Jednom prilikom si rekao da je rokenrol „Trojanski konj“ na ovim prostorima koji je unio turbo folk- na velia vrata u Srbiju i region?
Ne, nije rokemrol „Trojansko konj“ nego postoje mnogi ljudi koji su se izdavali za rokenrol, a to nisu. Zapravo „Trojanski konji“ koji su uneli je „poseljačivanje“ čitavog regiona. Uneli su elemente koji ne priliče toj rokenrol umetnosti.
Možeš li pojasniti?
Znaš, uneli su estradu u muziku, jebo te. A, estrada i rokenrol nemjau veze! Znači spolja gladac, a iznutra jadac!
Da li naš rokenrol, šta god to bilo, treba da potone do dna da bi se uzdigao opet? I ima li to bilo kakvog smisla, zve zajedno?
Ne, zašto bi potonuo!
Na „Novosadskom koncertu godine ‘95“, pojavio si se sav u bijelom. Mnogi su očekivali preporod muzike koja se zaziva i etablira kao rokenrol.. Međutim, ti si nedavno upotijebio izraz „konfekcijska muzika“. Šta se u međuvremenu desilo?
Pa, ništa, izduvali su se ljudi, kapiraš. Ostali su bez nekog elementarnog nadanja, bez nekog oduševljenja, bez nekog dobrog vetra u jedrima. Znači to vreme je izneverilo njihova očekivanja. Dakle, ljudi su nešto očekivali , a iz svega su se izvukli jako povređeni. Uvukli su se u sebe i to je to. Verovali su u nešto, a dobili ništa.
Ali, gledajući tako, ko su ljudi osim Vas, koji treba da kažu mladim generacijama, ako im uopšte treba da kažu-nemojte tako!?
Vidi, ja mogu samo da se izvinim mladim generacijama , da kažem-Doviđenja pokolenja, potošili smo sve što je bilo za vas, poverenje i dobar glas.
Da li sebe vidite kao „glasnogovornike rata“? Poslije Vas, turneje sa EKV-om, JUTEL-ovog koncerta za mir uslijedio je rat na ovim prostorima. Nadam sa da me shvataš , šta hoću reći.
To su bili antiratni koncerti. A, rat je ljudska priroda. Ljudska priroda zahteva da uvek budeš u ratu. Ako nisi u ratu sam sa sobom, onda si u ratu sa ljudima oko sebe. Jer, znaš, kad svaka proizvodnja negde zastane, onda moraš otvoriti neko novo žarište da bi ta proizvodnja prodavala žrtvama sanitetski materijal, lekove, metke, bombe. Znači, ono, uništi im dom, pa im onda naplati ono što im taj dom pravi. To je u ljudskoj prirodi, dok je čoveka, biće i rata!
Da li ta ljudska, dijalektička priroda finkcioniše i dan danas?
Pa, da mi smo uvek u stanju permanentnog rata. Bilo gde, na posredan ili neposredan način. Znači, vidiš da je ceo svet u ludilu. Nije reč samo o nama. Đavo žanje ono što je posejao, tako da je to to…
Razgovarao Dragan Bursać