On u intervjuu za Buku govori i o odnosu Srbije i RS, političkim previranjima u BiH, sve većem uticaju Rusije i odgovoru Zapada, mogućim posljedicama referenduma, kao i štetnosti politike koju vodi zvanična Banjaluka.
Gospodine Janjić, jedna od najaktuelnijih tema posljednjih dana je proslava Dana Republike. Kako Vi komentarišete poruke koje su poslate iz Banjaluke?
Prvo da kažem da je atmosfera koju smo mogli doživeti u ovoj godini na političkoj sceni nastavak svega što se dešavalo prošle godine, kada smo imali obilježavanje zločina u Srebrenici, 20 godina Dejtona, da bi na kraju bila još više politički podgrejana, ovoga puta odlukom Ustavnog suda BiH, koja je, nema spora, bila politička i spada u vrstu poruka da je vreme da se menjaju neki od društvenih i državnih aranžmana. Ovo je na nož dočekano u Banjaluci od strane svih stranaka i svih lidera, neprihvatanjem i odbijanjem, što se pokazalo i na samoj proslavi Dana Republike. Ako uzmemo da je i Aleksandar Vučić došao sa delom Vlade, to znači da su svi oni koji su bili na proslavi na istoj liniji, a to je da se političkim sredstvima ne može menjati to što je utvrđeno ustavnim putem. Mislim da je reakcija i javnosti i političara RS bila takva.
Ali i pored tog jedinstva vidjeli smo mnogo različitih poruka.
Ono gdje su počele razlike to je oko poruka koje su slali Mladen Ivanić sa jedne strane, sa druge Milorad Dodik, treće Aleksandar Vučić ili Tomislav Nikolić. Svi su oni imali različite izjave, koje govore da unutar i RS i Beograda postoje ozbiljne političke razlike po pitanju, ne statusa i opstanka entiteta, kako to voli da govori Dodik, nego kako je najbolje sačuvati i odbraniti entitet. Sigurno da je i Vučićeva poruka pre svega u interesu da se sačuva entitet, ali sa platforme da to nije moguće ako se unutar Srpske dovede do te vrste netolerancije i isključivanja, pa da kažemo i prestanka uvažavanja volje birača.
Kako to mislite?
Pa, ako govorimo za Vladu RS, oko toga je spor s jedne strane. Ona je stvorena prekrajanjem. Prirodan rezultat bi bio velika koalicija ili koalicija sa jednim delom onih koji se nalaze u opoziciji, što se nije dogodilo. Drugi problem je da ljudi koji su izabrani da predstavljaju RS u zajedničkim institucijama stalno se osporavaju od strane SNSD-a, odnosno najviše Dodika, i to je način koji nije nikako dobar. Dakle, ne može se neko bez dokaza prozivati da je izdajica i špijun. Sa druge strane, imamo opoziciju i dio nje, koja misli da može naknadno sve da uzme SNSD-u i Dodiku, te poništi taj dio biračke volje. U svemu ovome Vučićeva pozicija je da političari u Srpskoj to reše sami i u miru. On je otvoreno poručio da neće biti ni Milošević, ni Boris Tadić.
Ovo su rijetki momenti da na političku krizu u RS jedan lider iz Srbije ne reaguje. Kakvi su trenutni odnosi Banjaluke i Beograda?
