Dubravka Stojanović, ugledna istoričarka iz Srbije i profesorica istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu za BUKU komentariše izborni rezultat u Srbiji nakon što je Srpska napredna stranka (SNS) odnijela ubjedljivu pobjedu na parlamentarnim izborima.
Profesorice Stojanović , kako komentarišete izbore u Srbiji, imajući u vidu da parlament gotovo da neće imati opoziciju i šta to znači za budućnost Srbije, parlamentarizam, ali i vladavinu prava u državi? Da li Vas je rezultat iznenadio?
Nije me iznenadilo, jer je naveći deo opozicije bojkotvao izbore. Vučić jeste progutao sve ispred sebe, od institucija, preko ideologoja do društva, zauzeo je ceo politički prostor, ali je za mene i opozicija odgovorna za ovo u čemu ćemo mi živeti. Oni su bojkot proglasili još prošlog leta, nisu vodili nikakvu kapanju za bojkot i, u uslovima u kojima zaista ne bi mogli da dobiju mnogo procenata glasova, vodili su politiku bolje ništa nego nešto. Onda ništa.
Da li ovo znači da se Srbija vraća na jednopartijski sistem?
Ona se tu vraća na jedan rekla bih prirodan način. Bez okupacije, revolucije, nasilja, zabrana stranaka… One su se same ugasile jer nisu postale stvarna alternativa. Ne kažem da je lako protiv Vučića, jer on je na svim političkim pozicijama istovremeno, i levo i desno, i svuda. Tako da je teško naći ideološki prostor s kojeg biste ga napali, jer on odmah klizne tu gde ste vi, a pošto je po difoltu jači on vas samo oduva. U uslovima skoro potpune neslobode medija to je još teže. Računalo se da će bojkot uspeti, što nije daleko od istine jer jeste izašlo manje ljudi. Ali ne znam ko je mogao da računa da će Vučić priznati da je bojkot uspeo? Pa to je neverovatno naivno. Ja sam se od jutra s nekim prijateljima šalila da ce Republička izborna komisija saopštiti da je izašlo 50,3% ljudi. I, neverovatno, tačno su toliko naveli. Jer je broj idealan – sve više bi bilo previše, sve manje bi izgledalo nategnuto. A ovo taman fino. Ali upravo zato se mora mnogo, mnogo više razmišljati i raditi na tome kako osloboditi Srbiju. Vikati da uslova za to nema nije politička platforma.
Kakva je budućnost opozicije u Srbiji, one koja je bojkotovala izbore, ali i one koja je izašla na izbore?
Tu je potreban ozbiljan rad. Iz početka.
Kako se u takvoj atmosferi može govoriti o kritici, razvoju kritičke misli, dijalogu?
Srećom ima još živog civilnog sektora, hrabrih pojedinaca, uticajnih imena koja slobodno govore. Ali, za ozbiljnu politiku potrebne su ozbiljne organizacije, razgranate političke stranke na prvom mestu. Zato mislim da je najveća tragedija to što se dešava u Demokratskoj stranci koja prolazi još jedan od svojih raskola. Ona je jedina imala mrežu ljudi, odbore koji su mogli da pripreme učešće na izborima i kontrolu izbora. Zato ostaje da se nadamo njenom oporavku i pravljenju višestanačke scene iz početka. Posle 30 godina. E to se zove poraz.
Koliko će ovaj rezultat, koji je zaista istorijski, uticati na budućnost Srbije i njenih građana?
Ko može pobeći će glavom bez obzira. Ostaće samo oni koji ne mogu da odu. Šta gore možete da očekujete?