<img height="1" width="1" style="display:none" src="https://www.facebook.com/tr?id=198245769678955&ev=PageView&noscript=1"/>

Draža Petrović za Buku: Za satiru nema boljeg lika od Vučića, jedini je problem što on satire Srbiju!

Dragoljub Draža Petrović je glavni i odgovorni urednik beogradskog dnevnika “Danas”

26. februar 2024, 11:54

Dragoljub Draža Petrović je glavni i odgovorni urednik beogradskog dnevnika “Danas” od marta 2016. godine, a novinarstvom je počeo da se bavi u dnevniku “Borba” 1994. godine. Krajem te godine sa redakcijom lista odbija poslušnost novom režimskom rukovodstvu “Borbe” i prelazi u novoosnovanu “Našu borbu”. Od 1997. do 2006. godine stalni je saradnik nezavisne TV produkcije VIN koju je uređivala Gordana Suša, za koju je kao autor uradio stotinak TV priloga. Iz “Naše Borbe” prelazi 1998. godine u “Glas nedelje”, a od 1999. godine je novinar “Glasa javnosti”, gde je radio kao reporter, urednik reportaže i kolumnista. Od kraja 2004. godine piše kolumnu “Važne stvari” u “Glasu”, koja u martu 2005. biva preimenovana u “Čekajući fajront”. Početkom 2006. godine postaje i stalni kolumnista tabloida “Кurir” za koji je kao spoljni honorarni saradnik pisao nedeljnu kolumnu “Srbija do Tokija”. Od polovine 2009. godine radi u “Danasu” gde i dan danas piše kolumnu "Žvaka u pepeljari": pod istim nazivom objavio je i knjigu sabranih kolumni. Bio je i stalni kolumnista Al Džazire Balkans, NIN-a, Cenzolovke….. U TV formatu Draža se okušao još jednom, veoma uspešno u društvu sa Mićkom Ljubičićem i Vojom Žanetićem u zajedničkoj autorskoj emisiji “PLJIŽ” na televiziji N1.

Podugačak je i spisak nekih od najznačajnijih novinarskih nagrada koje je Draža dobio za svoj rad. Nagradu “Stanislav Staša Marinković” prvi put je dobio 1997. godine zajedno sa Tanjom Jakobi, a drugi put samostalno 2011. godine. U tradicionalnoj novogodišnjoj anketi magazina “Status”, u kojoj je učestvovalo više od 100 novinara i urednika, proglašen je za najboljeg novinara 2010. godine. Dobitnik je i nagrada "Dragiša Кašiković" i „Desimir Tošić“ za 2013. godinu, kao i nagrade Udruženja novinara Srbije "Laza Кostić" u kategoriji novinska satira za 2016. godinu. Draža je 2021. godine dobio i nagradu za satiričnu hrabrost koju dodeljuje Beogradski aforističarski krug, udruženje koje okuplja najznačajnija imena savremene srpske aforistike i satire. A u Dražinoj satiri, specifičnog jezičkog izraza sa majstorski izvedenim najraznovrsnijim igrama reči, najčešći “gosti” su najmoćniji i malo manje moćniji kreatori i sudionici političkog života i društvene stvarnosti, gde su se odomaćili sa svim onim dobro poznatim osobinama: nedoslednosti, nadmenosti, licemerjem, koristoljubljem, poltronstvom……Sve to se može jasno razaznati u Dražinim aktuelnim kolumnama  u “Danasu”, portalu N1 Srbija, kao i beogradskom “Nedeljniku” i njihovom regionalnom portalu “Velike priče”: tu se Draža redovno dopisuje sa jednim od najznačajnijih hrvatskih književnika i novinara Antom Tomićem u kolumni pod nazivom “Jesi video ovo?”.

