaliciju sa DPS-om kojem NATO ne oprašta komunizam.
“Milo je otišao jedna era koja je
imala više faza je završena”, dodaje Janjić.
Na pitanje je li pobjedom proruskih
stranka otvoren put ka izlasku Crne Gore iz NATO saveza, Janjić kaže da će se
to teško promijeniti te da vjeruje da će Crna Gora ostati dijelom
Sjevernoatlanskog saveza.
“Crna Gora se našla u NATO-u i sada je
teško to totalno ukloniti, da nije bila u NATO ne bi imala onako mirnu izbornu
noć. Još niko ne sme ni da otvori pitanje ostanka u NATO. Niko. Tako da neće oni napustiti NATO,
ali mislim da oni i Rusima trebaju u NATO kao
mali put za malo špijunaže, malo destabilizacije i za indirektne pretnje
regionu.”
Janjić kaže da je Milatović građane
pridobio ekonomskim mjerama i povećanjem minimalca koji će razbiti krhku
crnogorsku ekonomiju koja nije sanirana tokom COVID-a.
“Oni kad se sad suoče sa padnom
standarda, teškim procesom obnavljanja dijaloga, sa nekim rizicima, pitanjem bezbednosti,
će se naći u problem.”
Široka koalicija, dodaje Janjić, oko
Milatovića nije nikakvo okupljanje alternative drugačije od Đukanovića već je
to koalicija protiv DPS-a.
“Ono
su oni vratili na mantru protiv Đukanovića, kao i 2012. A to je mantra razgradnje i emocija. Razgradnja
se uvek lakše diže nego gradnja nečeg novog.
Oni nisu došli do faze da naprave nešto novo i zato je lako da se
ujedine.”
Za
Janjića je veoma problematična uloga zapadnih zemalja na Balkanu, a posebno
uloga Njemačke i njemačkih Liberala.
“A
da ne kažem CDU. Vratili su sve ovo što imamo, i naprednjake, i Orbana, i vi
tamo šta sve imate. Igra tih stranih igrača je jednostavno, rekao sam, u ime mantri
o brisanju komunizma. Pa komunizam je umro u 90-im, kad je 50% članica EU bilo
komunističko. Sad oni određuju meru obračuna s komunizmom.”
Takva
demokratija je, dodaje Janjić, svedena na odustvo vrednosti i trgovinu i na
procedure.
“Tako
da nije to uopšte iznenađujuće, nije prvi put, ja sam rekao da je taj model već
bio proban u slučaju destabilizaciji Sjeverne Makedonije i rušenja Kire
Gligorova. Tu je Amerika izvukla korist.”
Milatović
pripada, ocjenjuje Janjić, romantičarskim i postmodernism nacionalistima što je
pojava širom Evrope i Amerike.
“Dakle
je to globalni problem, ali mala je Crna Gora da izdrži sve te eksperimente. Da
se Crna Gora bavila sobom, a dok nije imala vladu, a to je ta vlada u kojoj je
bio Milatović u doba COVID-a i ostalog, dok je Albanija otvorila tolike
investicije u turizmu i svemu bila bi malo povoljnija situacija. Malo ko će se
opredeliti za investicije i doći u svrhu turizma u Crnu Goru, ako već može doći
do Albanije koja puni najviše u razvoj. Putne mreže se povećavaju, atraktivnost
Albanije je naslonjenost na Grčku. Crna Gora još nije svesna koliku cenu je platila
i koliko će platiti za onaj deo 2018, 2019, 2020. godine litija, pa protesta i
onda dve godine neslažanja sadašnjih pobednika”, zaključuje Janjić.