Foto: Đorđe Đoković
Dragan Todorović – Todor iz Valjeva(Republika Srbija) novinar je beogradskog nedeljnika “Vreme” od 1993. godine, prethodno je radio za beogradski dnevnik “Naša borba” i druge novine. Član je Srpskog književnog društva, objavio je do sada sedam knjiga: u prvih šest sabrane su njegove reportaže objavljene u “Vremenu”, a sedma sadrži, kako sam kaže, zapise “duše”, koji su takođe objavljivani u “Vremenu”. Neupućenog čitaoca već sami naslovi Todorovićevih knjiga mogu jasno uputiti na specifičan izraz kojim se pisac služi u svojim reportažama: “Čepavpčiči su bili otlični”, “Živela naša Srbija”, “Trupni portret”, “Nije narod sapun da se potroši”, “U tri lepe”(sa nadnaslovom “Vučiću, hvala”), “Kilometar od 800 metara” i “Nemam pitanja”.
“Dragan Todorović se javlja kao duhoviti i lucidni posmatrač i nenametljivi komentator jednog tegobnog i sumnjivog doba, i u njemu tzv. tranzicija ima hroničara bez premca. S talentom dostojnim Domanovića i Nušića, Todorović bez tzv. distance i ne tražeći nikakve alibije, hrabro i satirički beskompromisno, ispisuje vlastito viđenje ‘našeg slučaja’…..Svedoci smo da je u novinama sve manje ljudi koji su sposobni da pišu pametno i duhovito, prepoznatljivo i ubedljivo. Takvih nikada nije bilo previse, i na tom tragu, ali znatnije i značajnije, Todorović ispisuje svoju crnohumornu hroniku Srbije”, napisao je ugledni književnik, književni kritičar i leksikograf Vasa Pavković, jedan od osnivača Srpskog književnog društva.
“Vasa je zaslužan što sam primljen u Srpsko književno društvo, jer je u mojim tekstovima video hibridnu književnost”, kaže Dragan Todorović u intervjuu za BUKU.
Satirično-tragikomične reporterske izveštaje sa raznih manifestacija sa najraznovrsnijim likovima pišeš jezikom koji je u isto vreme poetičan i narodski. Odakle ideja za takvim izrazom?
– Nije se to desilo odjedared, ni iz prve, bio sam ti ja “normalan” novinar, a onda sam povilenio, toliko da je lektorima rečeno da ne diraju u moje žvrljotine. Taj iskvaren jezik i frljanje sa padežima je u funkciji pojačavanja svetla na te besprizorne likove koji su umislili da su bogom dani, tako je patologija vlasti ogoljenija i prijemčivija čitaocu.
Svojim reportažama i zapisima obuhvatio si gotovo svaku od čudesnih manifestacija vlasti u Srbiji, od Miloševića do danas. Šta ti je u ovih trideset i kusur godina bilo najzahvalnije za obuhvat?
– Sve mi je “najzahvalnije”, a bilo toga “od Triglava do Đervđelije”, od vakta Miloševića, preko Koštunice, Đinđića, Tadića do ovog Nepomenika i njegovih janičara kojima je obraz na dupetu. Moj jezik je svojevrstan otklon od tema, da tim jahačima apokalipse jednostavno kažem i poručim: gadite mi se! Recimo, čekale su se moje reportaže sa “četničkih” bahanalija na Ravnoj gori, ili do sabajle derta u Guči. Istina, imao sam i dokumentarističke izlete o ratnom beščašću, kada sam beležio ispovest Hrvata utamničenih u svinjcu u Borovu selu, ili Muslimana zatvorenih u “oslobođenoj” Foči.
No, zlatno doba, da ne kažem kruna karijere, došlo je sa Vučićem i njegovim jajarama, u to ime da kažem da je Precednik izvoleo reći da sam nepismen, što je malo paradoksalno, s obzirom da sam član najreprezentativnijeg udruženja pisaca.
Zašto si izabrao naslov “Nemam pitanja” za svoju sedmu knjigu?