“Sa velikim Antom Tomićem dopisujem se već godinu dana na sajtu Velike priče i to je bila ideja Veljka Lalića, glavnog urednika i vlasnika Nedeljnika i Velikih priča, koju sam najpre prihvatio ja, potom i Ante. I Ante i ja smo kolumnisti nekoliko medija u Hrvatskoj i Srbiji, što će reći, utrenirani smo da pišemo po nekoliko kolumni nedeljno. Ja trenutno, sem za Velike priče i Nedeljnik gde sam kolumnista od prvog broja, pišem za portal N1 Srbija već 10 godina i logično za Danas, gde sam glavni urednik, Ante piše za Jutarnji list i Slobodnu Dalmaciju, ko će ga znati za koga još. Obojici nam prija ta vrsta epistolarne kolumne, jer je to  malko drugačije od klasičnih kolumni, pošto ubacujemo puno ličnih stvari u tu prepisku. Ja pišem recimo kako sam hteo da kidnapujem mošti kralja Milutina iz crkve u Sofiji gde ih čuvaju, a Ante recimo kako ga nervira zvono na crkvi pored kuće u kojoj piše novi roman. Čini mi se da smo inspirativni jedan drugom, iako se površno poznajemo – pre ovoga sreli smo se dva, tri puta na nekim regionalnim medijskim događajima i nismo se nešto tu ni ispričali, jer nam od priče bolje ide pisanje, pa je ovo šansa da to uradimo na terenu koji nam obojici više odgovara, na pisanom terenu. Do sada smo zajedničkim snagama uspeli da iznerviramo neke junake tog dopisivanja, najviše se iznervirao Sergej Trifunović posle onog svog ludovanja po Splitu krajem prošlog leta. Čini mi se da regionalna novinarska scena, gde svi govorimo sličnim jezicima, na ove načine i treba da se poveže jer imamo slične teme, slične probleme i slične uspomene. Uzgred, ovo je prvi put u istoriji eks Jugoslavije od Drugog svetskog rata da jedan Ante i jedan Draža imaju normalan prijateljski odnos, dugo se čekalo da Ante i Draža pomire Hrvate i Srbe. Da Ante i Draža sednu za sto, mada smo nas dvojica više seli za računare i pišemo”, priča Draža Petrović u intervjuu za portal “Buka”.

Koliko ti znači nagrada za satiričnu hrabrost koju ti je dodelio Beograski aforističarski krug?

Ta nagrada je sama po sebi, u svom nazivu - satirična. Ako je nečija hrabrost zapravo, kako kaže naziv nagrade, satirična hrabrost, onda to jeste neka hrabrost za zezanciju. Neko je zapravo satirično hrabar, što i nije neka hrabrost. Imam utisak da su me zeznuli sa tom nagradom, što sam im i rekao na svečanoj dodeli u prigodnom slavljeničkom govoru. Bavljenje kritičkim novinarstvom u Srbiji jeste više ludost nego hrabrost, te očekujem nagradu za satiričnu ludost. Vlast u Srbiji je totalno luda, a oni koji je kritikuju su za nijansu manje luđi, pa je to luda kuća

Koja ti je vlast u Srbiji bila najzahtevnija za novinarsko-satiričnu obradu u ovih tvojih 30 godina novinarskog rada?

Pravo da vam kažem – svaka vlast je bila inspirativna jer mi nikada nismo živeli u normalnoj državi sa normalnim političarima. Ponekad su potezi političara toliko slični u raznim režimima da mi se dešavalo da uzmem pa autoplagiram neke delove teksta koje sam pisao pre pet, 10, 15 ili 20 godina, jer ne gube na aktuelnosti ni danas. Vučićeva vlast je ipak od svih njih toliko zgodna za satiru i parodiju da nekada ni ne možete parodirati nešto što je već samo po sebi parodija. Zato uvek pozivam građane da glasaju za Vučića jer je to neophodna stvar da bi satira u Srbiji opstala. Boljeg lika od Vučića za satiru nema, jedini je problem što on satire ovu zemlju.

Srbija je dobila novi saziv Narodne skupštine posle najpoštenijih izbora u novijoj istoriji, kako ih je predstavio predsednik Aleksandar Vučić. Na šta će da izađe to istorijsko poštenje?

