Anna Oreg rođena je 1985. godine u Novom Sadu.
Nastavu u osnovnoj i srednjoj školi u Novom Sadu pohađala je na mađarskom
jeziku. U srednjoj školi je bila
polaznik Istraživačke stanice Petnica.
Bavila se preponskim jahanjem. Ljubav prema
životinjama ju je podstakla da 2004. godine upiše i 2009. godine završi Poljoprivredni
fakultet, smjer veterinarska medicina. Na završnoj godini bila je stipendista
Fonda za mlade talente.
Praktičko znanje u struci stekla je u
veterinarskoj klinici „Szögedi ló és kisállat ambulancia” u Mađarskoj. Od 2012.
do danas je vlasnica privatne veterinarske ambulante „Dog House“ koja se bavi i
stručnom praksom i stručnim osposobljavanjem diplomiranih veterinara.
Od aprila 2019. godine članica je Pokreta
slobodnih građana, a 2022. godine postala je narodna poslanica u Skupštini
Republike Srbije.
U razgovoru za BUKA magazin Anna Oreg napominje da
su demokratizacija i evropeizacija zemlje jedini način da se zemlja prene iz
noćne more. „Primorati ove novokomponovane vlastodršce da ustuknu i počnu da
vraćaju zemlju u okvire pravne države, prvorazredni je zadatak za nas iz
opozicije, ali i za građane i građanke ove države“ – ističe Oreg.
Koji
su najveći problemi i izazovi za građanke i građane do kojih dovodi snažno
centralizovana vlast u Srbiji?
U snažno
centralizovanoj državi kao što je Srbija danas – građani i građanke, kao takvi,
kao protagonisti jednog pogleda na svet koji podrazumeva slobodnu volju,
postali su neprijatelji. Svako iskakanje izvan projektovanih okvira
zvanične politike je za ovaj režim nepoželjno i neprihvatljivo. Postajemo zemlja
poslušnika, podanika i botova. Pristojan svet, građani i građanke ili pakuju
kofere i odlaze tamo gde je normalan život moguć ili se povlače i spas traže u
sve većoj izolaciji od ovog naopako postavljenog društva. Defanziva građanskog
najveći je izazov za sve one koji hoće da se bore protiv sistematskog potiranja
javnog interesa, nestajanje pravne države ili gušenja demokratije u Srbiji. Ja
duboko verujem da će građanska Srbija imati snage da se odupre ovom
novovarvarizmu u kome živimo.
Smatrate
li da je, s obzirom na aktuelnu vlast i aktuelno zakonodavstvo, Vojvodina
takođe centralizovana unutar sebe?
Mi moramo da počnemo
da razmišljamo u sasvim novim kategorijama da bi razumeli promenu koja se
desila u poslednjih 12 godina u Srbiji, pa i Vojvodini. Stepen centralizacije
je nezamisliv, strogo hijerarhizovan i sveden, ne na odluke vrhuške, već jednog
čoveka. Bukvalno jedna glava misli za sve nas, umesto svih nas i te se
dragocene misli prenose od vrha naniže bez provere i otpora. Srbija, Beograd,
Vojvodina, Novi Sad, pa naniže do mesnih zajednica, samo su puke transmisije te
jedne centralne volje. Ono što „podmazuje“ ovaj mehanizam, pored kulta neprikosnovenog
vođe, je ogromna korupcija, na svim nivoima. To bratstvo u korupciji je
praktično nova grana vlasti i ono ne pita da li si iz Beograda, Vojvodine ili
južne Srbije, nego koliko javnih resursa imaš da priložiš opštoj pljački.
Kako
omogućiti veće učešće i veći stepen bitnosti odlučivanja građanki i građana o
upravljanju javnom svojinom, finansijama i nadležnostima?
Jasno je – demokratizacija i evropeizacija zemlje
generalno su jedini način da se zemlja prene iz ove noćne more. Postojeći
zakonski okvir i ovakav kakav je, a treba ga popravljati i dopunjavati, već pruža
daleko veće mogućnosti za učešće građana u upravljanju, rekla bih, sopstvenim
životom, od ovih koje realno koristimo. Problem je što se ni taj zakonski okvir
ne poštuje i sistematski se prenebregava. Primorati ove novokomponovane
vlastodršce da ustuknu i počnu da vraćaju zemlju u okvire pravne države,
prvorazredni je zadatak za nas iz opozicije, ali i za građane i građanke ove
države.
Smatrate
li da je javnost u Srbiji dovoljno uključena u političku komunikaciju o ovim
temama? Kakva je građanska borba neophodna za taj iskorak?
