Bojan Klačar je izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka 2021. godine analizirajući političko oglašavanje u Srbiji u parlamentarnim kampanjama od 2000. do 2016. godine. Angažovan je kao naučni saradnik u Institutu za političke studije iz Beograda.
“Izbore ne žele ni organizatori protesta ni opozicija, ali je to u suštini dugoročno više dobra vest za vlast nego obrnuto. Zašto? Zato što bi vlast bila daleko više spremnija da ispuni sve detalje iz zahteva da ima strah od izbora nego kada tog straha nema” – kaže Klačar u razgovoru za BUKA magazin.
Šta se promijenilo u političkoj komunikaciji aktuelne vlasti a šta u političkoj komunikaciji opozicije s novim studentskim i građanskim buntom?
Više je promena na strani vlasti što je očekivano jer je vlast morala da odgovara na procese koji se dešavaju posle nesreće u Novom Sadu. Ključna razlika je što je vlast morala da bude u kriznoj komunikaciji, umesto komfornije pozicije u kojoj mogu sami da otvaraju teme bliske njihovoj agendi. Komunikacija vlasti je morala da uključi dva elementa: kako taktički odgovoriti kako bi se amortizovala kritika na talasu velikih studentskih protesta i kako diversifikovati medijsku agendu kako bi se u javnom prostoru našlo više tema, a ne samo jedna. Opozicija je pasivizirana jer su svesni malog manevarskog prostora koji im je preostao, kao i niskog poverenja i većinu svojih napora su usmerili ka traženju prelazne vlade. Postojanje distance prema političarima, pa samim tim i opozicionim, u dobrom delu javnosti, a posebno u onoj koja je bliska protestima, limitira napore opozicije da politički artikulišu ove proteste. To je dugoročno veća korist za vlast.
Kako mediji u protekla dva i po mjeseca izvještavaju o aktualnim događajima? Postoje li ozbiljne analize situacije i promjena do kojih mora doći?
Uobičajeno za srpske standarde koji, nažalost, nisu visoki. Mediji su, izveštavajući o protestima, uglavnom pratili političku polarizaciju koja postoji odavno i tu se ne vide nikakva pomeranja, niti napredak. Naravno, izvan mejnstrima je ostajala poneka oaza odgovornijeg i drugačijeg pristupa, sa više analitičkog uvida, ali su to i dalje incidentne situacije pre nego pravilo. Veće promene, ne samo u ovoj temi već generalno, su moguće tek sa značajnijim promenama u pravilima igre i institucionalnom okruženju. Na prvom mestu, promene u medijskom okruženju su realnije ako dođe do promena u radu Saveta REM-a. Tek s promenama u radu velikih kuća i tradicionalnih medija može da dođe do promena i kod digitalnih medija jer se na taj način menja i čitavo medijsko okruženje.
Ovog puta se čini da izbori nisu faktor iznenađenja na koji vlast računa. Da li je ta procjena suvisla ili nije?
Izbori nisu prva opcija, ali ih ne treba isključiti kao mogućnost. Izbore ne žele ni organizatori protesta ni opozicija, ali je to u suštini dugoročno više dobra vest za vlast nego obrnuto. Zašto? Zato što bi vlast bila daleko više spremnija da ispuni sve detalje iz zahteva da ima strah od izbora nego kada tog straha nema. U politici je uvek najveći strah od izbora što sada nije slučaj i to vlasti daje solidnog manevarskog prostora za strpljive političke odluke. Svakako, vlasti više odgovara da bude strpljiva, izdržljiva i da proteste završe nekim kompromisnim rešenjem sa studentima, nego da raspisuje vanredne izbore, bez obzira što bi na njima bili veliki favoriti.
Da li postoji mogućnost da se u narednom periodu političke partije posvete javnim politikama borbe protiv korupcije i javnim politikama bezbjednosti, ili će prepustiti studentima da reaguju na neadekvatnost dosadašnje politike?
Protesti će sigurno biti podsticaj za sve aktere da se više bave temama korupcije, bezbednosti i poštovanja procedura. Zašto? Zato što je u prirodi politike da reaguje na promene prioriteta ljudi i da se tako ti prioriteti pokušaju i adresirati. Drugo, ovde nije samo u pitanju nesreća u Novom Sadu već i nesreće u OŠ V. Ribnikar i Mladenovcu što je sve skupa otvorilo puno tema koje nisu bile u prvom planu. Mi smo već videli da je predsednik Vučić najavio intenzivniju borbu protiv korupcije za početak 2025. godine što je direktna posledica promena koje su se desile. Taj put će slediti i opozicija, samo što će opozicija ugao bavljenja ovim temama prilagoditi svojim specifičnostima. Međutim, dok god postoje studentski protesti i opozicija će biti u drugom planu i neće moći da se bavi ovim temama, što nije dobro za njih, ali je očekivana posledica prisutnog nepoverenja.
Dva i po mjeseca nakon izlaganja zahtjeva vlast pokazuje da nije spremna da ih ispuni. Ko je prvi kriv i odgovoran za to?
Vlast je izvesno ispunila deo zahteva i to treba notirati, ali po mišljenju studenata to nije dovoljno. Vlast će verovatno indirektno napraviti još kompromisa jer za tako nečim postoji prostor i oni te kompromise mogu politički da istrpe. Kompomis je tako i ponuda prosvetarima od strane Vlade Srbije, kompromis je i najava borba protiv korupcije. Na drugoj strani, na vlasti i na pravosudnim institucijama je da donesu pravdu nakon nesreće u Novom Sadu.