Na ovim izborima desila se nova seoba Srbalja, jedni su se tog dana selili iz Republike Srpske za Beograd da glasaju tamo gde ne žive, drugi su se selili po trafostanicama i napuštenim objektima, gde su ih prijavljivali radi glasanja za Vučićevu matičnu partiju.  A to se dogodilo jer je jedna oveća grupa građana prijavila prebivalište na adresi Ulica zadnjice velikog vođe bez broja. Naime, građani su se ravnomerno rasporedili po onim raznim čudnim prebivalištima zato što ova grupa sa adrese u Ulici zadnjice velikog vođe bez broja sve te migracije organizuje ne bi li veliki vođa ostao tu gde jeste, pa onda samim tim i oni ostaju na istoj adresi, gde je možda malkice mračno, ali je zato toplo.

 Da li će biti i novih najpoštenijhih izbora za Skupštinu Grada Beograda?

Vučić bi voleo da ih nema jer je izgubio izbore u Beogradu čak i na glasačkom mestu gde glasa njegov komšiluk, izgubio je u Beogradu na vodi koji je lično osmislio, on se boji da će na tim novim izborima mogućnost manipulacije i izbornog inženjeringa, posle ovakve drame koju je video ceo svet, biti znatno manja. Vučić dobija izbore raznim manipulacijama, pa ga brine to što sad svi vide da je bolji lopov nego vladar. Zato sada vaga kako da najbezbolnije po svoju partiju koja je u Beogradu doživela debakl, iznađe neko rešenje.

Ko će biti sledeći premijer Srbije: Aleksandar Vučić, Ana Brnabić ili neko treći?

Mislim da će Vučić ponuditi građanima za premijera neko manje zlo. Najbolje manje zlo koje meni pada na pamet čak se i preziva Mali. Slutim da će Siniša Mali biti novi premijer, ukoliko mu planove ne poremeti neki nenavođeni projektil, kakva je bila Ana Brnabić koja je postala premijerka ne zato što je sposobna, već zato što je poslušna. Za Malog se može reći da je stručniji od Ane Brnabić, ali je poslušan skoro identično. Ovde samo poslušnici postaju premijeri, stručnjaci gotovo nikad.

Pošto je predsednik Vučić više puta ponovio da je bio glup što je zaustavio projekat iskopavanja litijuma – belog zlata, da li će sa njegovom novom pameću uspeti da uvede Srbiju u jedno novo, takoreći belo zlatno doba?

Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Srbije nameračila se da od Srbije napravi Rio, jedan od najlepših gradova na svetu, pa ćemo uskoro i dobiti Rio. Srpski Rio biće isti kao onaj pravi, čak i mnogo bolji, a nalaziće se u okolini Loznice, odakle će se širiti na sve strane Srbije rekama i potocima, kako god se prljava tehnologija kopanja litijuma bude širila. Rio će nam naravno napraviti kompanija Rio Tinto, koju je Vučić privremeno oterao u vreme kada je po sopstvenom priznanju bio glup. Mada ne verujem da on ni sada nije mnogo pametniji jer ih je zapravo oterao samo dok se stvar sa protestima zbog Rio Tinta i kopanja litijuma ne stiša. Tako da će zapravo građani ispasti glupi jer su mislili da su pobedili vlast i sprečili ih da uz pomoć Rio Tinta kopaju litijum, zaboravljajući da ova vlast građane tretira kao rogatu marvu koja služi samo da glasa.

Predsednik Vučić najavio je da će u bliskoj budućnosti za vojsku kupiti i „dronove samoubice“: da li bi Aleksandar Vulin mogao biti najpodesniji za takoreći komandanta eskadrile tih dronova ili možda za taj pos'o ima i neko stručniji?

Vulin je svakako bolji samoubica od dronova samoubica pošto se svojim ponašanjem i izjavama toliko puta samoubio i ostao živ, da prosto nema pozvanijeg čoveka za komandanta te eskadrile. On je živi primer kako možeš da se ubiješ i ostaneš plus živ, plus na vlasti. Da se ne lažemo, jedini bolji dron samoubica je Vučić. 

(Sa Dragoljubom Dražom Petrovićem razgovarao Slobodan Durmanović)