Pokazalo se – kada su građani odlučni u zaštiti
sopstvenog interesa, ova naopaka vlast je spremna na ustupke. Kada
građani, na primer Zrenjanina, odluče da im je zaista dosta da u 21. veku, u
sred Evrope, žive u gradu bez pijaće vode – dobiće pijaću vodu. Kada se građani
Vojvodine slože da neće dozvoliti dalju devastaciju Fruške Gore – staće se.
Ili, konkretan primer iz Novog Sada – kada su opozicione stranke, antifašisti i
građani Novog Sada odlučili da neće dozvoliti da se zloupotrebi izgradnja
spomenika i da neće pustiti da se zločinci izjednače sa žrtvama – vlast je
ustuknula. Kada postanemo odlučni i neumoljivi u borbi za sopstvene prioritete
ova zemlja će početi da se menja. Mi smo ti koji odlučujemo o sopstvenoj
sudbini i od nas samih, na kraju balade, zavisi kako ćemo živeti.
Vjerujete
da je zakone o finansiranju, nadležnostima i javnoj svojini hitno potrebno
mijenjati. Mislite li da postoji kritična masa u Srbiji s kojom se može
ostvariti prosperitetna vidljivost ovih inicijativa?
Zakon o finansiranju Vojvodine ustavna je
kategorija i morao je biti donet pre više od 15 godina. Umesto toga ova tema je
gurnuta u zapećak beskrajnim i besplodnim raspravama ko je tu kome više dao i
ko tu kome, u stvari, dođe. Pristup Pokreta slobodnih građana ovom problemu je
nedvosmislen – gospodo, taj nedostajući novac u budžetu Vojvodine je ustavno pravo građana Vojvodine – pa
ili ispunite svoje ustavne obaveze ili menjajte Ustav, ako se usuđujete. Pre
nego što podnesemo predlog ovog zakona krenućemo po Vojvodini da, u
demokratskom procesu, u direktnom kontaktu sa građanima definišemo šta su
istinski prioriteti i potrebe Vojvođana. Ovu kampanju doživljavamo kao pokaznu
vežbu iz javnog interesa i načina kako se zaista donose političke odluke od
javnog značaja.
Šta
je ključno za transparentno upravljanje javnim dobrima i javnom svojinom u
Vojvodini i Srbiji?
Demokratija. Slobodni mediji. Poštovanje zakona.
Pravna država. Nezavisne institucije. Poštovanje nezavisnih regulatornih tela i
njihovih odluka. I ponovo i ponovo – odlučnost građana da sopstvene interese
brane u svakom trenutku.
Kažete
da je u odnosu na budžet Vojvodine na prihodnoj i rashodnoj strani bio oko 5%
budžeta Republike Srbije. U tom postupku obračuna Vojvodini je, kažete,
uskraćeno 33 milijarde dinara. Kako je došlo do toga?
U 2022 godini je budžet Autonomne pokrajine
Vojvodine bio tek 5.03% na prihodnoj strani a 5.16% na rashodnoj strani u
odnosu na budžet Republike Srbije. To znači da je ovoj godini AP Vojvodina
uskraćena za oko 33 milijarde dinara, pa
bi ukupni rashodi umesto 94 milijarde dinara trebali biti 127 milijardi dinara.
Zato sam i predala amandman na raspravi o budžetu
koji bi uvećao transfer ostalim nivoima vlasti, konkretnije AP Vojvodini jer se
time budžet usklađuje sa ustavnim obavezama prema ovoj pokrajini.
Te novce, koje nam inače Ustav garantuje smo
mogli uložiti u irigacione sisteme jer nije normalno da su nam oba od ukupno
dva što imamo izgrađena za vreme Marije Terezije i Tita.
Evropska
unija izdvojila je 165 miliona evra kako bi Srbija sanirala posljedice
energetske krize. Da li je planirana procedura rasprave o raspodjeli
bespovratnih sredstava u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Šta planira presedavajući u Skupštini, verujem da
ni on sam ne zna. Kada čuje direktivu iz jedne glave, znaćemo i mi, uglavnom
24h pred početak sednice.
Da
li se u skupštini raspravlja o drugim doznakama koje stižu iz Evropske unije i
projektima u kojima Srbija učestvuje a koje crpe međunarodne finansije? Postoje
li uslovi za transparentnost odlučivanja i, takođe, javno odlučivanje o takvim projektima
i mjerama Vlade?
Vrlo kratko ću odgovoriti na ovo pitanje – ne.