Живот у Србији за вријеме најдужег полицијског часа: Кад неко нема знање, онда користи силу

Након новог продужавања полицијског часа у Србији, предсједник Србије Александар Вучић најавио је постепено ублажавање мјера, почевши од сат времена краћег полицијског часа у предстојећој седмици. Контрадикторност или промишљена мјера?

Sara Velaga / 20. април 2020

Колико власт у Србији доноси мјере у складу са стварним интересом и заштитом грађанства, а колико то наликује на ад хоц активности, открили смо у разговору са мировном активисткињом Центра ненасилне акције Београд-Сарајево, Иваном Франовић.

Она за БУКУ истиче да не зна тачан разлог затварања у куће од петка до уторка, јер таква мјера, чак и да је донесена из најбољих намјера, у њој буди сумњу.

"Једноставно им не верујем. Посебно када у сред тог до сада најдужег полицијског часа најављују да ће за две недеље почети са попуштањем мера и отварањем кафића. Питам се ко је овде луд. Да буде јасно, ја сам од оних који поштују мере превенције још и пре него што су код нас донете. А закаснело су донете. Прво су се клиберили вирусу и страху једног дела грађана и слали нас у шопинг у Италију. Од тог клиберења су за кратко време дошли до полицијског часа. И ту се јасно види колике су они незналице. Сила им није страна, а кад неко не зна знање, онда користи силу."

Истиче како је лакше затворити људе по кућама него приступити функционалној организацији живота под овим околностима. А власти у Србији, према њеним ријечима, "нису у стању ни у нормалним околностима функционално организовати било шта, а камоли под овим ванредним".

"Осим тога, они то и не желе, а и зашто би. Ова власт функционише као секта. Општа добробит им је потпуно страна, занима их само сопствена добробит и опстанак секте, а то је могуће само ако имају апсолутну власт. Било која критика њиховог понашања тумачи се као напад на читаво друштво и државу.
И онда је логично да уведу полицијски час: ограничавање контакта међу људима је прекомпликовано, мора много да се мисли, а нису гадљиви на демонстрацију моћи и претњу силом."

Франовић додаје како су на почетку непрестано кривили држављане Србије који привремено живе по цијелом свијету, а који су дошли кућама "доносећи и ширећи вирус".

"Било је неодговорних појединаца, увек их има, али неприхватљиво је да људи на јавним функцијама тако јасно упиру прстом у недужне људе. Другачије и не умеју. Та примитивна логика функционише тако да је кривица увек на неком другом, нема шансе да је до њих самих и њиховог клиберења и неозбиљног схватања ситуације. И увек постоји неки непријатељ народа. Па макар то били јадни гастарбајтери."

Осим тога, каже Ивана, највеће понижење у овој ситуацији доживјели су пензионери, који се могу кретати једном недељно и то у термину од четири до седам ујутро.

"Наводно, то је због срцепарајуће бриге за њих, јер су најугроженија популација. Да је те бриге стварно било, онда би им дозволили кретање у интервалима када нама осталима оно није дозвољено. Осим тога, пензионерима који прекрше забрану кретања по кратком поступку разрешују казне од 50.000 динара. Ако не умру од короне, умреће од срчаног удара, откуд им 50.000 динара? Питам се колико њих који су отишли на ускршње литургије упркос полицијском часу је кажњено са тих 50.000. Са црквом је ипак мало теже конфронтирати се, не пролази то без последица, док са пензионерима можеш шта хоћеш."

Положај медицинских радника

"Грозно је како пролазе медицински радници који се осмеле да кажу под каквим околностима раде и како нису имали основну заштитну опрему на почетку. Пре неколико недеља ухапсише новинарку која је писала о томе. Ових дана слушам ове из „струке“ како тврде да су заражени медицински радници сами криви, јер би они морали да знају како да се заштите. Па зар то није безобразлук? А онда се испостави да је заштитне опреме било, закључане по некаквим магацинима."

Показни пример да власт функционише као секта је, како наводи, њихов однос према Шапцу, граду у ком немају власт. Док се по свим већим градовима налази решење за привремене болнице којима војска донира кревете, Шапцу одбијају да донирају кревете. Наводно, немају више.

"Онда им не дају дозволу за рад привремене болнице (коју је сам град опремио својим средствима), јер наводно немају одговарајуће стручњаке. Истовремено, у Београду је Хала 1 Београдског сајма трансформисана у привремену болницу, и једна од главних жалби људи смештених (можда би више одговарала реч: затворених) тамо је да немају информације, нису у прилици да уопште виде неког лекара који би можда могао нешто да им каже."

Новинарство у доба пандемије

"Конференције за штампу су биле сасвим неприхватљиве: ти тонови, те емотивне уцене, то оптуживање грађана, та хистерија - тиме већ стручнији људи морају да се позабаве. А укидање присуства новинара на тим конференцијама је било јасан показатељ где смо: јасно је шта сме да се пита и шта не сме да се пита.
Заправо је одвратно гледати власти које су у непрестаној предизборној кампањи (Корона им помрсила рачуне и одложила изборе)."

Истиче да њихово понашање није изненађујуће, али је "потпуно дегутантно" у овим околностима када је пријетња стварна.

"Никада ми нису били драги, јасно је било да су властољубиви, корумпирани, незналице, примитивци, никада се нису оградили од злочина из деведесетих, мада су им неки од њих активно доприносили, окитили су се силним дипломама које су купили или услед непотизма добили, на скоро све функције поставили су чланове своје секте, а не стручне људе који бар нешто знају. Тако да њихово понашање у овој ситуацији не би требало да изненађује, не може се преко ноћи постати поштен човек. Само се надам да им ово памтимо и да им је ово последњи пут да су примирисали власти. Иначе, мораћемо колективно да се исељавамо одавде зарад пуког опстанка."


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.