Dejan Ilić je publicista i kolumnista Peščanika iz Beograda. Nakon zadržavanja u policiji 10. aprila zbog sumnje da je učinio krivično djelo širenje panike i nereda, Ilić govori za BUKA magazin. Razgovaramo o uslovima razrješenja političke krize u Srbiji, obračunu koji provodi režim Aleksandra Vučića, mogućnostima za uspostavljanje prelazne vlade i o budućim izborima.
“U teoriji, mi znamo da je rešenje prelazna vlada. Ona je put za mirnu odstupnicu ljudi iz tekuće vlasti. Za sad, to odbija i režim, ali i jedan od ključnih aktera među pobunjenim žiteljima Srbije – studenti Univerziteta u Beogradu” – kaže Ilić u razgovoru za BUKA magazin.
Koji su bili potezi policije tokom zadržavanja? Kako je do zadržavanja došlo?
Nema se o ovome mnogo šta reći. Policajci su bili vrlo pristojni. Njihovo je bilo, ako sam išta dobro razumeo, da me učine dostupnim za razgovor sa tužiteljkom. Odluke nisu donosili oni nego tužiteljka. To je ono što sam ja video, čuo, dok sam bio tamo. Drugi ljudi, pak, kažu da je njihov utisak da nije bilo ni do tužiteljke, da je i ona dobijala naređenja od nekog drugog. Kako to izgleda u Srbiji u proteklih sad već skoro deceniju i po, taj drugi, „nepoznati neko“, izgleda da je uvek ista osoba. Ako je tako, a nema previše razloga da se sumnja u to, onda i tužiteljka i policajci, i ljudi iz medija koji su najavili moje privođenje i tobože ponudili razloge za to, a tu mislim na novine „Politika“, slede ili trpe posledice hirova i razuzdanosti te jedne osobe.
Ko su drugi akteri koji su na meti u obračunu koji sada provodi režim?
Broj tih drugih aktera se sad već eksponencijalno uvećava. Iako od novembra, kada je kriza izbila, imamo hapšenja i privođenja, donedavno je utisak bio da nasilje prema pobunjenim žiteljima Srbije vrše paradržavne, batinaške grupe u službi režima. Sada, pak, vidimo široku instrumentalizaciju državnog aparata – pre svega pravosuđa. Neobično je kada pomislite da pravosuđe i batinaši imaju istu ulogu pod ovim režimom. Sumnjam da batinašima to smeta, ali bih voleo da znam šta o tome misle ljudi iz pravosuđa.
Namjerava li režim da destabilizuje situaciju u regiji da bi sačuvao vlast?
Iskustvo iz poslednje tri i po decenije uči nas da to očekujemo. Način na koji se ovaj režim odnosio prema Kosovu uopšte, a prema Srbima na Kosovu posebno, takođe daje razloge da to očekujemo. Ostaje nam samo da se nadamo da tako neće biti. Da u Srbiji više nema resursa da ovdašnji režim pravi nered u okolini.
Postoje li uslovi u kojima bi se aktuelni režim mogao mirnim putem povući?
Izgleda da ne postoje. Moramo verovati da postoje. Ali, mirno rešenje podrazumeva da se s njima mora razgovarati, pod uslovom da oni taj razgovor prihvate. Razgovarati sa režimom krajnje je nepopularno, neprihvatljivo među pobunjenim žiteljima Srbije. Kad bi postojali uslovi za to, i kad bi neko prihvatio taj razgovor iz redova pobunjenih žitelja Srbije, taj neko bi trenutno, vrlo verovatno, bio označen kao kolaboracionista. Ali, drugog puta, meni se čini, nema. U teoriji, mi znamo da je rešenje prelazna vlada. Ona je put za mirnu odstupnicu ljudi iz tekuće vlasti. Zasad, to odbija i režim, ali i jedan od ključnih aktera među pobunjenim žiteljima Srbije – studenti Univerziteta u Beogradu. Dobra je vest da su drugi studenti ostalih univerziteta to rešenje prihvatili. Loša vest je da se čini kao da je vreme za to rešenje isteklo. Ja bih rekao da nas to rešenje pre ili kasnije svakako čeka, jer je jedino, pa je zato bolje pre.
Je li ovo situacija u kojoj režim ne nudi rado izbore, čak ni pod uslovima u kojima ima kontrolu nad izbornim mehanizmom?
Odluka da umesto izbora režim sklapa novu u nizu vladu navodi na takav zaključak. Režim je izgleda slab da bi mogao da kontroliše i pokrade još jedne izbore. Čak i da je jači, meni se čini da u ovoj situaciji on ne bi mogao dobiti izbore i pored svih mogućih krađa. Zato sad gledamo ovu predstavu s novom vladom, pa još i tobože novim pokretom, i sve što već ide s tim. Možda režim misli da tako demonstrira silu, ali sve su to znaci slabosti.
Jesu li izbori, s promjenom izbornog mehanizma, jedan od izlaza iz trenutne političke krize?
Prelazna vlada bi trebalo da omogući i garantuje za takve izbore. Meni se čini da su prelazna vlada i takvi izbori najbolje rešenje. Čak i izbori pod uslovima režima bi se mogli pokazati kao rešenje, jer je raspodela snaga u Srbiji sada takva da ide u korist pobunjenog dela društva. Čini se da smo u ovom trenutku podjednako daleko i od jednog i od drugog.
Mogu li građani povratiti povjerenje u institucije? Šta se sve mora promijeniti da bi došlo do toga?
Naravno da mogu. Poverenje se gubi ili zadobija u procesu. Mi smo u jednom takvom procesu sada. Od dogovora oko rešenja, pa do realizacije, kada do toga stignemo, prave se koraci kojima se ili gradi poverenje ili se gubi. Videćemo šta će biti.
Koje poteze mogu povući politički akteri uključeni u pregovore pregovare o ekspertskoj vladi?
Za sad nam fali prvi potez, a to je dogovor između svih aktera pobune. Sve ostalo se čini kao lakši deo posla. A kad se dogovore, onda ide pritisak na režim, da i oni prihvate ideju o prelaznoj vladi. A vreme curi.
Koje mogućnosti ostaju društvu u borbi za afirmaciju vladavine prava?
Ovo što se događa u Srbiji sve vreme zovem pobunom. Drugi naziv bio bi građanska neposlušnost. Studenti, univerziteti i donedavno nastavnici jesu ti građani u neposlušnosti prema režimu bez legitimiteta. Taj prvi korak, dakle, imamo. Ostaje drugi korak, dogovor o prelaznoj vladi među njima. I teći korak – privoleti ili prinuditi režim da taj predlog prihvati. Ne vidim druge mirne mogućnosti.