Vučić ima jasan stav da entitet mora da opstane, ali i da ekonomski funkcioniše u celovitoj BiH, jer nije Srbija garant samo entiteta, što se u glavi uvrtilo mnogim političarima, koji onda to zloupotrebljavaju. I jedni i drugi, i u Beogradu i u Banjaluci. Pa tako ono što je realnost, da je Srbija garant stabilnosti i celovitosti BiH, političari kao što je Dodik neće da vide i izokreću stvari. Tako Dodik ima jasan stav, BiH nije mesto gde on hoće da živi i da hoće da se otcepi, ali za to nema ni strategiju ni podršku, kako unutrašnju tako ni spoljnu. Moram da kažem da je potpuno neumesno i u najmanju ruku skandalozno ponašanje Dodika koji sračunato podreva odnose Beograda i Amerike. Nema Mile Dodik to pravo, apsolutno nema pravo da, na nedokazan način, podmeće Beogradu i indirektno slabi Vučića. Što više vreme odmiče, ponašanje Dodika nije korektno prema Vučiću i reformama u Vladi Srbije, gde se aktivno uključio u podrevanje ovog što se zove većinsko opredelenje Srbije da ide u EU. Očigledno je da mu povremeno asistira i Nikolić, a njih dvojica kao da govore iz istog mozga, političkog.
Koliko će se dugo moći moći voditi takva politika na relaciji RS – Srbija, i do kada će politika opstrukcije opstati na ovim područjima?
Dodiku se i može da vodi ovakvu politiku, jer je na njoj i dobio izbore. Ali nije u redu što mu Nikolić u tome pomaže, koji je prevario svoje birače i zbog čega postaje sve više politički izolovan. U ovim okolnostima i njemu treba podrška Dodika, koji svojim postupcima, kao i Nikolić, radi najviše protiv RS i svog naroda. Kad je u pitanju Nikolić, on će nastaviti to da radi jer, da se ne zavaravamo, iza ovog indirektno stoje interesi Moskve, koja će koristi sva sredstva da na Balkanu zaustavi širenje NATO-a. Tako da će to podsticanje biti sve veće i veće, ali neće ostati bez reakcije druge strane, čiji će postupci postajati sve grublji i grublji, i to je upravo ono što ne treba nikome, posebno građanima Srbije, kojima ne treba retorika Milorada Dodika da ih uvlači u još težu situaciju. Ne treba nama da idemo ka ukrajinskom scenariju.
Pominjete uplitanje Rusije. Koliko i kako ono može da utiče na dalje prilike u BiH?
Vrlo loše, i vrlo negativno. Jak uticaj Rusije donosi sve jače odgovore Zapada. To samo sebi dozvoljavaju političari malih država i političari malih formata. Možda su visoki i debeli, ali malih državotvornih i političkih formata. Kod nas ih je mnogo bilo, ali tome treba stati u kraj. Tako se dešava da danas Vučić jedno kaže, sutra to Nikolić sve poklopi, a onda Dodik izađe sa nekom svojom, sasvim desetom pričom, tipa Vučić meni rekao, ja njemu i nastavljam po svom.
Odmah nakon Dana Republike vlasti u RS ozbiljno govore i o referendumu o pravosuđu, iako su dobili jasnu poruku od Vučića da nije dobro da se on raspisuje.
Stvar je vrlo jednostavna. Vučić neće da se meša. On je rekao Dodiku da to ne treba da uradi i verovatno izneo argumente za to. To i ja podržavam, zašto bi on rešavao probleme koje su zakuvali drugi. Ko je pokrenuo priču o referendumu neka ga realizuje. Kad ga realizuje, neka se suoči sa posledicama. Ali Vučić ukazuje na pogrešnu politiku koja nema ničiju podršku. Da li je iko verovao da će druga strana, Zapad, FBiH i ostatak regiona to podržati, a Srpska nema nikog osim Srbije koja joj na to ukazuje.
Ali Dodik se poziva na podršku Rusije. I zašto iz Srbije sad sugerišu da je referendum loš potez za RS?
