Женске, одјебимо изборе!

<п><стронг>Какве везе, ми обичне жене, имамо с  нафраканим, претенциозним, амбициозним сподобама којима ништа свето није осим лове и моћи.</стронг></п>

Vedrana Rudan / 22. новембар 2011

 

 

Пред сваке изборе на теве екранима видимо плаве и ружичасте луткице како сједе у виртуалном сабору, ружичастих је увијек мање него би их требало бити а требало би их бити 40%.  Зашто би ружичастих луткица требало бити 40% кад жене у Хрватској чине натполовичну већину становништа? Има их 51%.  Ја сам ружичаста луткица, за што се залажем?  Због оних које нам се нуде на изборним листама залажем за О% луткица. Одакле  ми та сулуда идеја? Једноставно, двадесет година гледам што раде и што су за нас учиниле саборске барбике.  Насумце ћу споменути неке јер је потпуно свеједно којим ћу редом ићи.

Ђурђа Адлешич. Учитељица која се професионално, тренутно, бави разминиравањем брда и долина и насиљем на стадионима. Квалификација за те послове? Резултати? Има ли мина мање? Крвавих глава на стадионима више?  Никад нећемо сазнати.

Не може се рећи да је госпођа тотално безлична. Први пут смо је запазили кад је репортерима једног хрватског тједника открила које јој је омиљено доње рубље, други пут кад се за потребе предсједничке кампање сликала полугола у мрежастим чарапама. Порука незапосленим и запосленим али лоше плаћеним хрватским женама, самохраним мајкама, пребијеним женама, женама које не могу ући ни у оних 20%?

Ако будете у предизборној кампањи полуголе шириле ноге у мрежастим чарапама…Предсједник државе постат ће Месић. Кад човјек мало боље размисли…

Весна Пусић. На политичкој сцени познатија као Професорица. Образована, велика кћи огромног оца и огромна сестра мајушнога брата. Морам бити прецизна, “мајушни брат” у мојих је очима једна од најчаснијих фигура на хрватској политичкој сцени па се питам јесу ли то двоје заиста брат и сестра.

Професорица увијек има одговор на свако питање и рјешење за сваки проблем. Разговор о поштењу најдража јој је тема. Па ипак, већ двадесет година никако да одговори на било које важно питање, о рјешавању проблема и “поштењу” да се не говори.

Од старта своје политичке каријере окружена је криминалцима од којих су неки осуђени правомоћно, неки неправомоћно а јунак њеног живота још увијек чека што ће се догодити на суду у Мађарској. Порука женама. Будите лажљива, челична лејди са осмијехом цурице па ћете можда постати министрица вањских послова.

Ингрид Античевић Мариновић, познатија као Дјевојчица. Крхко биће дуга и предуга језика већ годинама опако напада политичке противнике говорећи много ни о чему на начин као да зна много о свачему. У томе има логике јер кад устане, њена пастелна оправица бљесне у правом сјају. И она је у оном тједнику обзнанила пучанству какве гаћице носи.

Порука женама. Ако желите успјети носите дизајнерску одјећу пастелних боја, будите плавуше, никад са израстом, шаљите отровне стрелице на све стране али тако да никад никога не погоде.

Гордана Собол. Најпознатија као Плесачица. Заиста, не би било фер оптуживати јадну жену која годинама сједи у саборској клупи због начина како се опушта. Свако је сједење погубно за краљежницу. Због тога је плесање око штанге једнако прихватљиво као и скакање преко шпаге.

Али…Не  пред фотографским апаратима репортера тиражних гласила. Гледати саборницу како са штангом међу ногама виси са главом према доље није неки доживљај а и порука женама је нејасна. Да ли гласи, жене, успјех иде само ако међу ноге ставите нешто дугачко и тврдо попут ростфраја?

Мирјана Петир. Жена Са Великим Крижем. Госпођа чији је мото вјера у Бога и сељачка слога. Обучена понекад у децентан костимић, често у лагану блузицу кроз коју се назиру ситне сисе…И то би било то. Порука. Видите како далеко могу стићи вјернице кад на кошуљици откопчају два дугмета превише?

Јадранка Косор. Најжилавија женска у хрватској политици. Жена Осмијех, жена Брош, жена Правда, жена Истина, жена Борба Против Корупције, жена Улазак У Европу, жена Етно Торба, једина жена која нам шаље јасну поруку: угледајте се на мене, све чините попут мене, само мушкарац може бити права женска.

О осталим барбикама у Сабору нема се, уз најбољу вољу, што рећи. Зато мислим да су расправе о квотама бесмислене. Какве везе са судбином наше земље има податак да ли ће у саборским клупама сједити четрдесет или деведесет посто бића попут ових које сам набројила?

Ми жене изван Сабора ипак можемо учинити нешто за своје достојанство. Немојмо отићи на изборе. Нека у Сабору сједе само Кенови и Барбике за које су они гласали. Тако нам баш нитко неће моћи продати причу да смо одговорне  за оно што ће нам се ускоро догодити.

Какве везе, ми обичне жене, имамо с  нафраканим, претенциозним, амбициозним сподобама којима ништа свето није осим лове и моћи.

Преузето са блога ауторке  хттп://.рудан.инфо/


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.