– Sedma kniga se uveliko razlikuje od prethodnih, jer ne sadrži reportaže, nego zapise “duše”, koji su za sve ovo vreme objavljivani u “Vremenu”. Naslov je pozajmljen iz istoimenog teksta, u kome govorim o inžinjeringu Vučićevih nastupa po inim gradilištima, gde se istovare autobusi pristalica, a autobus istovarenih novinara snima kad on doveženom narodu kaže: Dragi meštani! Video sam da u tom filmu nema šta da se pita, naime, tu ti šef protokola kaže “Ajde Maro, ajde Goco”, “novinari” sa dva mikrofona ponove dogovoreno pitanje, desi se i da ga ne interpretiraju na pravi način, ali Precednik nepogrešivo baljezga na sve teme, to da smo najbolji u Evropi i svetu, i da se zna ko je kriv što nije bolje i naprednije. Samo jednom mi se omaklo da nešto pitam, Precednik je spremno odgovorio da nije ni očekivao drugačije pitanje, sat kasnije sam bio tema višeminutnog priloga na “Pinku”, kako novinar “Vremena” ometa onoga koji ne sme da se ometa, i ruši ustavni poredak.
Glavni i odgovorni urednik “Vremena” Filip Švarm je na promociji knjige ispričao i ovo: Matija Bećković je rekao – kad čovek razgovara sa Todorom, Todor sve verno prenese što sagovornik kaže, a na kraju sagovornik ispadne budala. Imaš li utisak da zbog ovakvog zapažanja akademika Matije -sagovornici pomalo zaziru od tebe?
– To za Matiju je zapisao Dragoljub Žarković, moj bivši, i jedini, urednik, koji je to čuo od Olje Bećković. Inače, akademik Matija mi je prvi predložio da ukoričim pisanje. Što se tiče zaziranja, zabole ih, oni imaju svoje novinare i medije, i za njih si ugledan jedino kad hoće da kažu da si baraba. Da kažem i da mi je bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković, tamo iz 2000-te, na nekoj promociji rekla da joj je jedna od prvih briga, pri poseti raznim manifestacijama, bila da vidi da li sam i ja prisutan.
Svoju prethodnu knjigu “Kilometar od 800 metara“ poklonio si predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću prilikom posete valjevskom „Krušiku“, te napisao posvetu „Gospodinu Glavnom Junaku“. Kako se primalac ophodio prema poklonu i posveti?
– Uradio sam to iz fazona, nije imao kud, pa je uzeo knjigu, uz reči „Najlepše zahvaljujem“. Ma taj je premazan svim farbama. Na otvaranju dela auto-puta, izašao sam iz autobusa i podigao ruke da pozdravim Nenada Jezdića, koji je stajao na džadi u ulozi Miloša Obrenovića. Netom, na prvom obraćanju medijima, Vučić je rekao kako je video da se auto-putu raduju i oni koji su protiv njega.
Šta misliš, na šta će da izađe ovaj postizborni period “zlatnog doba” predsednika Vučića gospodina?
-Izaći će na Onu stvar. Ozbiljna je ovo bolest. Poslednji izbori su pokazali sa kim imamo posla. Izbore je najbolje prokomentarisao aforističar Aleksandar Baljak, rekavši: Na izbornim mestima nisu uočene nikakve nepravilnosti. Krađa glasova je protekla u fer i demokratskoj atmosferi! Nije se muvalo samo sa glasovima Srba iz Republike Srpske, to jest Bosne i Hercegovine, oni su, iz jednog u drugi grad, ovisno gde su bili izbori, a gde nisu, preseljavali svoje glasače. I to je samo vrh ledenog brega, tu su i zarobljeni mediji, neuređeni birački spiskovi, ucenjivanje glasača, neposredna i posredna kupovina glasova…Toga nema ni na filmu. A On poručuje da neće dozvoliti da iko ukrade narodnu volju, da su izbori čisti kao suza i da će institucije raditi svoj posao. Nažalost, kao što reče Jovo Bakić, opozicija je jadna, a narod nema drugog izbora, jer svaka opozicija je bolja od ovih zulumćara. Neka nada je ProGlas, gde se pokazuje da još ima energije i poverenja u prave ljude, bojim se da se i to ne proćerda.
Koje je to sledeće doba, posle ovog “zlatnog”, u koje će Srbija da uđe pod predsednikom Vučićem gospodinom?
– Samo nam Bog može pomoći, a on se nešto ne javlja. Jasno je da međunarodna zajednica gleda samo svoje interese, i da je sve na narodu. Nepomenik je sve uzurpirao. Kao što reče Voja Žanetić, povodom hapšenja demonstranata i studenata pod optužbom rušenja ustavnog poretka: Da nije rušenja, ne bismo znali da postoji ustavni poredak! Ali, kao što mnogi upozoravaju, ako se ova milenijumska krađa na izborima ne razreši na prihvatljiv način, neće biti sledećeg doba. Zato ne sme biti odustajanja.
(Sa Draganom Todorovićem razgovarao Slobodan Durmanović)