Ja zaista cenim kod predsednika RS što će on reći ono što će negirati ruski ambasadori. On se poziva namerno na Rusiju i ima procenu i interes gde da to radi. Ali takava politika je nemoguća na duži rok iz dva razloga. Ekonomski RS je u apsolutnom finansijskom kolapsu. Ako nema kredita nema ničega, a znamo od koga Srpska dobija kredite. Ono što su se zvale ruske investicije i pomoć pokazalo se kao katastrofa. To su činjenice. Druga stvar koja potvrđuje zašto ta situacija može samo da bude gora po RS, je islamski ekstremizam. Koliko je za očekivati da će bilo ko ostati miran u svijetu, pred porastom islamskog radikalizma i da nije problem okrenuti deset-dvadeset radikalnih ljudi prema Banjaluci. Da li uopše iko razmišlja o tome, da li Dodik zna da ti ljudi koji njega okružuju nisu dovoljni da ga sačuvaju. Postoji ozbiljna svest da čačkanje rata dovodi do rata. Vreme je da se Dodik i ljudi sa njim prihvate odgovornosti i prestanu u ime Srpske da povlače loše poteze kako bi prikrili svoju nesposobnost. A referendum je loš potez.
Kažete da čačkanje rata dovodi do rata. Da li pod tim smatrate referendum i može li jedan takav potez stvarno da dovede do novih sukoba?
Sadržinski taj referendum, sam po sebi ništa ne znači, ali on će biti upotrebljen prema rasporedu karata, koji je sad apsolutno nepovoljan po RS. Opozicija je morala to da prihvati, što vlasti u RS ne odgovara, iako sve se to navodno radi u ime jedinstva i očuvanja entiteta. Sigurno da neće ni opozicija voditi kampanju protiv referenduma i onda će, kao i Vučić, i sav normalan svet pustiti Dodika da sam pojede kašu koju je skuvao. A sam on to ne može, već će se sve obiti o glavu prosečnog stanovnika RS, jer posle toga zaoštriće se odnosi MMF-a i Svetske banke, te svih ostalih zapadnih poverilaca, a Rusija, u koju se Dodik kune, neće dostaviti ni jednu novu rublju, odnosno dolar. U tome je opasnost. Vidim i da sad nije moguće odustati, ali se može nešto uraditi na interpretaciji i to se pokušava saopštiti Dodiku i Vladi RS iz Srbije.
Ipak, čini se da će političari u RS i dalje po svom, a sad imamo i najavu Dodika da će se „žestoko i do kraja“ obračunati sa opozicijom. Šta onda da očekujemo u nastavku ove godine na političkoj sceni RS, ako je počelo ovako?
Kad govorimo o Dodikovim porukama postoje najmanje tri vrste poruka. Prvo da je za dogovor, oni su izdajnici i obračunaćemo se sa njima i treća poruka su vanredni izbori. Tako da je teško znati koji je pravi Mile Dodik. Hoću da kažem da i opozicija zauzima potpuno neadekvatan stav. Problematična situacija na političkoj sceni RS je da i nakon dogovora na relaciji Dodik opozicija, vrlo brzo uslede takvi verbalni napadi koji sve to pokvare.
Pa, do kad će se moći ovako?
Jednostavno ovakvim tempom nema puno vremena i dinamika vođenja politike unutar BiH je takva da se u dva do tri meseca mora promeniti ili atmosfera ili će doći do ozbiljnih političkih potresa. Kada je atmosfera u pitanju tu je broj jedan Dodik i zato je važno da ga bar Nikolić prestane potpaljivati i podržavati u onim stvarima u kojima nema pravo. Moram da budem otvoren, ja nisam za nikakva raspakivanja Dejtona i slično, ali smatram da bi bilo dobro da se smanji prostor Dodiku za manevar za upravljanje Vladom kad je već predsednik Republike.
Ipak, kad god neko pomene da je Dodik postao pokretač loše atmosfere, on pusti priču o izdajništvu i državnim udarima potpomognutim iz inostranstva.
Pričati da neko sprema udar su tako smešne bajke. Pozivajući se na Soroša, još je smešnije. Pa da li oni uopšte znaju da je Džordž Soroš potpuno promenio politiku fondacija koje zatvara. I eto, sad će on da ruši Tomu Nikoića i Vučića i Dodika. Pa to su ruske priče iz devedesetih godina, koje kod nas još uvek prolaze.
Razgovarao Milovan Matić